Katastrofalni Partizan poražen pred Hetafe: Sebični Že promašivao, Radnički slavio sa igračem manje u Beogradu posle 57 godina pauze!

Da je neko pomenuo lošiju uvertiru za meč sezone sa Hetafeom, verovatno da stručni štab Partizana ne bi mogao ni da poveruje da se tako nešto može dogoditi.Ne konkretno zbog rezultata, već zbog načina na koji se do njega stiglo. Počevši samo od činjenice da su crno-beli igrali sa igračem više od 33. minuta, možemo zaključiti da Saša Ilić sa pravom može biti žestoko nezadovoljan i ljut porazom od Radničkog 1923 u okviru petog kola domaćeg šampionata minimalnim rezultatom. 

Ne samo da impotentnost sa igračem više na terenu (kakvu je Partizan pokazao i protiv Mačve, kada je slavio golovima Dembe Seka i Šake Traorea u završnici) sugeriše ozbiljne psihološke probleme kod igrača, kao i manjak taktičke "zategnutosti", već i te kako nameće teško pitanje - ako crno-beli ne mogu pobediti Kragujevčane kada ih je više na terenu, kako će nešto slično uraditi Hetafeu ako i kada snage budu izjednačene? 

Druga stvar zbog koje Ilić može biti nezadovoljan je potpuno izostajanje golova od njegovih napadača. Trenutno je Erik Kojzek jedini koji u trojci sa Žeom i Markom Lekićem postigao gol od starta sezone, a mora se konstatovati - od dve asitencije protiv Mačve, praktično se ne vidi. Nema nikakve opasnosti u napadu "parnog valjka", ali i te kako ima sebičnosti kakvu je prikazao Brazilac i kakva se može po viđenom sa današnjeg duela može sameriti sa promašajem Dembe Seka u prvom meču protiv Tobola. Da li je pregoreo u želji da konačno postigne debitantski pogodak? Možda, ali to se niakako ne sme manifestovati u potpnoj nesvesnosti prilikom dobrih pozicija i velikih prilika. 

Napadao je Partizan u prvom delu i to kako! Na momente se stvarno činilo da je pitanje trenutka, kada će crno-beli doći do vodećeg pogotka, a najveća opasnost za Radnički, bio je Brazilac Že, koji se našao u čak tri izgledne prilike od kojih nije iskoristio nijednu. 

Već u prvom minutu, na današnjem meču blago nesigurni Luka Ljeskić, dozvolio je da mu napadač crno-belih oduzme loptu pred golom. Iako je Bogdan Kostić dotrčavao brzo ka petercu, potpuno neobazrivo i sebično je ofanzivac rešio da okonča akciju sam, što se pokazalo kao potpuni promašaj. Prvi udarac je odbranio Ljeskić, a kada je Traore obezbedio još jedan pokušaj, Že je veoma loše udario po lopti, koja bi i da nije bilo bloka, završila pored stative. 

Očito je da se uželeo Že pogodaka, ali njegove reakcije na današnjem meču potpuno su imale kontraefekat po Partizan. U zbirku njegovih loših odluka, upisuje se i ona iz 14. minuta, kada je Ljeskić proklizao prilikom dodavanja, što je "parnom valjku" omogućilo nenadanu priliku. Milan Vukotić je uposlio Brazlica, koji je sa obe svoje strane imao po jednog saigrača (Ibrahima Zubairua desno i Bogdana Kostića levo), ali ni ovaj put se nije rešio za pas, već za udarac. Ruku na srce, šut je bio dobar i da nije završio na stativi, govorili bismo o prelepom pogotku, ali ovako samo ćemo pričati o frustracijama navijača povodom ovih promašaja. 

Bilo je svega i svačega u prvom delu - Ljeskić je odbranio solidne pokušaje Zubairua i Kostića, a u 31. minutu, delovalo je da Partizan dobija pomoć kakvu je samo mogao da poželi. Hasan Hilu je zaradio direktan crveni karton zbog rušenja Kostića u stilu američkog fudbala i potpuno opravdano, Kragujevčani su ostali sa desetoricom igrača u polju. 

Ali ovaj poklon domaćin nije umeo da iskoristi. Ni da zadrži status kvo. U smiraj poluvremena, dopustio je sebi da primi gol prilično naivno. Dobro trčanje po krilu i pravovremeni pas, omogućili su Iliji Babiću da uposli Uroša Sremčevića u šesnaestercu. Današnji kapiten Nikola Simić i Stefan Milić ostali su nedopustivo pasivni - obojica su zakasnili sa izlaženjem u blok, a napadač Radničkog je svoj posao uradio, savladavši Marka Miloševića, koji se danas vratio među stative prvi put još od sezonske premijere protiv Zemuna. 

S obzirom na to da su Kragujevčani poveli u poslednjem minutu prvog dela, nije ostalo ekipi Saše Ilića ništa više, nego da pokuša da se stabilizuje u svlačionici i kao protiv Tobola preokrene rezultat. Očito je srpski strateg bio ražešćen igrom svojih prvotimaca, što je pokazao reakcijama prilikom napuštanja terena, ali i povratka sa pauze. 

Bilo kako bilo, nastavio je Partizan da napada u nastavku, ali gola jednostavno nije bilo. Dvaput je pretio popularni Zuba glavom posle kornera - ne baš način tipičan za njega i njegovo postizanje golova, okušao se i Že još jednom pre nego što je mesto na terenu ustupio Eriku Kojzeku, a najveću šansu je propustio Marko Lekić, koji je zamenio Šaku Traorea. 

U 69. minutu, Vukotić je sa levog boka pokušao da pošalje pas za Kojzeka u šesnaestercu, ovaj se nije snašao, a srećom se lopta dokotrljala do Lekića, koji je nekako poslao udarac pravo u ukopanog Ljeskića, kojem se u svakom slučaju piše veoma važna odbrana. 

I Možda ne brine toliko poraz Partizana, koliko činjenica da nije bilo očito da ekipa ima igrača više na terenu. Nije drugo poluvreme donelo očekivanu dominaciju crno-belima, a čak je neubedljiva napadačka strategija domaćina dovela do toga da Radnički napravi dve velike šanse. 

Prvu je propustio Uroš Sremčević, kada je umesto da uposli nečuvanog Mića Kuzmanovića u natrčavanju, rešio da sam šutira i onda promaši okvir gola. Druga je došla nešto kasnije, kada je Kuzmanović sam trčao ka Miloševićevom golu, ušao u opasnu zonu, nesebično nepovučen primeromn Sremčevića i Žea doturio pas do Jovana Ilića, ali je ovaj katastrofalno opalio i promašio nebranjenu mrežu.

Međutim, dovoljno je to bilo za momke u crvenom da postanu drugi tim koji odnosi tri boda sa stadiona u Humskoj - statistika kojom Ilić nikako ne može biti zadovoljan pred meč sezone koji se igra u Madridu u četvrtak. Njega, kao i ostale utakmice Partizana, možete pratiti na kanalima TV Arena sport.