Erik Kojzek za Arenu: Znam da me na treninzima zovu Haland, golovi mi znače

Fudbaleri Partizana još jedno leto provode na pripremama u Sloveniji. Iako su neretko znali da menjaju lokaciju, da borave na Ptuju, sada im je baza na Pohorju, iznad Maribora. Među svojima je, u svakom smislu te reči, novajlija u redovima crno-belih Erik Kojzek, koji je rođen u Slovenj Gradecu pre 20 godina. 

Napadač koji je visok 195 centimetara stigao je u Humsku na jednogodišnju pozajmicu iz Volfsbergera, s tim da će beogradski klub imati pravo otkupa po završetku naredne sezone. 

I kada je dobio priliku da počne utakmicu, pod dirigentskom palicom Saše Ilića, Slovenac je odmah pogodio. Iz penala, na otvaranju duela protiv Aluminija, bio je precizan za 1:0, a nakon utakmice je poručio: 

"Osećam se veoma lepo. Iskreno, volim da izađem na teren i da igram sa ovim momcima. Razumem sve, lako se snalazim na početku", počeo je razgovor za Arenu novi igrač crno-belh.  

Rođeni Slovenac ne krije osmeh i zbog toga što crno-beli pripreme rade u njegovoj rodnoj zemlji. 

"Mnogo mi je lepo što smo trenutno ovde. Volim Sloveniju. Veliki deo porodice mi je u ovoj zemlji, lako mogu da dođu na utakmicu, jer do Beograda im treba znatno više. Prija mi da svaki put dođem kući."

Fudbal je počeo da igra rano, a bez dvoumljenja odgovara na pitanje kada je shvatio da će fudbal biti njegov životni poziv. 

"Rekao bih kada sam počeo da igram, sa pet godina, da sam odmah osetio ljubav prema sportu. Mlad si tada i ne znaš ti u tim trenucima šta je život, šta znači baviti se fudbalom. Ali, siguran sam da sam oduvek hteo da budem fudbaler. Sećam se, kada sam igrao za U13 ili čak U15, da sam bio poprilično dobar na nekom turniru i da me je trener pitao da li želim da se zaista bavim fudbalom i da sam odmah rekao da nemam dilemu da ću igrati profesionalno. Sa tim trenerom sam i danas u kontaktu, stalno se čujemo. Poslao me je nakon toga što sam rekao da želim da igram profesionalno, poslao me je u akademiju u Austriji i tada sam zapravo počeo da igram ozbiljno."

Od dolaska u Sloveniju Kojzek je dobio i nadimak - "Partizanov Haland". 

"Sećam se, 2019. ili 2020. godine, kada je Haland igrao za Salzburg, a oni gostovali Volfsbergeru, ja sam išao i bio klinac koji je iza gola skupljao lopte. Eto, od tada mi je on idol. Znam za to jer mi saigrači kažu da ličim na njega. Pogledaj me (smeh uz to da Kojzek pokazuje na svoju kosu), ista boja kose, slično smo visoki..." 

Nakon boravka u Sloveniji, detinjstva, odrastanja, život ga je odveo u Austriju, gde se priključio akademiji Volfsbergera, ali i gde je igrao za mlađe kategorije austrijske reprezentacije. 

"Igra se intenzivno u Austriji. Mnogo se trči, polaže se pažnja na duelima... Vodi se računa o fizičkoj spremi i kada pogledate mlađe kategorije i ja kada sam gledao vršnjake iz drugih zemalja, video sam jasnu razliku u fizičkoj spremi. To je neka razlika koju prvo primetim." 

Znanje o Partizanu imao je i pre potpisa za beogradskog velikana. 

"Bio sam već par puta u Beogradu. Znao sam za Partizan, kao i moj otac i drugari sa kojima sam bio. Prošle godine sam takođe malo pratio, tako da sam imao neku sliku o klubu pre nego što sam potpisao." 

Danas dvadesetogodišnjak svestan je pritiska koji nosi prelazak u sredinu u kojoj se rezultati odmah očekuju. 

"Uvek sam uživao u fudbalu i živeo za ovakve trenutke. Znam koliko navijači vole klub i svestan sam pritiska, ali meni to odgovara. Zamislite samo koliko ljudi dođe da vas gleda i podrži." 

Iako je Kojzek imao znanje o klubu, znao je i sa kim da se posavetuje pre dolaska u Humsku 1. 

"Sa Joveljićem nisam posebno komunicirao. Imamo istog agenta, kada je bio u Volfsbergeru, znam da su mi pričali koliko je disciplinovan, koliko vodi računa o svemu. Dosta sam razgovarao sa Dejanom Zukićem, sa Borisom Matićem, a za Partizan... Najviše mi je rekao i pomogao baš bivši igrač Nemanja Rnić." 

Kafa nije obavezna pre utakmice, kada je reč o korpulentnom, visokom napadaču. Ali, rituali jesu... 

"Uvek sam imao neke rituale, rutine. Od malena sam to imao, pisao, nešto se nameštao posebno. E sad, u poslednje vreme više volim da sve bude spontano, da se ne opterećujem ritualima. Volim da sve bude stvar osećaja i da tako funkcionišem. Primera radi: nekada slušam muziku, nekada razgovaram telefonom sa porodicom, nekada samo sedim, pokušam da se koncentrišem, da čujem svoje telo šta mu prija i odgovara." 

Sa tribina u Sloveniji, Erika Kojzeka bodri i porodica. 

"Porodica je definitivno najveća podrška. Svi su oni kada su bili mladi igrali neki sport, ali niko profesionalno. Ujak je igrao profesionalno fudbal i od njega često mogu da dobijem savete." 

O planovima za budućnost, Partizanov Haland govori... 

"Imam san i cilj. Prvo, volim da uživam u fudbalu i da ga igram sa osmehom. Naravno da bih želeo jednog dana da igram u Premijer ligi i da pokažem da mogu", zaključuje razgovor za Arenu Sport Erik Kojzek.