Ko je kriv za ovaj haos? Partizan potrošio 11 bodova, a sada će potrošiti i Sašu Ilića

Šta je Partizan planirao na startu sezone, a šta su njegove realne mogućnosti? Kakvu je ideju Saša Ilić imao sa ovim timom i koliko je sportski sektor uspešno odradio prelazni rok? To su samo neka od pitanja koja se nameću posle debakla u Lučanima, ali iza njih se krije mnogo veće, kako je Partizan za samo pet kola stigao do situacije u kojoj mu je svaki naredni meč postao pitanje opstanka?

Da je neko pre početka sezone rekao da će legendarni as Partizana, danas u ulozi šefa struke, Saša Ilić posle samo pet kola biti na deobi pretposlednjeg mesta Superlige, verovatno bi retko ko poverovao. Da je uz to dodao da će Partizan osvojiti samo četiri boda, izgubiti od IMT-a, Radničkog 1923 i Mladosti, a bodove ispustiti i protiv Zemuna, verovatno bi pomislili da preteruje. A upravo je Zemun, sa jednim osvojenim bodom, jedini tim ispod crno-belih.

 

 

Partizan je prosuo 11 od mogućih 15 bodova.

Brojke, međutim, ne govore samo o rezultatu. Govore i o tome kako Partizan izgleda. U Lučanima je imao 69 odsto poseda, 22 šuta i devet udaraca u okvir gola. Mladost je imala 31 odsto lopte, ali je postigla tri gola. To je možda i najpreciznija slika Partizanove sezone: mnogo lopte, mnogo pokušaja, a premalo kontrole, sigurnosti i konkretnosti kada je najvažnije.

I tu dolazimo do Ilića. Koliko je on mogao da uradi? Verovatno mnogo više nego što tabela trenutno pokazuje. Ali pitanje je i koliko je realno očekivati da jedan trener za nekoliko nedelja popravi sve ono što je u Partizanu godinama stvarano pogrešno od selekcije ekipe, preko odnosa u svlačionici, do pritiska koji dolazi sa svih strana.

Starsport

 

Ilić sada plaća cenu rezultata, ali nije on razlog zbog kojeg Partizan izgleda ovako. Odgovornost trenera postoji, posebno kada ekipa iz utakmice u utakmicu ponavlja iste greške, ali problemi očigledno prevazilaze samo ono što se dešava na terenu. 

A sada dolazi Hetafe.

Posle 3:1 u Španiji, Partizan u četvrtak mora da juri gotovo nemoguće, dok mu je domaće prvenstvo već postalo alarm. Još veći problem je što je uprava, prema ranijim najavama, vezala svoju budućnost za prolaz protiv Hetafea. Ako evropska priča bude završena, vrlo lako bi mogla da bude završena za sve u Humskoj.

I onda se vraćamo na početak: šta je Partizan zapravo mogao sa ovakvim igračkim kadrom?

Da li je Ilić dobio tim koji može da sprovede njegovu ideju? Da li je sportski sektor napravio ekipu za ono što se od nje očekuje? I, na kraju, da li je bilo realno očekivati da Partizan već sada izgleda kao ekipa spremna za velike stvari?

Sada više nije pitanje šta je moglo da bude. Pitanje je šta Partizan može da uradi pre nego što sezona, praktično na svom početku, ode nizbrdo toliko da više neće biti moguće zaustaviti je.

Hetafe je zato mnogo više od utakmice. Mđože da donese mnogo toga, ali realno i odnese. Međutim, čak i ako crno-beli naprave čudo i nadoknade minus (1:3), neće preko noći nestati četiri boda iz pet prvenstvenih kola, individualne greške, problemi u svlačionici niti pitanje ko je kriv za ovaj haos?