Legendarni italijanski fudbaler o čuvenom skandalu: Ne mogu da krivim sudiju Morena

Legendarni italijanski napadač Kristijan Vijeri, osvrnuo se na jednu od najkontroverznijih utakmica u istoriji svetskih prvenstava, ali je tokom gostovanja na Festivalu sporta u Trentu poručio da njegova reprezentacija za eliminaciju od Južne Koreje 2002. godine mora da preispita i sopstvene greške, umesto da odgovornost pripisuje samo sudiji Bajronu Morenu.

U razgovoru sa Andreom Elefanteom, novinarom "Gazete delo sport", nekadašnji golgeter Intera prisetio se propuštenih prilika koje su Italiju koštale plasmana u četvrtfinale, uz priznanje da mu je ponovno gledanje snimaka dodatno potvrdilo koliko je drugačiji mogao da bude ishod.

"Morali smo da ih pobedimo uprkos Morenu, morao sam da postignem gol. Ne mogu njega da krivim", rekao je Vijeri.

Bila je to fenomenalna generacija Italije, sa Đanluiđijem Bufonom na golu, Paolom Maldinijem, Fabijom Kanavarom i Alesandrom Nestom u odbrambenoj liniji, dok su Frančesko Toti, Alesandro Del Pjero, Filipo Inzagi i Vijeri predstavljali napadačku snagu kojoj je malo koja reprezentacija mogla da parira. Đovani Trapatoni raspolagao je ekipom prepunom velikih imena, zbog čega je eliminacija već u osmini finala ostala jedna od najbolnijih uspomena italijanskog fudbala.

Vijeri je na tom Mundijalu postigao četiri gola, uključujući vodeći pogodak protiv Južne Koreje, ali je neposredno nakon izjednačenja domaćina propustio veliku priliku da Italiji donese pobedu. Kazna je stigla u produžetku, kada je zlatni gol završio nastup "azura", dok su sporne sudijske odluke postale tema o kojoj se govori i gotovo četvrt veka kasnije.

Razgovor u Trentu vratio ga je i na dolazak u Inter, gde je želeo da zaigra uz brazilskog Ronalda, dok je transfer iz Lacija vredan 90 milijardi lira doneo ogromna očekivanja i pritisak. Njihov tandem obećavao je mnogo, ali su Ronaldove teške povrede ograničile zajedničke nastupe, pa je ostalo pitanje koliko su mogli da postignu da ih je zdravlje bolje služilo.

Vijeri je dres Intera nosio od 1999. do 2005. godine, a posebno bolan trenutak doživeo je u maju 2002, kada je milanski klub porazom od Lacija u poslednjem kolu ostao bez titule. Za reprezentaciju Italije odigrao je 49 utakmica i postigao 23 gola, dok je sa devet pogodaka na svetskim prvenstvima izjednačen sa Paolom Rosijem i Robertom Bađom.