ARENA SPORT NA KIPRU: Kako je Želja fudbalski oživeo Ivana Lakićevića

Ivan Lakićević od prošlog leta je ponovo u srpskom fudbalu. Teška povreda mišića, a zatim i ostanak bez ugovora praktično su ugrozili karijeru tridesetogodišnjeg desnog beka.

Ipak…

U poslednjem momentu stigla je ponuda Železničara iz Pančeva i ugovor je potpisan na obostrano zadovoljstvo, a ono je ostalo nepromenjeno i posle šest meseci saradnje.

Kao i većina srpskih superligaša i Želja je svoju bazu za zimske pripreme pronašao na Kipru. Sa iskusnim fudbalerom, nekadašnjim članom Crvene zvezde i Vojvodine, a u jednom periodu i želje Partizana, razgovarali smo o karijeri, s posebnim osvrtom na period proveden u Italiji. Priču sa Lakićevićem započeli smo sumiranjem utisaka posle uvodnih šest meseci u Železničaru.

"Jako sam zadovoljan, srećan sam što sam u Železničaru iz Pančeva, što sam se fudbalski vratio posle te povrede koju sam doživeo u Italiji. Prošlo je prvih šest meseci i stvarno sam zadovoljan, dobio sam šansu da se vratim fudbalu. Nije me bilo godinu i po dana i to je veoma težak period za mene. Sada sam opet tu i jedva čekam da se nastavi prvenstvo", počeo je iskusni fudbaler razgovor za Arenu sport.

"Povredio sam se dva meseca pre kraja prvenstva u Seriji B, stradao je mišić leve noge, prednja loža. Posle dva-tri meseca sam mogao da igram, međutim, ugovor sa Ređinom mi je istekao, a nije se otvorila nijedna druga priča. Vratio sam se u Beograd, trenirao privatno, ali u januarskom prelaznom roku nisam našao klub, privatno sam trenirao sve do juna, kada je stigao poziv ljudi iz Železničara. Hvala im na tome, da sam pauzirao dve godine, ne mogu da kažem da bi bio kraj karijere, ali bi bilo veoma teško da se vratim fudbalu".

MN Press

Železničar nije krenuo najbolje sezonu, ali su stvari počele drastično da se menjaju dolaskom Nenada Mijailovića na klupu kluba iz Pančeva. Sada su šanse za opstanak realne.

"Najteže je ekipama kada pređu u najviši rang takmičenja. Teško je odmah biti u prvih deset ekipa… U početku postoji pritisak. Istina je da imamo dosta igrača sa velikim internacionalnim karijerama, ali imamo i dosta njih koji su neiskusni i koji do ove sezone nisu imali priliku da igraju Superligu. Mi smo mlada ekipa i mislim da smo se 'namestili' i da će sve biti kako treba. Očekujem da u drugom delu sezone prvo obezbedimo opstanak, a onda što i ne pokušati napasti plej-of".

Železničar do osam najboljih timova u najjačem domaćem rangu, odnosno do plej-ofa deli osam bodova.

"Superliga je takva, nikada se ne zna šta može da se dogodi. Prvi cilj je jasan - opstanak, ali svi se potajno nadamo da možemo i u gornji deo tabele. Svi odlično radimo, spremamo se za nastavak sezone, imamo još nekoliko kontrolnih utakmica da utegnemo ekipu i da već protiv Novog Pazara u Pančevu na početku prolećnog dela sezone jasno pokažemo od čega smo i kakvi smo. Pozivam sve navijače da 10. februara dođu na naš stadion i podrže nas da uzmemo zajedno tri boda", veoma optimistično zvuči defnazivac Železničara.

Uprkos tome što Želja ima sjajnu atmosferu na svom stadionu, ekipa je tokom prvog dela sezone skoro pa jednako osvajala bodove kod kuće i u gostima. Lakićebvić je dobro upamtio dva duela...

"Pohvalio bih sve ljude iz FK Železničar, jer su uslovi za rad odlični. Sjajan je teren sa veštačkom travom, kao i ceo kompleks gde se trenira. Pohvale stižu i od drugih ljudi. Istina je da je atmosfera dobra, a najbolja je bila protiv Crvene zvezde i Partizana", rekao je Lakićević.

MN Press

Prošao je mlađe kategorije Crvene zvezde, ali za prvi tim crveno-belih nikada nije zaigrao. Profesionalnu karijeru počeo je u Donjem Sremu, a zatim se posle četiri godine preselio u Vojvodinu, gde brzo dolazi do statusa jednog od najboljih desnih bekova u Superligi Srbije. Lakićevićeve partije pomno su pratili skauti iz Italije, pa je 2019. završio u Đenovi. Usledila je kratka epizoda u Veneciji i prelazak u Ređo Kalabriju.

"Za mene je velika čast što sam živeo i igrao fudbal u Italiji. Lep je osećaj biti igrač Serije A i Serije B. Najviše vremena sam proveo u Ređini i tamo mi je bilo zaista lepo. Prelepo mi je bilo i u Đenovi, ali nisam igrao, nisam dobio šansu da se dokažem. U Veneciji sam konačno dobio priliku… Ako moram da biram, najlepše mi je bilo u Ređo Kalabriji. Život u Italiji je lep, igrao sam za tri kluba iz gradova na moru. Predivna zemlja, drugačija fudbalska kultura i stvarno sam se osećao jako srećno i ispunjeno. Poželeo bih svim igračima da odu u Italiju i igraju, nemam nikakve zamerke. Jedina loša stvar koja mi se dogodila tamo je povreda. Svi su me lepo prihvatili, stekao sam dosta drugara, nikada nisam imao nijedan problem", ističe Lakićević.

Ambicije…

"Od pete godine sam u fudbalu. Počeo sam ispred zgrade na Novom Beogradu. Uskoro ću napuniti 31 godinu i još uvek igram. Igrač sam koju uvek voli da pruži maksimum i želeo bih da igram što je duže moguće. Sada sam zdrav i osećam se odlično", podvukao je Ivan Lakićević za TV Arena sport.