Ružna i tužna strana finala Kupa Srbije u fudbalu: Tuča, suzavac, uplašena deca, topovski udari...

Crvena zvezda je odbranila još jednu duplu krunu, savladavši svoju staru "mušteriju" u finalima Kupa Srbije, Vojvodinu, što je najvažniji deo rezimea utakmice ovog 13. maja u Loznici, ali bilo bi pogrešno i štetno zatvarati oči na ono što se dešavalo pre, za vreme i posle meča na stadionu "Lagator". 

Previše toga ružnog, opasnog i tužnog je viđeno ispred stadiona, na tribinama i terenu da bi se priča podvela pod zaključak "navijačka posla". Bez ulaženja u sitna crevca, odnosno utvrđivanja istine o tome ko je, kada i kako počeo sukob, jer postoje nadležni organi za to, može se konstatovati da su huligani među navijačima narušili utisak o ekstremno zanimljivom i uzbudljivom duelu beogradskog i novosadskog tima.

 

 

Sve bi bilo lepše da je prštalo samo od lepih akcija, sjajnih udaraca, golova, promašaja, driblinga, neizvesnosti... umesto što su leteli topovski udari, baklje i petarde, što su policija i deo publke razmenjivali pesnice i pendreke, a mala deca vrištala od straha, neku od njih prebacivali preko visoke ograde, da ne bi na bilo koji način bila ugrožena...

Da je utakmica krenula na vreme, a ne zbog sukoba policije i navijača kasnila, a to nervozilo igrače oba tima ili da baš oni nisu ušli u fizički sukob nakon, u svakom smislu, tenzičnog susreta. Jer, priča o naglašenim emocijama ne može i ne sme biti opravdanje za nesportske scene. Kao što činjenica da smo često svedoci izliva navijačkog nasilja na sportskim priredbama u regionu, Evropi i svetu ne bi trebalo da bude razlog za lakonski zaljučak "svuda se dešava".