Nemanja Trifunović za TV Arena sport: Sezona sa omladincima je bila sjajna, ali rad sa prvim timom je nešto sasvim drugo

Nemanja Trifunović, jedan od nekolicine fudbalera iz omladinske škole Partizana koje je Igor Duljaj poveo na pripreme u Sloveniju, zablistao je u prvom pripremnom meču protiv Pesnice, gde je postigao gol, asistirao i skrenuo pažnju na sebe.

Talentovani krilni napadač (19) će imati priliku za naredne minute u crno-belom dresu već danas od 16.00 časova (TV Arena 1 Premium), kada Partizan igra drugu pripremnu utakmicu u Sloveniji protiv Bohemiansa, a u razgovru za TV Arena sport govori o tome šta očekuje od priprema u Sloveniji.

Da li si prošao period adaptacije na rad sa prvim timom?

"Kada mi je direktor Omladinske škole javio da ću ići na pripreme sa prvim timom osećaj je bio neverovatan. Odmah sam pozvao roditelje da im saopštim to. Bili su oduševljeni i jako su srećni zbog mene. Opustio sam se od kada sam počeo da treniram sa prvim timom. Pomogli su mi saigrači, mlađi, stariji i treneri koji mnogo vode računa o nama", počinje priču za TV Arena sport Trifunović.

Koja je razlika između omladinskog i seniorskog fudbala?

"Razlika je velika, rekao bih i ogromna! Pričali su nam, često govorili i spremali nas na tu promenu, ali, sve je mnogo dinamičnije. Potrebno je mnogo više snage, energije i mogu da kažem da nije bilo lako u početku. Bilo je potrebno uhvatiti ritam".

FK Partizan

 

Izdvaja li se neko od igrača iz prvog tima ko je na tebe ostavio najveći utisak i ko ti je najviše pomogao da se prilagodiš?

"Sve igrače izuzetno cenim, ali je Danilo Pantić ostavio nekako najbolji utisak. Zna mnogo fudbala, lepo nas je prihvatio sve. Dača je taj koji je bio mnogo sa nama, koji se šalio, opuštao nas. Dobro, ima trenutaka i kada viče, najviše zbog fudbala, jer često igram pored ili ispred njega. Pomogao je dosta i Samed Baždar, koji se ranije priključio prvom timu i koji je znao da posavetuje i objasni šta se kako i kada radi“.

Postigao si gol, asistirao, bio izuzetno opasan po gol protivnika u prvoj pripremnoj utakmici. Da li si srećan zbog svog izdanja protiv Pesnice?

"Bio sam izuzetno srećan posle utakmice, ali, povreda Janka Jevremovića mi je ozbiljno bacila senku na taj meč. Razmišljao sam sve vreme kako je on i onda nisam u potpunosti uživao u tom drugom poluvremenu. Ali, zaista mi znači to kako sam odigrao".

Sa omladincima si osvojio titulu i izborio Ligu šampiona u toj kategoriji. Kako sada gledaš na prethodnu godinu?

"Sezona sa omladinicma je bila neverovatna. Treneri su bili izuzetni, igrači, mogu slobodno da kažem, obiluju talentom i kada se sve to spoji dobije se krajnji proizvod koji je bio titula posle 13 godina i plasman u omladinsku Ligu šampiona prvi put. To je bio cilj i ostvarili smo ga".

 

Najveća želja mi je da igram za reprezentaciju

Da li si, kao mali, razmišljao o Partizanu?

"Odrastao sam u Čačku i nisam mnogo, kada sam bio mali, razmišljao o drugim klubovima. Bio mi je san da zaigram za prvi tim Borca, a na duže staze i sada razmišljam o reprezentativnom dresu. Ali kada sam prešao u Beograd, Partizan je postao moja druga porodica".

Koliko je bilo teško preseliti se u Beograd?

"Proces da se priviknem na Beograd je sigurno trajao šest meseci, ako ne i više. Bilo mi je jako teško da se prilagodim drugačijoj brzini, pre svega, života, a posle i fudbala. U početku nisam mogao da se naviknem na treninge, bio sam povređen, ali sam uspeo da sve to prebrodim".

Da li sebe naredne sezone vidiš u prvom timu Partizana?

"Ne razmišljam previše unapred. Cilj mi je da ove pripreme prođu kako treba. Da ih završim zdrav i da uradim sve što je do mene kako bih se pokazao u najboljem svetlu, ali isto tako moram da budem iskren – razmišljam o tome, nekad. O Partizanu, prvom timu. Partizan ima najbolju omladinsku školu u Evropi i kada se pomenu svi ti igrači onda je logično da će i nas, koji smo sada omladinci i pred prvim timom, da ponese takvo razmišljanje i energija".

Iako nisi debitovao zvanično za Partizan, u smiraj prethodne sezone imao si priliku da budeš na klupi. Kakav je bio osećaj?

"Iako i dalje nisam debitovao, osećaj samo izlaska na teren, zagrevanja, je neverovatan. Postoji tenzija. Prvih par minuta mi je pogled lutao po tribinama, želeo sam sve da vidim, ali sam onda uspeo da uhvatim fokus. Svestan sam svojih mogućnosti, ali sam i svestan da moram još mnogo da radim. I nemam problem da kažem, takođe sam i svestan da fizički moram mnogo da napredujem. To sam shvatio pogotovo kada sam počeo da treniram sa prvim timom. Počeo sam da radim individualno posle treninga", kaže Trifunović.