Istorijska noć u Tbilisiju, Ukrajina sa devet života i poslednji ples Roberta Levandovskog

Evropsko prvenstvo je konačno kompletirano kada su u pitanju učesnici. Baraž koji su reprezentacije obezbedile kroz Ligu Nacija se i te kako isplatio. Neki nacionalni timovi (Gruzija) će po prvi put učestvovati, dok su neki dobili drugu šansu nakon neuspešnih kvalifikacija (Poljska). 

Turnir u Nemačkoj će početi 14. juna, a završiće se 14. jula kada će biti odigrano veliko finale na "Olimpijskom stadionu" u Berlinu. Titulu će braniti reprezentacija Italije koja je na "Vembliju" pre tri godine savladala Englesku nakon boljeg izvođenja jedaneasteraca.

Gruzijski Maradona i pisanje istorije

Nikada pre Gruzija nije učestvovala na Evropskom prvenstvu. U poslednjih sedam kvalifikacionih ciklusa za kontinentalni turnir, završavali su na poslednjem ili predposlednjem mestu u grupi. Ipak, u prethodnih nedelju dana su uspeli da ispišu istoriju i osiguraju svoje mesto u Nemačkoj.

Gruzini su polako ali sigurno koristili pogodnisti novog sistema kvalifikacija i povećanog broja učesnika na EP. Prvo izdanje Lige Nacija 2019. godine su započeli u D diviziji kada su pokupili 16 od maksimalnih 18 poena. U C diviziji su takođe dominirali, sa čak pet pobeda na šest utakmica, te je usledio plasman u B diviziju. Istu diviziju gde se sada nalazi reprezentacija Engleske.

Prvo mesto u grupi u C diviziji im je obezbedilo i plasman u baraž, gde su u razmaku od pet dana morali da savladaju dva nezgodna protivnika za prvo učešće na prvenstvu Evrope. Luksemburg je pao u polufinalu, možda i lakše nego što je bilo ko očekivano, ali su svi znali da je pravi test u finalu protiv Grčke.

Ponovo su Gruzini bili domaćini, stigao im je nacionalni tim koji do sada nikada nisu savladali. Do tog finala baraža, odigrali su devet mečeva protiv Grčke i upisali su dva remija i sedam poraza. Za razliku od duela sa Luksemburgom u polufinalu, sada su bili pojačani za Hviču Kvararcheliju ili kako ga navijači Napolija zovu "Kvaradona", po uzoru na Dijega Maradonu. 

Bila je to jedna poprilično "ružna" utakmica, bez prevelikih šansi. Kvarachelija se trudio da individualnim kvalitetom donese prevagu u korist domaćina, ali je grčka odbrana puna premijerligaških igrača lako zaključavala bilo kakav pokušaj Gruzije. Penal serije je, kao i uvek, izrodila heroje i tragičare. Jorgos Jokumakis je promašio čitav gol u četvrtoj penal seriji , a Nika Kvekveskiri je pogodio za erupciju oduševljenja na stadionu u Tbilisiju. Navijači su kroz nekoliko minuta prepravili teren kako bi proslavili istorijski plasman na Evropsko prvenstvo, a slike iz prestonice Gruzije govore koliko im je ovo značilo.

 

 

Ukrajina sa devet života

Kvalitet kod Ukrajinaca nikada nije dovođen u pitanje. Danas takođe imaju zaista talentovane igrače, ali kada je sve to trebalo da se uklopi u nacionalnom timu, dolazilo je do problema. Ti probelmi su bili vidljivi i sada.

Nisu izabranici Sergeja Rebrova dominirali, ni u Zenici, ni u Vroclavu. Na "Bilinom Polju" nisu bili toliko bolji rival od Bosne i Hercegovine, čak je i delovalo da su doživeli "nokaut" kada su početkom drugog poluvremena primili gol. Ipak, indvidiualni kvalitet je isplivao na videlo do kraja utakmice. Roman Jaremčuk, a zatim i Artem Dovbik su za svega 180 sekundi preokrenuli rezultat i trasirali Ukrajince u finale baraža.

Ni tu im nije bilo lako. Albert Gudmundson je zadao prvi udarac i Islanđani su imali prednost nakon 45 minuta igre. Međutim, po oprobanom receptu usledio je novi preokret. Viktor Cigankov nije čekao sam kraj utakmice kako bi vratio Ukrajinu u igru, već je početkom drugog poluvremena poravnao na 1:1. Strepeli su svi na stadionu u Vroclavu, a domaćin (na papiru) je golom Mihajla Mudrika čekirao kartu za Evropsko prvenstvo, četvrto uzastopno za Ukrajince.

Poslednji ples Roberta Levandovskog

Nije baš Robert Levandovski briljirao u baražu, ali će svoj poslednji ples odigrati na turniru u Nemačkoj. Imali su Poljaci razočaravajuće kvalifikacije iza sebe. Remiji i porazi od Moldavije, Albanije i Češke su bili poprilično bolni. Pogotovo poraz od Moldavaca u gostima (3:2), uz svo poštovanje prema toj reprezentaciji. 

Ipak, dobila je Poljska još jednu šansu da se kroz baraž Lige Nacija dočepa Evropskog prvenstva. Čim ih je žreb ukrstio sa Estoncima i to na terenu u Varšavi, bilo je jasno da će domaćin dati sve od sebe da se ne obruka ponovo. Tako je i bilo jer su gosti sa Baltika ispraćeni kući sa pet golova u mreži.

Znalo se odmah da je najteži zadatak finale protiv Velsa i to na gostujućem terenu u Kardifu. Opreznost na obe strane, ogroman ulogu, promašene šanse, produžeci... Na kraju su penali morali da odluče ko će uzeti kartu za Nemačku. U prve četiri serije su svi izvođači bili sigurni, a onda je Vojćeh Šćešni stupio na scenu i odbranii penal Danijelu Džejmsu za ogromnu radost gostujućeg sektora na stadionu u prestonici Velsa.

Bilo bi teško zamisliti Evropsko prvenstvo bez Roberta Levandovskog, pogotovo ako uzmemo u obzir da mu je ovo verovatno i poslednji kontinentalni turnir na kom će učestvovati. Srećom, nećemo morati da zamišljamo jer će Leva u junu odmeriti snage sa Holanđanina, Austrijancima i Francuzima.