Istorija Mundijala - Francuska 1998: "Trikolori" pokorili svet u Parizu

Šesnaesto Svetsko prvenstvo u fudbalu održano je u Francuskoj od 10. juna do 12. jula 1998. godine. Francuzi su drugi put bili domaćini Mundijala, prvi još od 1938. godine, pošto su na kongresu FIFA 1992. u Cirihu pobedili Maroko u borbi za organizaciju. Turnir je ostao upamćen kao prvi sa 32 reprezentacije, osam grupa i čak 64 utakmice, što je tada bio rekord.

Veliku ulogu u organizaciji imao je Mišel Platini, dok je simbol prvenstva postao novoizgrađeni stadion Sent Deni, odnosno Stadion Francuske, kapaciteta 80.000 mesta. Mečevi su igrani u 10 gradova i na 10 stadiona, od Marselja i Liona do Pariza, Bordoa i Tuluza. Mundijal u Francuskoj doneo je i nekoliko novina - uvedene su tri izmene po meču, korišćeni su elektronski semafori za izmene igrača, a pravilo "zlatnog gola" prvi put je važilo na Svetskom prvenstvu.

Kvalifikacije su okupile čak 174 reprezentacije, a debitanti na Mundijalu bili su Hrvatska, Jamajka, Japan i Južna Afrika. Na završni turnir vratile su se Engleska i Jugoslavija, koja je zbog sankcija propustila prethodno prvenstvo u SAD. Poslednji učesnik postao je Iran, posle dramatičnog baraža sa Australijom.

Žreb u Marselju izazvao je ogromnu pažnju jer je prvi put održan na stadionu pred oko 38.000 gledalaca. Naknadno je Platini priznao da je bilo "malih trikova" kako bi domaćin Francuska i branilac titule Brazil ostali na različitim stranama kostura i mogli da se sastanu tek u finalu.

Grupna faza donela je mnogo iznenađenja. Brazil je prošao dalje uprkos porazu od Norveške 2:1, Maroko je ostao bez osmine finala iako je savladao Škotsku 3:0, dok je Španija senzacionalno ispala iza Nigerije i Paragvaja. Holandija i Meksiko su zajedno prošli dalje iz Grupe E, a Rumunija je završila ispred Engleske.

Jugoslavija je igrala u Grupi F sa Nemačkom, Iranom i SAD. Tim Slobodana Santrača pobedio je Iran i SAD sa 1:0, dok je protiv Nemačke ispustio prednost od 2:0 i odigrao 2:2. Kao drugoplasirana selekcija prošla je u osminu finala gde ju je čekala Holandija. Holanđani su poveli golom Bergkampa, izjednačio je Slobodan Komljenović početkom drugog dela, da Edgard Davids, u nadoknadi vremena pogodio za pobedu svoje reprezentacije 2:1 i prolaza dalje. Utakmicu je obeležio i čuveni promašaj Predraga Mijatovića sa penala iliti "Mijatova prečka".

 

 

Jedna od najvećih priča turnira bila je Hrvatska. Debitanti na Mundijalu predvođeni Davorom Šukerom, Zvonimirom Bobanom, Robertom Prosinečkim i Robertom Jarnijem stigli su sve do polufinala. Posle pobede nad Rumunijom, Hrvati su šokirali Nemačku u četvrtfinalu sa ubedljivih 3:0 u Lionu. U polufinalu su poveli protiv Francuske preko Šukera, ali je Lilijan Tiram sa dva gola doneo domaćinu preokret i plasman u finale. Hrvatska je zatim pobedila Holandiju 2:1 i osvojila treće mesto, dok je Šuker sa šest golova postao najbolji strelac prvenstva.

Francuska je do finala stigla pobedama nad Paragvajem, Italijom i Hrvatskom. Posebno dramatičan bio je duel sa Paragvajem kada je Loran Blan postigao prvi "zlatni gol" u istoriji Mundijala. Brazil je sa druge strane eliminisao Čile, Dansku i Holandiju posle penala.

Veliko finale igrano je 12. jula 1998. na Stadionu Francuske pred 75.000 gledalaca. Uvertiru meču obeležila je drama oko Ronalda, koji je nekoliko sati pre utakmice bio izostavljen iz sastava Brazila, pa vraćen u tim neposredno pred početak. Francuska je dominirala od starta, a Zinedin Zidan je sa dva gola glavom posle kornera rešio prvo poluvreme. Emanuel Peti je u nadoknadi postavio konačnih 3:0 i doneo Francuzima prvu titulu svetskog prvaka. "Trikolori" su tako postali šesta reprezentacija koja je osvojila Mundijal na domaćem terenu.

 

 

Na prvenstvu su odigrane 64 utakmice i postignut je 171 gol, odnosno 2,67 po meču. Zlatnu loptu osvojio je Ronaldo, najbolji golman bio je Fabijen Bartez, dok je najbolji strelac bio Davor Šuker sa šest pogodaka.