Natan de Medina opleo po Partizanu: Najgore iskustvo u karijeri, bolje igrati za manju platu nego...

Natan de Medina doveden je na velika zvona u Partizan, da bi ovog leta, po isteku ugovora, na mala vrata napustio jedan od dva najtrofejnija srpska kluba. Na svoju veliku sreću, tvrdi Belgijanac u priči za medije u svojoj domovini.  

Ne da mu je laknulo što je završio neuspelu saradnju, jer ni druga strana nije uopšte bila zadovoljna njegovim fudbalom, kao ni ponašanjem, nego je bez biranja reči opleo po aktuelnom viceprvaku Mozzart Bet Superlige Srbije. 

"Konačno! Ovo je bilo najgore iskustvo u karijeri. Partizan mi i dalje duguje tri mesečne plate. Sa srpskim igračima je još gore, ima momaka kojima duguju pet ili šest plata. Žao mi je što sam ovde proveo dve godine. U Nemačkoj i Belgiji je sve uvek bilo dobro organizovano. Bolje je sa nižom platom biti tamo od ovoga što vam se nudi u Srbiji. Oni te ionako ne plaćaju", kaže Medina. 

 

 

Defanzivac rođen u Kongu ima svoju verziju lošeg učinka u dresu eks kluba, čijoj je ponudi dao prednost kada je birao. 

"Mogao sam da biram između Herte, koja je ispala, i Partizana. Herta je imala problem sa licencom i mogla je da mi ponudi malu platu. Partizan mi je ponudio lepu platu, zato sam ga odabrao. Ali, onda me je ujeo moj pas, američka Akita. Bile su zimske pripreme, bio sam odsutan i strašno sam mu nedostajao. Kada sam se vratio i hteo da ga poljubim pre izlaska, bio je ljut. Mislio je da ponovo odlazim na duže i ugrizao me je za oko. Morao sam da vozim do bolnice sa krvavim okom. Zbog te povrede sam izgubio dosta vremena". 

 

 

Pre formalnog razlaza sa Partizanom, Medina je trenirao odvojeno od ekipe, što je doživeo kao veliki psihički izazov. 

"Poslednju utakmicu odigrao sam protiv Genta u avgustu 2024. godine. Pošto smo eliminisani i nismo ušli u grupnu fazu Lige konferencije, Partizan je ostao bez velike sume novca. Često je kasnio sa plaćanjem, a onda je prestao da plaća. Obratio sam se Fifi tim povodom i nije prošlo dobro. Mogao sam da se obratim prethodnom predsedniku, a kada je došao novi predsednik kluba u septembru, svaka komunikacija je prestala. Dozvoljeno mi je samo da treniram, i to odvojeno. Osim kada je neko bio povređen, pa im je neko bio potreban na treningu. Psihološki je bilo veoma teško", tvrdi igrač za kojim niko ne žali na crno-beloj strani Topčiderskog brda.