Rodri iskreno zabrinut: Ne znam da li ću moći da igram u 32. godini

Ne znam da li ću moći da igram profesionalni fudbal sa 32 godine. Ova rečenica Rodriga Ernandeza, poznatijeg kao Rodri, asa Mančester sitija i kapitena selekcije Španije, deluje šokantno, ali je suva činjenica sve surovosti profesionalnog sporta u 21. veku, posebno fudbala.

Sve više utakmice, takmičenja, ambicija, pritiska, dovodi fudbalere na top nivou do toga da u sezoni igraju 70 do 80 mečeva za klubove i reprezentaciju. Sve je više povreda, ali i depresije kod profesionalnih fudbalera, pa i samoubistava, jer ne mogu fizički i psihološki da izdrže sve što se od njih očekuje. Kako na terenu, tako i van njega, jer smo svedoci njihove uključenosti i u marketinške svrhe, ali i pozicioniranost na društvenim mrežema.

Prolazio je Rodri kroz težak period od kako je podigao pehar na EURO 2024. sa Španijom. Ruptura ligamenta ga je odvojila digo sa terena, prolazio je sve i svašta. U emisiji "Premijer korner" na kanalu DAZN, Rodri je izneo pesimističke misli o trajanju karijere.

"Ili ćemo stati sa svim ovim ili neću moći da igram fudbal u 32. godini", rekao je Rodrti koji u junu puni 30 godina.

Kalnedar je preopterećen, a Rodri je bio koncizan.

"Morate da znate kako da odredite tempo jer telo ima svoje granice, a svi mi imamo rok trajanja. Kad se završilo Evropsko prvenstvo koje smo osvojili bio sam iscrpljen od ostvarivanja ciljeva u pet-šest uzastopnih sezona. Više nego fizički, mentalno nisam znao da se suočim sa narednim godinama zbog iscrpljenosti".

 

 

Posle jedne od najtežih povreda u sportu, prošao je kroz složen proces:

"Dostigao sam vrhunac, skoro da sam dostigao i svoj maksimalni potencijal. Trenutke bez fudbala koristio sam da se iznova i iznova punim baterije".

Na kraju je savetovao kolegama da ne žure sa oporavcima, da se ne vraćaju na teren prerano samo iz nestrpljenja. Rodrijev sledeći cilj je da se maksimalno pripremi za Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku.