(VIDEO) Vladimir Stojković o dolasku na Brdo, reprezentaciji, Ronaldu i penziji: Ne skidam rukavice, čekam sinove da mi postanu konkurencija

Dolazak Vladimira Stojkovića u Čukarički nije samo pojačanje za prolećni deo sezone, to je nagrada za dugotrajnost, disciplinu i profesionalizam. Iako je zakoračio u petu deceniju života, nekadašnji reprezentativac Srbije deluje zategnuto, spremno i motivisano kao i u najboljim danima.

Uprava Čukaričkog, predvođena Vladimirom Matijaševićem, želela ga je bez dileme, a Stojković iza sebe ima karijeru kakvom se retki mogu pohvaliti, a branio je u tri od pet najjačih liga sveta: Španiji, Engleskoj i Francuskoj.

Bivši golman Partizana prisetio se i brojnih velikih duela, uključujući i one sa Ronaldom, pa i sadašnjim saigračem Milanom Pavkovim, a sve to stalo je u priču o motivu koji ne jenjava. Na pitanje odakle crpi energiju Stojković je imao spreman odgovor.

"Generalno, to su disciplina i opsesija. Nisam usamljen primer tu su Ronaldo i još neki sportisti. Sigurno bih bio u fudbalu i da su okolnosti drugačije. I kada jednog dana stanem, to će i dalje biti moja ljubav. Osećam se odlično. Sumnjali su neki u mene i kada sam dolazio u Radnički, pa su došle utakmice sa Partizanom i Zvezdom. Znam golmana iz Fluminensea koji brani i sa 47 godina, čak je i produžio ugovor. Bufon je branio dugo. Ne bih se tek tako odrekao nečega što volim", rekao je Vladimir Stojković.

FK Čukarički

 

Da li brojite pripreme, koje su vam ove po redu?

"Bilo je klubova gde postoje samo letnje pripreme. Zimske su retkost u ligama u kojima sam igrao. Kad se sve sabere, ne znam koje su mi po redu. Nisam brojao."

U petoj deceniji niste jedini u Superligi tu je i Saša Stamenković?

"Stameni brani odlično. Namestio se u Lučanima, čak brani bolje nego pre deset godina. Ušao je u rutinu i radi kao sat."

Deluje da sada trenirate više nego na početku karijere?

"O fizičkoj spremi vodim računa ceo život. Nikada nisam došao na pripreme, a da se prethodno nisam pripremio. Ne znam kako bih izgledao da tri nedelje ne radim ništa, pa onda da krenem sa radom. I u slobodne dane radim na sebi. Hvala Bogu, i genetika je dobra."

Kako je došlo do saradnje sa Čukaričkim?

"Vladimira Matijaševića poznajem još iz perioda 1999/2000, kada sam bio klinac u Zvezdi. Družimo se kad god imamo vremena. Kada sam prešao u Radnički, pozvao me je i pitao: 'Kako mi nisi rekao da hoćeš da braniš u Srbiji?' Posle utakmice sa Čukaričkim u jesenjem delu, otvorila se priča. Radnički ima problem sa bonusima, a opet ja sam želeo da idem i tako je došlo do saradnje."

 

Rad sa golmanima i stručnim štabom neće biti problem jer odlično poznajete Kovačevića, a i Lešnjaka?

"Sa Oliverom Kovačevićem sam bio na SP u Nemačkoj 2006. Odlično radi, vidi se po golmanima Čukaričkog. Znam i kako radi Milan Lešnjak, pratio sam ga, dopada mi se, tako da se sve poklopilo. Zadovoljan sam."

Ciljevi u nastavku sezone?

"Pred nama je deset teških utakmica, pa onda još sedam. Siguran sam da će biti mesta za sve u timu. Prioritet je da se obezbedi plej-of, a posle, ako Bog da borba za Evropu."

Iskusna ekipa je na Banovom brdu, da li ste očekivali ovoliko starijih igrača, Čukarički je uvek forsirao mlađe?

"Poznajem sve igrače. Sa nekima sam igrao u reprezentaciji i Partizanu, protiv nekih sam dugo bio rival, poput Docića ili Pavkova. Dobar miks mladosti i iskustva. Čukarički je poznat po pravljenju kvalitetnih igrača. Tu smo svi da pomognemo."

Kako gledate na ekspanziju srpskih golmana u poslednjih nekoliko godina, tu su Rajković, Vanja, Svilar, Petrović?

"Ono što vidim kao problem u reprezentaciji jeste to što se dugi niz godina ne zna broj jedan. Imamo primer Nemačke ili Švajcarske, gde se već godinama zna ko je prvi golman. To je jako bitno za samopouzdanje golmana i ekipe. Sad se to malo otvorilo što se tiče pasoša i stranaca, kad sam imao 19 godina nije bilo lako otići preko. Sad se taj broj stranca podigao u mnogim zemljama, negde čak i nismo to. Ja sam imao samo jednu opciju da odem negde na velika vrata. Tada je bilo ako klub može da koristi od dva ili tri stranca, sigurno neće da dovede golmana koji će uzeti mesto u špicu nekom Argentincu. To je sad malo lakše, što ne znači da mi tada nismo imali dobre golmane samo je bilo malo teže se snaći i otići u bolje klubove. Sada je to malo drugačije. Naši golmani su eksplodirali širom Evrope. Slažem se da su odlični".

Debi za Čukarički možda ćete imati baš protiv Zvezde i Dejana Stankovića?

"Utakmica kao i svaka druga. Zanima me samo da bude pravi takmičarski duel."

Kako gledate na rezultate Partizana ove jeseni, da li mogu do titule?

"Težak je put. Mnogo utakmica, imaju dosta mladih igrača. U fudbalu je sve moguće, ali pustimo da vreme pokaže."

Kako vam deluju Kaličanin i Čarapić, mladi golmani za koje već postoji interesovanje?

"Odlični su, radni, pozitivni. Oduševljen sam i mislim da će tek napredovati."

Da se vratimo poslednjoj inostranoj stanici, Saudijskoj Arabiji, kakve utiske nosite iz te zemlje?

"Da se ne lažemo, i danas se nadam povratku u Saudijsku Arabiju. To je liga u kojoj sam napravio ime. Ostvario sam dobre rezultate, osvojio Kup sa Al Fejhom. Bilo je mnogo dobrih sportskih momenata, oborio sam i neke rekorde. Svaki Saudijac me poznaje. Nikad se ne zna uvek moraš da imaš jedan veliki cilj da bi se neki drugi ostvario."

 

 

Da li je fudbal u Saudijskoj Arabiji definitivno procvetao dolaskom Ronalda?

"Kod nas postoji pogrešna percepcija o fudbalu u toj zemlji. Saudijci imaju četiri-pet klubova sa po nekoliko miliona navijača. Igrao sam derbi mečeve pred skoro 100.000 ljudi. Oni su pravi fanatici. Dva ili tri miliona ljudi vodi diskusije o fudbalu na društvenoj mreži X. Baš su zaluđeni fudbalom."

Kako ste se vi snašli u takvom ambijentu?

"Dobro. Naravno, kada igraju manje ekipe nema uvek toliko publike, ali uz ove četiri vrhunske ima isto toliko dobrih drugih klubova. Kada se igra protiv njih, stadion je uvek pun."

Kakvi su bili dueli sa Ronaldom?

"Igrao sam mnogo puta protiv njega. I dalje je gladan golova, neumoran. Par puta me je čak i povredio, ide kao da je tek izašao iz Sportinga i treba da pravi karijeru. Tako se ponaša. Jednom me je bukvalno pregazio, ležao sam deset minuta na terenu. Oduševljen sam njegovom opsesijom, verujem da će i tu decu naučiti pravim vrednostima."

Koja vam je omiljena utakmica u karijeri?

"Bilo je mnogo dobrih utakmica, ne bih se odrekao nijedne."

Da možete, koju biste izbrisali?

"Ne bih nijednu i one loše su me nečemu naučile."

Ne razmišljate još o penziji, ali šta posle fudbala?

"Sačekaću sinove da mi budu konkurencija."

Da li se ozbiljno bave fudbalom?

"Da. Lav je rođen 2011. godine i od skoro je u Partizanu, a mlađi Vladan je u 'bebama'. Obojica su golmani, oni su to želeli. Vladan nekad i ne pipne loptu jer igraju jedan na četiri ili pet, pa mu bude dosadno i onda mi kaže: 'Ajde, zovi trenera i reci mu da barem šutnem neki slobodnjak.' Trener im je odličan, vodi tu decu kako treba."

Igrali ste u Portugaliji, Francuskoj, Engleskoj, Izraelu, Španiji, Saudijskoj Arabiji i Grčkoj. U kojoj zemlji ste se osećali najlepše?

"Englesku baš i ne volim. Ništa mi tamo nije odgovaralo, više volim sunce, a tamo ga nema. Ipak, bilo je zemalja gde su mi se fudbal i život potpuno poklopili. U Arabiji sam živeo u praktično najvećem selu, nisam siguran da li je postojala kuća na dva sprata, ali je glavni grad bio na sat i dvadeset minuta i administrativno je pripadao Rijadu. Bilo mi je fenomenalno. Tamo sam bio maksimalno fokusiran na fudbal, imali smo na svakih pet-šest nedelja po četiri-pet slobodnih dana. Kada se spoje i dobri rezultati, dobiješ sve. Lepo mi je bilo i u Madridu, Izraelu, to je kao Majami na drugom kontinentu. Lisabon bi mi danas više prijao, sada kada imam decu. U vreme kada sam ja tamo bio, grad je bio drugačiji, radilo se od sedam do sedam, pauza je bila samo od jedan do dva za ručak. To se danas promenilo, sada ima dosta restorana, drugačiji je život. Danas bi mi Lisabon sigurno prijao."

Nedostajala vam je samo Italija da zaokružite priču velikih liga?

"Da, tamo je bilo teško ući zbog broja stranaca, a uvek su imali dobre golmane, bar u moje vreme", zaključio je Vladimir Stojković.