Seid Korać za Arenu o uspehu Venecije, Filipu Stankoviću, finalu Kupa Srbije: Vojvodina može do trofeja samo ako ...

Seid Korać postao je deo istorije Venecije pošto je sa klubom izborio plasman u Seriju A. U gradu na vodi znalo se kako da se proslavi veliki uspeh, čamci, pesma, voda, prava fešta viđena je na ulicama grada posle pobede protiv Palerma u poslednjem kolu.

Pre samo godinu dana Korać je iz Vojvodina stigao u Veneciju. Put nije bio lak, ali se izborio za svoje mesto pod suncem. U debitantskoj sezoni uspeo je da odigra 20 utakmica u svim takmičenjima za Veneciju, postigne jedan gol i upiše jednu asistenciju..

 

 

Prilagođavanje na italijanski fudbal nije išlo lako, ali je veliku pomoć imao od Filip Stanković, mladog golmana Venecije.
Seid Korać je posle godinu dana provedenih u italijanskom fudbalu sumirao utiske prve sezone, pričao o Vojvodini, Novom Pazaru, finalu Kupa Srbije, ali i o tome koliko je ponosan što nikada nije bio deo menadžerskih kombinacija.

Poseban grad, isti mentalitet

"Iskreno, život mi se i nije mnogo promenio. Osim toga što sada živim u jednom od najlepših gradova na svetu i igram u mnogo jačoj ligi", istakao je na početku razgovora Seid Korać, igrač novog člana Serije A.

Kada ste prvi put stigli u Veneciju, šta vam je prvo prošlo kroz glavu, grad, stadion, atmosfera, italijanski mentalitet?

"Venecija kao grad je posebna, tako da sam bio oduševljen kada sam je prvi put obišao. Pre svega sam osećao ponos, jer sam kroz sopstveni mukotrpan rad zaslužio privilegiju da igram fudbal na ovakvom mestu. Što se tiče italijanskog mentaliteta, dosta je sličan našem na Balkanu, tako da mi sa te strane ništa nije bilo novo.“

Kako ste uopšte stigli u Veneciju iz Vojvodine?

"Što se tiče mog dolaska u Veneciju, dosta rano sam odlučio da pređem u ovaj klub. Nakon kontinuiteta dobrih utakmica, kako u Vojvodini tako i za reprezentaciju Luksemburga, pored mnogobrojnih drugih klubova, Venecija je pokazala najveću želju da me dovede što pre još ns početku letnjeg prelaznog roka. Sportski direktor Filipo Antoneli predstavio mi je plan za povratak kluba u Seriju A u roku od samo jedne sezone. Od prvog dana potpuno sam se identifikovao sa Venecijom i njenim ciljevima, tako da mi izbor novog kluba nije bio težak."

Dejan me je pohvalio posle meča sa Palermom

Koliko vam je značilo što je tamo već bio Filip Stanković u smislu adaptacije na novu sredinu?

"Sa jedne strane mi je Filipovo prisustvo dosta pomoglo tokom adaptacije na novu sredinu u Veneciji, pogotovo na početku, dok još nisam govorio italijanski, jer sam mogao da pričam sa njim na našem jeziku. Sjajno me je prihvatio od prvog dana. Međutim, smatram da njegovo prisustvo i nije bilo idealno za mene u kasnijem periodu, jer sam u Filipu imao osobu sa kojom sam mogao da komuniciram na našem jeziku. Zbog toga sam malo izbegavao da govorim italijanski, umesto da komuniciram sa ostalim saigračima i tako vežbam jezik. Ipak, na kraju sam savladao italijanski, tako da ga sada tečno govorim.“

Lična arhiva

 

Filip dolazi iz velike fudbalske porodice. Da li vam je tokom sezone stigao i neki savet od Dejana Stankovića koji pamtite?

"Još nisam upoznao Dejana Stankovića, a sa Filipom nisam često razgovarao o njegovom ocu, jer uglavnom pričamo o nekim drugim temama. Jedino mi je jednom rekao da me je Dejan pohvalio posle utakmice protiv Palerma i da mu se dopala moja igra.“

Da li osećate ponos kada vidite da navijači Venecije pevaju i slave sa vama posle velikog uspeha, a da ste i vi deo tog istorijskog povratka kluba među fudbalsku elitu Italije?

"Naravno da sam veoma ponosan, jer ovu sezonu nismo završili samo povratkom u Seriju A, već i osvajanjem titule. Naša sezona bila je istorijska u svakom pogledu. Imali smo najbolju odbranu i najbolji napad u ligi, osvojili rekordan broj poena i prvi put u istoriji kluba osvojili šampionsku titulu. Ponosan sam na ovaj uspeh, a posebno na važnu ulogu koju sam imao u svemu tome."

Šta ste prvo pomislili kada ste zvanično ušli u Seriju A?

"Prva misao bila mi je: "Ispunile su se moje sve ranije izjave". Još prošle godine, dok sam igrao u Vojvodini, u jednom intervjuu sam najavio da ću uskoro igrati u Seriji A. Tada su me mnogi ismevali, što je, nažalost, čest slučaj kod nas na Balkanu. Međutim, godinu dana kasnije to obećanje sam i ostvario. Mnogo sam ponosan na to što sam oduvek verovao u sebe. U svakom klubu u kojem sam igrao, uvek sam bio igrač koji najviše radi i trenira. Verujem da je upravo ovaj uspeh rezultat mog kontinuiranog rada, discipline i posvećenosti."

Protiv koje ekipe iz elitnog ranga jedva čekate duel?

"Naravno da se radujem utakmicama protiv svih velikih timova poput Juventusa, Napolija, Rome i Intera. Isto tako se srećan sam što ću igrati na istorijskim stadionima kao što su "San Siro", "Olimpiko", kao i onom u Napulju. To je ipak legendarni teren na kojem je igrao Maradona. Međutim, nisam navikao da biram utakmice, pa sve protivnike gledam na isti način. Naravno da je poseban doživljaj igrati protiv vrhunskih ekipa italijanskog Kalča, ali u svaku utakmicu ulazim sa istim uzbuđenjem i odlučnošću, bilo da igram protiv Parme, Sasuola ili nekog drugog tima."

Ovde se radi na taktici često i dva sata 

Koliko vam je bilo teško da se adaptirate na italijanski stil fudbala, gde se mnogo više pažnje posvećuje taktici?

"Moram da priznam da mi je prilagođavanje na italijanski fudbal palo teže nego što sam očekivao. U Italiji se fudbal igra drugačije nego bilo gde drugo na svetu. Taktički aspekt igre ima ogroman značaj, pa se često dešavalo da i po dva sata radimo isključivo na taktici. Upravo mi je to mnogo pomoglo da u tom segmentu sazrim i bolje razumem igru. Kada uporedim sebe sa početka sezone i danas, jasno vidim koliko sam napredovao i koliko sam postao bolji igrač."

 

 

Kako izgleda jedan vaš običan dan u Veneciji, od jutarnje kafe do treninga i šetnje kroz grad?

"Moji dani uglavnom izgledaju slično. Nakon jutarnje kafe odlazim u teretanu gde odradim individualni trening pre timskog treninga. Posle timskog treninga sledi još jedna sesija u teretani, a nakon toga se vraćam kući. Zbog intenzivnog ritma i velikog broja treninga, nemam previše vremena za šetnju i obilazak grada, pa slobodno vreme uglavnom koristim za odmor i oporavak. Šetnje kroz grad najčešće ostavljam za trenutke kada mi u posetu dođu roditelji."

Ako sve bude fer, Meda će podići pehar

Starsport

 

Da li uspevate da ispratite Superligu Srbije, odnosno rezultate Vojvodine?

"Superligu redovno pratim, a kada pronađem vremena pogledam i utakmice Vojvodine i mog Novog Pazara. Vojvodina igra veoma dobru sezonu, dok me je posebno obradovala istorijska pobeda Novog Pazara na Marakani protiv Crvene zvezde u poslednjem kolu."

Vojvodina danas igra finale Kupa Srbije. Još uvek se pamti vaš gol u polufinalu kada ste u poslednjem minutu zatresli mrežu Radničkog 1923 i zakazali finale sa Zvezdom 2024. Bili ste strelac i u prošlogodišnjem polufinalu. I tada je finale bilo sa Zvezdom. Može li Vojvodina konačno do trofeja, da bude treća sreća?

"I dalje sam veoma ponosan na činjenicu da sam pomogao Vojvodini da dva puta zaredom izbori plasman u finale Kupa Srbije. Iskreno verujem da Vojvodina ove godine ima dobru priliku da savlada Crvenu zvezdu, posebno ako se uzme u obzir da ih je već dva puta pobedila tokom ove sezone. Međutim, moram da naglasim da Vojvodina ima pravu priliku da osvoji pehar samo ukoliko budu obezbeđeni fer uslovi za oba tima, a ne kao što je bio slučaj u prošlogodišnjem finalu, kada su navijači Zvezde bacali topovske udare prema igračima Vojvodine i kada su stalni prekidi utakmice sprečili da se igra pravi fudbal. Navijaću punim srcem za Vojvodinu i nadam se da će Meda, kao kapiten, podići trofej."

 

 

Nisam deo menadžerskih kombinacija 

Kada pogledate svoju karijeru Luksemburg, Švedska, Danska, Kipar, Srbija, Italija, da li verujete da vas je baš taj "teži put" ojačao?

"Da mogu da biram, ništa ne bih promenio u svojoj karijeri. Rano sam shvatio da, ako želim da budem uspešan, moram da radim više od ostalih, iako sam po kvalitetu uvek bio među najboljima. Nikada u karijeri nisam imao protekciju sportskih direktora ili menadžera, već sam se svuda probijao isključivo radom i kvalitetom. Nisam navikao da biram lakši put, već uvek onaj teži. Svaka etapa u karijeri pomogla mi je da postanem bolji igrač i da steknem dragoceno iskustvo, što me je dovelo do toga da sa 24 godine budem zreo igrač sa mnogo iskustva.Ponosan sam na svoj put, posebno zato što je ovaj uspeh rezultat isključivo mog rada i što nikada nisam bio deo menadžerskih kombinacija. Danas sam svoj čovek, koji nikome ništa ne duguje osim, naravno, svojim roditeljima“, zaključio je Korać.