Slobodan Tedić za Arena sport: Nadam se da će me direktor Matijašević ponovo prodati

Slobodan Tedić je jedan od onih napadača čija karijera ne ide uvek pravolinijski. Iz Čukaričkog je 2020. godine otišao u Mančester siti za tada rekordna tri miliona evra, potom ga je fudbalski put vodio kroz Cvole, Barnsli, Čarlton, da bi se ponovo vratio na Brdo. Danas, sa 11 golova u sezoni, Tedić govori zrelije nego ikad.

FK Čukarički

 

 

Put koji se ne meri samo golovima

Imali ste ozbiljan peh po povratku u Čukarički, problemi sa plućima… Koliko je to bilo teško?

"Tačno pre dve godine, na Kipru, desio se taj peh sa plućima. Kada daješ golove, sve izgleda lepo, međutim kad ih nema, onda se sve drugačije gleda. Kroz celu karijeru sam se trudio da igram za ekipu, da budem koristan, a golovi dođu sami. Znao sam da mi treba samo kontinuitet utakmica. Ove sezone sam odigrao 20 mečeva i dao 11 golova, jednostavno se sve namestilo", rekao je Slobodan Tedić.

Koliko je psihološki teško kada napadaču ne ide, a svi gledaju baš u njega?

"Bio sam dugo u inostranstvu, želja je uvek bila prisutna, ali povrede su me pratile. Kada sam se vratio u Čukarički, nisam to doživljavao kao korak nazad, već kao priliku da ponovo uhvatim kontinuitet i vratim se na pravi put."

Da li ste nadmašili sezonu posle koje ste otišli u Mančester siti?

"Mislim da jesam. Tada sam dao devet golova, sada sam već na 11. Glavom sam trenutno ovde, ako se pojavi nešto interesantno, razgovaraćemo sa klubom."

FK Čukarički

 

Povratak kući i nova zrelost

Golove uglavnom postižete iz teških situacija, bez mnogo asistencija. Da li ste ljuti na saigrače?

"I sam se pitam kako sam dao 11 golova“, kaže kroz smeh Tedić. „Šalu na stranu, važno je da lopta uđe u gol. Filip Matijašević mi još nije namestio pogodak, mada računa neki penal koji je iznudi, ja to ne računam kao asistenciju. Valjda će ih biti ovog proleća ako ostanem."

Postavljate li sebi cilj u broju golova?

"Nikada nisam voleo da pričam o ciframa. Idem utakmicu po utakmicu. Golovi daju samopouzdanje, ali najvažnije je da pružim maksimum."

Da li ste se ikada pokajali što ste tako mladi otišli u inostranstvo?

"Nisam. Svaki mladi igrač sanja da ode u veliki klub. Ponuda Mančester sitija se ne odbija. Žao mi je što se nisam duže zadržao u inostranstvu, ali nadam se da je ovaj povratak pravi korak ka novom iskoraku."

Koliko su vam otežavale boravak u inostranstvu česte pozajmice bez pravih priprema?

"Mnogo. Dešavalo se da tri-četiri godine ne prolazim kompletne pripreme, već da se priključujem ekipi kad sezona već traje, a sam sam ih odrađivao kod kuće, ali nije to to. Pripreme su ključne da bi se sezona odigrala kako treba."

Zašto ste, pored drugih ponuda, izabrali baš Čukarički?

"Igrao sam poslednju utakmicu u Engleskoj i dao gol, ali sam bio željan kuće. Mentalno nisam bio potpuno svoj. Čukarički je idealan scenario, moja druga kuća. Počeo sam ponovo da igram, da dajem golove i verujem da mogu opet da napravim iskorak."

FK Čukarički

 

Snovi o Evropi

Koja liga bi vam sada najviše odgovarala?

"Nemam ciljanu zemlju. Bitno mi je da je napadački fudbal i tim koji igra ofanzivno. Holandija mi je posebno draga, uživao sam u Cvolu, i u životu i u fudbalu."

Kako upoređujete atmosferu u Engleskoj, Holandiji i Srbiji?

"Razlika je ogromna. U Engleskoj su tribine pune, 15 do 20 hiljada ljudi svaku utakmicu. To su sezonske karte, ritual vikednom koji se ne propuštaju. Igrati pred punim tribinama dodatno te motiviše. Kod nas je bolje nego ranije, vidi se napredak na nekim stadionima vidi se da ima vise publike."

Protiv kog defanzivca vam je bilo najteže da igrate?

"U Srbiji definitivno Letalek. U inostranstvu Rikardo Santos iz Boltona. Izuzetno snažan defanzivac. Kad sam igrao sa drugarom igricu, slučajno mi je izašlo da je najsnažniji defanzivac na Ostrvu u svim sligama".

Da li ste ranije igrali protiv nekog od sadašnjih saigrača?

"Jesam. Miletić mi je uvek bio izuzetno tvrd defanzivac i dok je igrao u Partizanu bilo je veoma teško protiv njega. Fizički je snažan, brz i odličan u skoku. Takvi igrači napadaču nikada ne ostavljaju mnogo prostora. Tomovića bih takođe izdvojio, s tim što protiv njega sada igram samo na treninzima. Naravno, utakmice i treninzi nisu isto, ali njih dvojica su veliki profesionalci i ljudi sa ozbiljnim karijerama. Uvek sam voleo da se nadmećem sa jakim defanzivcima, jer me to tera da budem bolji i na treningu i na utakmicama. To je važno za neko bolje sutra."

Da li ste uspeli da postignete gol protiv Vladimira Stojkovića?

"Nisam. Igrao sam dva puta protiv njega. Dok je bio u Partizanu imao sam dve dobre šanse, ali nisam uspeo da ih iskoristim. Protiv Radničkog nisam imao priliku, ali je zato Filip Matijašević postigao gol."

Od ove sezone, kada Docić nije na terenu, kapitenska traka je na vašoj ruci. Kako gledate na tu ulogu?

"Čukarički mi je kao druga kuća. Ovde sam dugo, kada se saberu oba mandata. Stvarno mi je lepo i osećam se kao svoj na svome. Traka mi predstavlja zahvalnost, ali i dodatni motiv da uvek dam maksimum kako bi tim pobeđivao. Lep je osećaj biti kapiten."

Novajlije i dobar glas

 

FK Čukarički

 

Novajlije su nedavno morale i da zapevaju. Ko ima najbolji glas?

"Miletić je dobro pevao, video sam da je završio na svim društvenim mrežama, možda da ga pošaljemo u Zvezde Granda. Stojković je imao neku neobičnu pesmu, ali je napravio dobar šou. Jedini koji se bunio bio je Srđan Mijailović, ali je na kraju i on zapevao. Bane, fizioterapeut, ga je ubedio svojom izvedbom."

Kako ste uspeli da ubedite kapitena Docića da vam prepusti izvođenje penala?

"Šutirao je dva ili tri penala, a onda mi je šef prišao i rekao da je razgovarao sa njim. Docić nije pravio nikakav problem, ispao je pravi džek. Gde god sam igrao, penale su izvodili napadači, bez obzira na staž. Tri-četiri gola iz penala, isto toliko iz igre i već si blizu deset. Na kraju svi pamte golove, ne pitaju kako su postignuti. Protiv Niša sam promašio penal, ali sam se kasnije iskupio."

Koja utakmica vam je ove sezone bila najbolja, a koja najteža?

"Protiv Zvezde i Partizana ti ne treba dodatni motiv sama utakmica te nosi. Pobeda protiv Partizana od 4:1 je poseban osećaj, odigrali smo vrhunski meč. Protiv Zvezde smo, po mom mišljenju, odlično ušli u utakmicu i rezultat nije realan. Stvorili smo mnogo šansi i baš me kopka što nismo izvukli više. Ali to je fudbal uči se na greškama."

Prva utakmica vas ponovo vodi protiv Zvezde. Kažu da u takvim mečevima nemate šta da izgubite, slažete li se?

"Nikada nisam tako gledao. Bilo da igram protiv Zvezde ili nekog drugog tima, motiv je isti da dam gol i da pobedimo. To su ista tri boda. Ako izgubiš, nemaš ništa. Taj meč može samo da ti donese."

Idealan tim i druženje sa Pavkovim

FK Čukarički

 

Kako gledate na to što ste u timu sa Milanom Pavkovom, koji strpljivo čeka svoju šansu?

"Situacija je pomalo čudna, ali je i privilegija trenirati sa Milanom. Nevezano za ona dva gola Liverpulu, to je bilo njegovo veče, ali dao je on mnogo važnih golova i mimo toga. Majstor je završnice, igre glavom. Uživanje je trenirati sa njim. Privatno se i družimo, gotovo svakodnevno smo zajedno u Beogradu ili Novom Sadu."

Ako biste sastavljali idealnih jedanaest iz oba mandata u Čukaričkom, kako bi to izgledalo?

"Na golu Belić, privatno smo dobri i baš ga gotivim. U odbrani Miletić, Tomović, Puškarić i Bogosavac. U veznom redu Drinčić i Tufegdžić, ispred njih Matijašević i Miladinović, Adžić i Pavkov."

Kakav odnos imate sa direktorom Matijaševićem i da li je uticao na vaš povratak na Brdo?

"Od dolaska iz Vojvodine prihvatio me je na najbolji mogući način. Davao mi je podršku i kada nije išlo i kada jeste. Kada sam kao mlad igrač ulazio u prvi tim, klub na čelu sa njim imao je strpljenja za mene. Kada sam se vraćao, prihvatili su me isto kao prvi put. Imamo prijateljski, ali i vrlo profesionalan odnos. Takav odnos sa direktorom nisam imao nigde drugde. Nadam se da će me Matijašević još jednom prodati", zaključio je Slobodan Tedić.