Nije moje imanje jednoj povereno lađi...

Reči iz naslova pripisujemo početku drame Vilijema Šekspira, "Mletački Trgovac", i junaku Antoniju, koji u iščekivanju prihoda od pomorske trogovine, uzima obveznicu od Jevrejina Šajloka. Obveznicu, koja je bukvalno otelotvorena - u funti mesa sa njegovog tela. Ispostaviće se, surovom sudbinom, da je Antoniova sreća zavisila od jednog broda, a da ga je loše poslovanje umalo koštalo života. A ukoliko ne dođe do nekakvog komedijskog obrta u drugom delu sezone Mozzart bet Superlige Srbije, kao u engleskoj drami, ovaj citat bi, kao Antoniju, mogao da se obije o glavu i sportskom sektoru Partizana, koji po svemu sudeći predstavlja jednog čoveka - Predraga Mijatovića. 

Pred zimski prelazni rok je postavljen jedan ispravan prioritet - po svaku cenu zadržati Jovana Miloševića u Humskoj. "Parni valjak" je u ovoj misiji spektakularno omanuo i ostao, ne samo bez igrača koji je doneo 16 golova u svim takmičenjima, već i bez treće opcije u napadu u liku Dušana Jovanovića, koji je potpuno opravdano, u nedostatku prave šanse, rešio da traži sreću na drugom mestu. 

Na ovu opasnost smo upozoravali još u martu prošle godine, kroz tekst "Partizanov stakleni licencijat", ističući da Miloševićevim procvatom, crno-beli vrlo lako mogu ostati bez igrača na zimu, ali i bez dobre prodaje Jovanovića, koji se u tom trenutku dovodio u vezu sa premijerligaškim klubovima, samo da bi danas otišao bez obeštećenja u Železničar za procente od naredne prodaje. Postavljamo pitanje - zar nije prvi prioritet po dolasku nove uprave bio da se zaustavi odliv talenata za trivijalne sume, koje idu u korist samo "kupcima"? 

Sud je očit - Partizan nije uspeo da izvuče praktično ništa iz Miloševićeve pozajmice, osim jesenje titule, koju smo na našem portalu najčešće pominjali uz prefiks "takozvana", ili sa naglašenim navodnicima. Jer prvo mesto na tabeli pred zimsku pauzu i nije ništa više od vetra u leđa pred nastavak takmičenja. Za nju se ne dobija trofej (za koji se "parni valjak", nasuprot svim očekivanjima, bori), ne dobija nagrada i ne dobijaju kvalifikacije za UEFA Ligu šampiona. Da je sa Jovanom Partizan stigao do evropskog fudbala, ovaj tekst danas ne bi postojao, ali kontinentalnog takmičenja nema, a ostali su samo gubici. 

Ne samo da je Jovanović otišao, nego je Andrej Kostić, koji je prema informacijama Fabricija Romana bio na ivici prelaska u Milan, verovatno ostao bez transfera iz snova u poslednjem trenutku, a kao "nagradu" samo možda dobio mesto prvog napadača. Naglašavamo možda, zato što se već pominje u medijima da Partizan sprema zamenu za svoju prvu "devetku", čime bi Crnogorac ponovo postao druga opcija. To je sportski neuspeh i nešto što može narušiti zadovoljstvo Kostića u klubu. 

Poslovni je još očigledniji, jer je Partizan ostao i bez ikakvog profita praktično u trenutku kada je potpisao Miloševića i time pristao da bude samo "razvojni centar Štutgarta". Čak je i trivijalno delovala informacija da su iz Humske spremili ponudu od pet miliona evra za "švabe" na leto, koju bi jedino mogli da isfinansiraju prodajom nekadašnjeg napadača Vojvodine za veću sumu od pomenute. Citiraćemo upravo Mijatovića da objasnimo ovaj fenomen: "Kada dovodite igrača na pozajmicu, to je zato što nemate novca ili zato što niste sigurni u njega da će igrati dobro", objasnio je Mijatović za radio-stanicu Kadena SER povodom dolaska Rašforda u Barselonu, koja je ipak ubacila otkupnu klauzulu, za razliku od crno-belih. 

Možda se najbolji zaključak može pronaći upravo u rečima funkcionera Partizana. Rekao je svojevremeno: "Španci imaju izraz ’pan para hoy, hambre para mañana’. To znači ’hleb danas, glad sutra’". Samo je bitno primeniti ga, ne isključivo kada se objašnjava zašto crno-beli ne mogu dovesti velika imena na klupu, ili u igrački kadar, već i kada se donose nepromišljene odluke, koje mogu koštati klub "funte mesa".