Istorija Mundijala - Nemačka 2006: Zizuov poslednji ples i četvrta kruna "Azura"

Osamnaesto Svetsko prvenstvo u fudbalu održano je u Nemačkoj od 9. juna do 9. jula 2006. godine. Nemci su drugi put organizovali Mundijal, prvi put još kao Zapadna Nemačka 1974. godine, a turnir je ostao upamćen po rekordnoj gledanosti, ogromnim navijačkim zonama i povratku evropskih selekcija u vrh svetskog fudbala.

Domaćinstvo je Nemačka dobila u dramatičnom glasanju FIFA 2000. godine u Cirihu, pobedivši Južnu Afriku sa samo jednim glasom razlike. Kasnije su se pojavile brojne optužbe za korupciju i kupovinu glasova, a posebnu pažnju izazvala je odluka delegata sa Novog Zelanda Čarlija Dempsiha da ostane uzdržan u poslednjem krugu glasanja, čime je praktično doneo organizaciju Nemcima.

Prvenstvo je okupilo 32 reprezentacije, dok je kroz kvalifikacije prošlo čak 198 selekcija. Debitanti su bili Angola, Gana, Obala Slonovače, Togo, Trinidad i Tobago, Ukrajina, Češka i Srbija i Crna Gora, koja je na Mundijal stigla usred raspada državne zajednice. Samo nekoliko dana pred početak turnira Crna Gora je na referendumu izglasala nezavisnost, ali je reprezentacija nastavila da nastupa pod starim imenom.

Mečevi su igrani na 12 stadiona u 12 gradova, od Berlina i Minhena do Dortmunda, Hamburga i Lajpciga. Turnir je ostao poznat i po ogromnim "Fan Festovima", navijačkim zonama koje su okupile milione ljudi širom zemlje. Samo u Berlinu kroz navijačku zonu prošlo je oko devet miliona ljudi tokom trajanja prvenstva.

Na terenu je Mundijal otvoren spektaklom domaćina i Kostarike 4:2, najefikasnijom prvom utakmicom u istoriji prvenstava sveta. Nemačka je lako osvojila Grupu A, dok je Ekvador napravio veliko iznenađenje plasmanom u osminu finala. Engleska i Švedska su prošle dalje iz Grupe B, dok je Argentina demonstrirala silu protiv Srbije i Crne Gore pobedom 6:0 u Gelzenkirhenu.

To je bio jedan od najtežih poraza u istoriji našeg fudbala. Argentina je igrala možda i najlepši fudbal na turniru, a meč je ostao upamćen po neverovatnoj akciji kod gola Estebana Kambijasa posle čak 24 dodavanja. Srbija i Crna Gora izgubila je sva tri meča i završila takmičenje bez boda, uz gol razliku 2:10. Bio je to poslednji nastup zajedničke države na velikom takmičenju.

Veliku pažnju privukla je i Gana koja je u grupi eliminisala Češku i SAD, dok je Australija prvi put posle 32 godine prošla grupu. Francuska je jedva prošla dalje iza Švajcarske, ali je tim predvođen Zinedinom Zidanom tek u nokaut fazi pokazao pravo lice.

Osmina finala donela je nekoliko epskih duela. Italija je kontroverznim penalom Frančeska Totija u nadoknadi eliminisala Australiju, dok je meč Portugala i Holandije u Nirnbergu ostao upamćen kao "Bitka za Nirnberg". Ruski sudija Valentin Ivanov pokazao je čak 16 žutih i četiri crvena kartona, što je i danas rekord Mundijala.

Četvrtfinala su potpuno vratila Evropu u centar svetskog fudbala. Nemačka je posle penala izbacila Argentinu, Italija rutinski savladala Ukrajinu, Portugal eliminisao Englesku, dok je Francuska nadigrala Brazil 1:0. Zidan je protiv "karioka" odigrao jednu od najboljih utakmica karijere, a Tijeri Anri postigao pobedonosni gol posle njegovog slobodnog udarca.

U polufinalu je Italija u Dortmundu srušila domaćina golovima Fabija Grosa i Del Pjera u samom finišu produžetaka. Francuska je preko Zidana iz penala pobedila Portugal i zakazala veliko finale u Berlinu.

Finale odigrano 9. jula 2006. ostalo je jedno od najčuvenijih u istoriji Mundijala. Zidan je već u sedmom minutu doveo Francusku u vođstvo "panjenkom", pogodivši prečku, ali je lopta prešla gol liniju. Italija je ubrzo izjednačila preko Marka Materacija, a potom je usledila velika drama u produžecima. Đanluiđi Bufon skinuo je zicer Zidanu, da bi potom Francuz u poslednjem meču karijere udario Materacija glavom u grudi i dobio crveni karton. Italija je posle penala slavila 5:3 i osvojila četvrtu titulu svetskog prvaka.

Na prvenstvu su odigrane 64 utakmice i postignuto je 147 golova. Najbolji strelac bio je Miroslav Kloze sa pet pogodaka, najbolji igrač turnira Zinedin Zidan, dok je najbolji golman bio Đanluiđi Bufon.