Presek stanja u Partizanu: Kada se mladost i iskustvo ne poklope

Došlo je vreme da se podvuče crta od turbulentnog perioda kroz koji je Partizan prošao. Od katastrofalnog večitog derbija u Humskoj i poraza od Crvene zvezde sa ubedljivih 4:0, preko sramotnog odlaska trenera Aleksandra Stanojevića, pa sve do zamene čitavog rukovodstva i značajnog dela sportskog sektora, crno-beli tabor je konačno dogurao do reprezentantivne pauze za vreme koje će moći da regrupiše svoje redove, ispita učinjeno, i porazmisli u kojem pravcu ekipa na čelu sa trenerom Savom Miloševićem valja da ide, pre prilično mističnog januarskog prelaznog roka. 

Rezultati sugerišu da je šok terapija uradila koliko je mogla - šest pobeda, i samo jedan gorak remi na poslednjoj u nizu utakmica, sa Radničkim 1923 (2:2). Takođe, Miloševićevo slaganje tima u pomenutom periodu pokazalo je koga verovatno nećemo gledati posle zimske pauze, te ćemo sada pokušati da preletimo preko statusa nekih fudbalera.

Žoao Grimaldo zabeležio je svega 70 minuta na dve utakmice, protiv Mladosti i Tekstilca, a na drugoj je morao van igre usled povrede. Evidentno je da za sada nije spreman za superligaški fudbal (?!), te da novac izdvojen za njega letos (1,4 miliona evra), teško da će moći da opravda. 

Među "otipsanima" je vodeće ime Jung-Džun Goh. Korejac je stigao u Humsku kao veliki talenat Azije, za slično obeštećenje kao i Peruanac (1,2 miliona), a nekako je sa vremenom značajno postao lošiji. Od svoje prve polusezone u Partizanu pod Igorom Duljajem, gde je s vremena na vreme pokazao svoju fudbalsku pismenost i veliki talenat, došao je do situacije u kojoj se čini indolentnim, nezainteresovanim i sve u svemu - totalno odsutnim. Kod Aleksandra Stanojevića nije imao značajnu ulogu, a od Miloševićevog dolaska, bio je na klupi samo na meču sa Lučancima (koji je sa klupe vodio Branko Vukašinović), tako da je Goh skoro zasigurno neko kome će biti pružena ruka. 

FK Partizan

Zatim ćemo izdvojiti i Natana de Medinu - Stanojević je pokušao da ga oživi i pokrene, samo da bi mu se lični projekat u evropskim utakmicama, naročito onoj ključnoj sa Luganom, potpuno obio o glavu. Na poslednjem meču sa Radničkim Belgijanac je bio na klupi, dok ga pre toga nije bilo ni u naznakama, a posle njegovih kontroverznih izjava o svom vremenu u Partizanu (ne želi da igra po oranicama) prilično je teško zamisliti da ćemo ga gledati u nekoj značajnijoj ulozi u crno-belom dresu. 

I poslednji u nizu crne liste je Nihad Mujakić. Za fudbalera iz Bosne i Hercegovine se može reći da predstavlja glavni razlog zbog koga prethodna uprava, ali i trener, mora staviti prst na čelo. Doveden je Mujakić iz Ankaragučua kao lična želja Stanojevića, a iz utakmice u utakmicu, pokazivao je da nema osnovne tehničke sposobnosti potrebne za mesto samo među rezervama kluba koji bi po renomeu morao pretendovati na titulu. Mnoštvo ispada, krunisanih očajnim izdanjem u derbiju, potpuno su ga izbacili iz rotacije, a kod Miloševića je posle 46 minuta protiv Novog Pazara zamenjen Kervinom Arijagom, i od tada, postao je potpuno zaboravljen - samo na njegovu žalost. 

A sada je vreme za ono pozitivno, za šta savršen uvod predstavlja meč sa ekipom iz Sandžaka. Ulaskom u drugom poluvremenu na mesto štopera, Arijaga je doživeo novo otkrovenje. Svakako, Partizanova odbrana je i dalje klimava, te je sa momkom iz Hondurasa i dalje primila sedam golova na pet utakmica, ali vidno je da mnogo bolje sarađuje sa Mihajlom Ilićem nego Mujakić, te da, makar kao privremena opcija, može izneti do kraja ovu sezonu, koju već slobodno možemo okititi epitetom "tranziciona". Od utakmice sa Pazarom, Kervin je odigrao svaki minut, i valja očekivati da će i u nastavku pokrivati srce odbrane crno-belih, makar dok se ne iznađu stabilnija rešenja. 

Poseban pomen zaslužuje i Aleksandar Filipović. Nekadašnji fudbaler Bate Borisova je praktično "teran" iz Partizana od strane opravdano nezadovoljnih navijača. Jednostavno, srpski defanzivac nije ispunjavao ulogu ni kada bi prešao u navalu, ni kada bi valjalo zatvoriti nadiranje. Ipak, otpočetka sezone postaje jasno da je Filipoviću prošlo leto prijalo, s obzirom da je već kod Stanojevića bio jedan od stabilnijih opcija u zadnjoj liniji posle ispadanja iz Evrope, a kod Miloševića postao nezamenljivi oslonac.

Na devet utakmica ove sezone (počevši od one sa Vojvodinom u septembru, srpski bek beleži u proseku 88 minuta po utakmici, a ujedno je uspeo i da se dva puta upiše u strelce (poraz protiv OFK Beograda sa Stanojevićem na klupi, i vrlo važna pobeda nad Čukaričkim - prva u Humskoj sa navijačima). S obzirom na versatilnost i mogućnost da pokrije prilično diskutabilno štopersko mesto, opravdano je misliti da Filipović ima budućnost u ovom timu još neko vreme. 

Na kraju, dolazimo do dvojica koji se nalazi u centru teme ovog teksta - Bibarsa Natha i Ibrahima Zubairua. Već smo pisali kako je Izraelac "Damoklov mač" koji visi nad popularnim "JNA". Njegovo prisustvo je velika moć, ali ako padne, pada i čitava igra Partizana. Ovo se još jednom pokazalo na meču sa Radničkim. Crno-beli su posle odličnog prvog dela vodili sa 2:1, kontrolisali meč, a onda je Natho morao izaći u nastavku, a sa njime, nestala je i čitava igra.

Mnogo toga donosi na sto nekadašnji kapiten bliskoistočne reprezentacije, i već neko vreme je jasno da se po fudbalskoj pismenosti, tehničkim sposobnostima, a verovatno i terenskoj inteligenciji, među igračima koji su zaigrali na srpskim oranicama sa njim može meriti jedino i isključivo In-Beom Hvang. 

Njegov doprinos je nemerljiv, a ove sezone, statistika pokazuje da je učestvaovao u čak 12 pogodaka (67. minuta u proseku na 12 mečeva) crno-belih u Superligi. Još impresivnije, ako se uzme u obzir da je Partizan ove takmičarske godine postigao 27 pogodaka, što znači da je Natho učestvovao u skoro polovini. Koliko je osetno, toliko je i zabrinjavajuće što Partizan zavisi od jednog 37-godišnjeg fudbalera na zalasku svojih fudbalskih dana. 

Onaj što se nalazi na potpuno drugom kraju štapa karijere je Ibrahim Zubairu. Mnogo je podeljenih mišljenja oko učinka momka iz Gane. Neki će istaći da su greške koje pravi sa 20 godina prilično podnošljive, a drugi ga uporediti sa nekim legendama kluba iz Humske, kao što je Savo Milošević lično, koje su sa još manje leta rešetale mreže. Ipak, jedno je sigurno, Zubairu je zaista pravo osveženje na krilu - kakav god konačni utisak bio. 

Nezahvalno ga je porediti sa fudbalerima svetskog renomea, naročito onima koji ne igraju na njegovoj poziciji. Učinak mladog krila na 13 utakmica (počeo devet) od četiri gola i tri asistencije je vrlo respektabilan. Takođe, ne treba zaboraviti da je svoj debitanski doprinos imao u debaklu protiv Dinamo Kijeva, kada je bio glavni akter kod drugog gola Mateusa Saldanje - nimalo zanemarljiv podatak na psihološkom planu, jer pokazuje kako, za razliku od dobrog dela crno-belog tabora, ne prestaje da igra ni kada je meč vidno izgubljen. 

Spočitavaju mu se promašaji protiv Radničkog - istina, veliki i ne toliko zanemarljivi. Ipak, mora se i imati u vidu da, za razliku od svojih kolega na poziciji najisturenijeg napadača, Zubairu ne dobija "nameštene" lopte - on kreira svoje prilike sam. Ako izuzmemo prvi veliki promašaj iz peterca, ostale četiri šanse totalno su proizišle iz lucidnih prodora na boku, i još neuhvatljivijih driblinga (tri uspešna), kojima je uspeo da izbaci u par navrata i dva igrača. Realizacija je nešto što kod nekih igrača dolazi sa godinama, a valja samo pokazati na golgeterski učinak Saldanje pre Partizana, kako bismo zaključili da ova stavka nije najbolje merilo kvaliteta. 

Ono što to jeste, upravo je uticaj na igru, koja je sa Zubairuom na terenu znatno brža, fluidnija, i sve u svemu - opasnija. Ipak, sada dolazimo do vrlo važnog zaključka. Čini se da dvojac Natho-Zubairu ima veliku potentnost, ali i da se našao u prilično teškom vremenu kada potencijali ne dolaze do izražaja. Već sada možemo konstatovati da je klub iz Humske protraćio u velikoj meri Bibarsa Natha, koji za pet godina u drugom najodlikovanijem klubu Srbije, nema niti jedan trofej! 

Ostalo je još malo vremena za njegov učinak na terenu, pre nego što se preseli, mnogi se nadaju, u prostorije "JNA", ali pogledavši samo celokupni učinak Natha i Zubairua (10 asistencija i devet golova), vrlo očito postaje da je ovaj spoj mladosti i iskustva mogao mnogo više, samo da su se neke kockice poklopile ranije. Eto, na kraju se može istaći da je i Ibrahim u crno-beli tabor došao kao iznuđeno rešenje na "poziciji bonusa", pre nego kao targetirana transfer prilika. Ovakav sistem dovođenja se samo može nazvati veoma neorganizovanim i okačiti kao još jedan neslavan orden prethodnog rukovodstva. 

I pored neprilike, i pored otrcanog "na pravom mestu, u pogrešno vreme", crno-beli će imati prilike da posmatraju ovaj duet do kraja sezone, za vreme koje Zubairu može veoma da napreduje i uz svog iskusnog kolegu stasa u respektabilnog igrača. Ostaje jedino bojazan da loša situacija unutar kase Humske, ne dovede do iznuđene prodaje Zubairua. Ako do toga ne dođe, mladost i iskustvo mogli bi izneti "tranzicionu" sezonu Partizana, i ako ne osvajati titule zajedno, onda makar postaviti finansijske (ukoliko kasnije dođe do prodaje mladog Ganca - uz napredak, raste i obeštećenje), ali i rezultatske temelje za novi tim - kao što su u nešto mračnijim danima Crvene zvezde to učinili Nenad Milijaš i Nemanja Radonjić.