Lučić: Ovo mi je bila jedna od najtežih sezona, da mi je neko rekao da ću i dalje igrati sa 37 godina...

Za deset godina, koliko je Vladimir Lučić proveo u Minhenu, srpski košarkaš je postao pravi simbol Bajerna i uspona kluba ka statusu stabilnog evroligaša. Nemci su prošle sezone dobili i priliku da se takmiče u plej-inu, ali iza njih je ostala gorčina od ove takmičarske godine koja nije odigrana kako su se možda u Bavarskoj nadali. 

I sam Lučić, naglasio je u velikom intervjuu za klupski sajt kako mu je ovo bila jedna od najtežih sezona otkako igra u Nemačkoj, ali da bi osvajanje domaćeg prvenstva uspelo da nadomesti promenljive partije u elitnom takmičenju. 

"Za mene lično, ovo je bila jedna od najtežih sezona otkad sam ovde, zbog svih problema sa kojima smo morali da se nosimo. Promena trenera, odlazak nekoliko pomoćnih trenera i igrača tokom veoma osetljive faze sezone, a pre svega lud broj utakmica koje smo već odigrali. Ali sada smo završili regularni deo sezone u BBL-u sa samo pet poraza i 29 pobeda, uprkos svim tim preprekama. Veoma sam motivisan da ovu izuzetno zahtevnu sezonu završimo titulom i postanemo šampioni treći put zaredom, po prvi put u istoriji Bayerna. Onda bi sve to vredelo, što smo sve prevazišli i ostali zajedno kao tim. Preživeli smo sve to", rekao je Lučić. 

Bez dobre timske hemije, to teško da bi bilo moguće...

"Već sam otvoreno rekao trenerima da možemo da smatramo sebe srećnim što imamo tako dobre i profesionalne momke i ličnosti. Verujem da bi, da smo imali drugačije karaktere, sezona u decembru, januaru ili februaru mogla potpuno da ode u drugom pravcu zbog problema koje sam pomenuo. Ali sada smo spremni i motivisani i svi imamo veliki cilj da osvojimo titulu."

Šta je Svetislav Pešić promenio otkad je krajem decembra došao kao novi trener?

"Nema mnogo trenera u Evropi i Evroligi koji imaju takvu reputaciju da mogu iznenada da dođu, preuzmu tim i odmah donose odluke kao glavni autoritet. Mi igrači smo osetili da sada imamo neku vrstu alfa figure i da treba da ga pratimo. Naravno da nije uvek bilo lako, ali kao što sam rekao, sa njim sada imamo ogromnu motivaciju da na kraju ove veoma duge sezone osvojimo titulu."

Bajern je od 2013. makar u polufinalu domaćeg prvenstvo. Evroligaški deo sezone je uspešno završen u drugom delu godine, ali kup nije osvojen u februaru. Da li bi tri uzastopne titule značile uspešnu sezonu?

"Teška stvar za nas košarkaše Bajerna je to što ne predstavljamo samo košarkaški klub, već i jedan od najvećih sportskih klubova na svetu. Kada vidiš taj grb, odmah pomisliš na uspešne fudbalere i njihov mentalitet da ne možeš biti zadovoljan ako si drugi. Dovoljno sam dugo ovde da to razumem: uspeh sezone meri se titulama. Zato ne mislim da bi osvajanje samo jednog mogućeg trofeja automatski značilo uspešnu sezonu. S druge strane, nekad moraš realno da sagledaš stvari. Imali smo 29 pobeda u BBL-u i 17 u Evroligi posle veoma lošeg perioda i devet uzastopnih poraza – bili smo konkurentni u Evroligi praktično do kraja, iako nas zbog budžeta smatraju autsajderima. Iz te perspektive, sezona je zasad bila korektna, ali razumem i drugu stranu."

Da li i dalje praitš plej-of Evrolige?

"Naravno, posebno moj bivši tim Valensiju. Oni su sada zapravo na Fajnal-foru, što je neverovatan uspeh, s obzirom na to da ih niko nije ozbiljno imao na radaru; čak ni za plej-of, a kamoli za drugo mesto u regularnom delu. Posle dva domaća poraza pokazali su sjajan karakter kao tim; tri uzastopne pobede protiv ekipe kao što je Panatinaikos. su ogroman uspeh. Veliki deo zasluga ide igračima, ali posebno treneru Pedru Martinezu, sa kojim sam imao privilegiju da radim u Valensiji tokom tih godina. Generalno, to je njihov najbolji niz poslednjih godina."

Biće ti 37. rođendan, a i dalje igraš na vrhunskom nivou – neverovatno?

"Uf, ne znam. Samo primećujem koliko godine brzo prolaze zbog našeg ritma života. U svojoj prvoj godini ovde u Minhenu prvi put sam postao otac, a sada imam tri ćerke. Kada igra toliko košarke i istovremeno brineš o porodici, vreme proleti a da to ni ne primetiš. Ne osećam to toliko u telu, ali vidim kako moje devojčice rastu. Da ste me pre četiri ili pet godina pitali da li ću igrati i sa 37, sigurno bih rekao ne. Ali osećam se dobro i nadam se da nikada neće doći dan kada će mi neko reći da samo odrađujem ugovor sedeći na klupi. Želim da nastavim da pomažem timu, to je cilj. Koliko dugo još? Videćemo."

Tvoje tri ćerke su iz Minhena – da li se raduješ letu sa njima u gradu ili idete u Srbiju na odmor?

"Nemam drugog izbora osim da provedem leto u Minhenu, jer mi najstarija ćerka ide u školu, a bavarski školski kalendar se ne poklapa sa mojim, pošto se školska godina završava tek u julu. Tako da ostajemo ovde do tada, i iskreno: zaista uživam u životu u Minhenu, posebno kada je lepo vreme i kada ima toliko toga da se radi – i konačno imam vremena da sa porodicom uživam u gradu, prirodi i okolnim jezerima", dovršio je Lučić.