Stefan Kovač za Arena sport o Partizanu, Čukaričkom, životu i fudbalu u Rusiji: Ovde se više radi, a manje jede

Odlazak iz Partizana i prvi koraci u inostranstvu predstavljali su prelomni trenutak u karijeri Stefana Kovača. Nakon godina provedenih u srpskom fudbalu, vezista je početkom juna prošle godine spakovao kofere i preselio se u Kalinjingrad, gde danas nosi dres Baltike i gradi novu fazu svoje karijere.

Dolazak u Rusiju za njega je predstavljao veliki izazov. Kako ističe, sve je novo i drugačije, a iako sebe smatra izuzetno radnim igračem, svestan je da uvek postoji sredina u kojoj se radi još više. Period prilagođavanja nije bio lak, naročito na početku, ali vremenom se čovek navikne na sve.

TV Arena sport

 

"Nešto novo za mene. Iako smatram da sam veliki radnik, uvek negde postoji sredina u kojoj je teže, naročito kada se susretneš sa nečim potpuno novim. Vremenom se čovek na sve navikne, iako mi je na početku bilo teško", otkriva Stefan Kovač. 

Promena sredine donela je i drugačiji ritam rada, što se odrazilo i na njegov fizički izgled.

"Višak ne postoji, sve je prešlo u mišiće i izdržljivost. U svakom slučaju još više napredujem. Tajna je u tome da se ovde više radi, a manje jede."

Ruski fudbal ostavio je snažan utisak na Kovača već u prvim mesecima boravka.

"Fizička sprema je u Rusiji na prvom mestu. Posle toga dolazi kvalitet igrača, a zatim inteligencija – sposobnost da vidiš nešto unapred. Te dve stvari bih posebno izdvojio."

Jedna od stvari koja ga je najviše iznenadila jeste ujednačenost lige.

"Kada sam došao, bilo mi je jako interesantno. Svaka utakmica je izjednačena. Naravno, postoje ekipe sa izraženijim kvalitetom, ali to ne znači da će sigurno pobediti. Zato mi se ruska liga i sviđa, dosta je neizvesna i favoriti ne pobeđuju uvek."

Baltika je ove sezone jedno od najprijatnijih iznenađenja prvenstva.

"Još sam u periodu prilagođavanja. Ekipa igra veoma dobro. Ušli smo iz Druge lige, a već smo u vrhu tabele. Gotovo celu polusezonu bili smo na prvom mestu. Sada smo peti, a razlika u odnosu na lidera je pet bodova. To nije mnogo."

Borba za mesto u timu je žestoka, ali Kovač ostaje strpljiv.

"Teško je menjati pobedničku ekipu. Trudim se da uvek budem spreman i da uskočim kada treba. U Kupu Rusije sistem je drugačiji, ima više utakmica, sa grupnom fazom. U prvenstvu sam ulazio u igru na svakom meču i očekujem da će mi minutaža rasti."

Život van terena u Kalinjingradu donosi mir koji mu prija, iako ekipa dosta više vremena provodi u Moskvi, odnosno u bazi selekcije Rusije.  

"Miran grad, lep za život. Mislim da je saobraćaj jedan od najsporijih u Evropi. Kalinjingradu je čist, ljudi vole fudbal. Neverovatno je koliko brzo prepoznaju igrače Baltike na ulici. To me podseća na detinjstvo, kada bi susret sa fudbalerom bio posebna radost."

Dolazak u Rusiju bio je iskorak u nepoznato, ali i svesna odluka i želja da se napreduje.

"Želeo sam promenu i da se oprobam u inostranstvu. Nisam znao šta me tačno čeka, ali klub me je želeo, priča mi se dopala i sada sam tu. Potpisao sam ugovor na pet godina."

Snalazi se Kovač već i sa ruskim jezikom. Polako, ali sigurno već je naučio dovoljno da može da se služi na terenu i van njega.

"Učim ruski svaki dan. Sličan je našem jeziku, ima dosta istih reči. Pokušavam da pričam sa saigračima, pratim šta trener govori. Imamo prevodioca, ali već mogu da se snalazim i na terenu i van njega."

U svlačionici nije usamljen jer Balkan je uvek prisutan, koji god klub na svetu da je u pitanju. 

"Sa mnom u klubu je Eldar Ćivić. Igrao je u Ferencvarošu šest godina i Sparti iz Praga, Spartaku iz Trnave. Došao je desetak dana posle mene i od tada smo stalno zajedno."

Misli su povremeno usmerene i ka prvenstvu Srbije. A, tu Kovač ostavio dubok trag. Za Čukarički je odigrao čak 183 utakmice, a postigao je 20 golova, dok je dres Partizana nosio na 37 utakmica, a postigao je šest golova i upisao četiri asistencije.

"Iskreno, slabije pratim našu ligu. Maksimalno sam posvećen sebi i svom napretku. Želim da budem standardan, da igram redovnije i da idem na viši nivo. Nekada pogledam tabelu ili neku utakmicu kada imam vremena."

Posebne emocije probudio je susret sa bivšim saigračima iz Čukaričkog, koji su takođe u hotelu "Nirvana Kosmopoliten".

"Pozitivno sam se iznenadio kada sam ih video u hotelu. Bio je to lep osećaj. I sad kada vidim nekoga od njih, odmah mi bude lakše iako sam možda imao težak dan. Uvek je lepo biti među svojima."

Mnogo poznatih lica zatekao je Kovač u Antaliji.  

"Docić, Tedić, Bojica, Sisoko, žao mi je što nisam zatekao i Tošketa. Tu su i Cvele, Miladinović, Pavkov. Skoro svi".

Partizan i Čukarički ostaju važan deo Kovačeve fudbalske priče.

"Baš sam jutros komentarisao da Čukarički po imenima zaslužuje sam vrh tabele. Mislim da će tako i biti na kraju. Treba im malo vremena da se uigraju, ali trener Lešnjak će to skockati."

Prilično je mlada ekipa Partizana za takav poduhvat.

"Jeste, zato to i kažem. Profesionalci su, dobri momci, ali moraju da zadrže ovaj ritam. Ne bi smeli da se opuštaju kao što sam rekao. Jako je teško izneti celo prvenstvo kao mlad igrač, znam to iz ličnog iskustva. I dalje ih ponekad na to podsetim. Ne bih da budem dosadan, ali želim da im prenesem nešto što sam ja shvatio kasno, a oni mogu sada, dok su mladi. Održavam kontakt sa dragim ljudima".

Radni dan u Rusiji se prilično razlikuje od onog u Srbiji. 

"Imamo vremena za odmor. Posle doručka idemo u sportski centar, radim i individualne vežbe sa privatnim trenerom. Svakog dana imamo analize, zatim teretanu i teren. Posebno se ide i na bazen. Uveče sam kod kuće, čujem se sa porodicom i to je to."

Krize u ruskom fudbalu, kako kaže, nema.

"Ne oseća se kriza. Ima dosta stranaca, liga funkcioniše normalno. Evropa trenutno nedostaje, ali verujem da će se i to uskoro promeniti", zaključio je Kovač.