Pešić najavio kraj karijere: Posle ove sezone - stvarno je dosta! Bajern je klub srca mog...

Malo je onih koji po stažu mogu da se porede sa Svetislavom Pešićem, bivšim selektorom Srbije. Osvajao je sve, postao poštovan širom planete, a sudeći po rezultatima u Bajernu ove sezone, koji je preuzeo nakon što se klub rastao sa Gordonom Herbertom, deluje da bi mogao čuveni Piroćanac da provede još koju godinu u Evroligi, iako je već zagazio u 77. godinu života uveliko. 

Govorio je nekadašnji stručnjak Barselone za "Die Zeit", a za renomirani nemački list je istakao kako je naučio da mirno spava posle utakmica, nezavisno od rezultata. 

"Spavam veoma dobro. Na početku karijere sve sam doživljavao mnogo emotivnije. Sada imam iskustvo i postao sam smireniji. I imam svoju filozofiju na koju mogu da se oslonim. To važi za sve: moje metode treninga, način na koji tim igra u odbrani i napadu, kao i način na koji komuniciram", rekao je Pešić.

Upitan je da li je naučio mnogo od kolega... 

"Svaki trener to radi. Period kada sam bio selektor Nemačke od 1987. mnogo mi je pomogao u tome. Imao sam vremena da putujem. Gledao sam kako drugi rešavaju probleme, kako treniraju. Potpuno sam se posvetio košarci. I danas to radim. To je jedini način da imate šansu da napredujete. Ako mislite da sve radite savršeno, ne možete da se razvijate", rekao je Pešić.

Potom je su se nemački novinari nadovezali sa pitanjem da li je mislio da je savršen.

"Na trenutak sam mislio da moji timovi pobeđuju samo zbog mene. Jer sam tako sjajan trener. Sa reprezentacijom Jugoslavije postao sam prvak Evrope 2001, svetski prvak 2002, a 2003. sam sa Barselonom osvojio trostruku krunu – Evroligu, prvenstvo i kup. 'Bravo, Pešiću! Bravo!', govorili su svi", rekao je bivši selektor, pa dodao: 

”Ta faza je trajala samo dok nisam izgubio. Shvatio sam da ne postoje geniji. Svako ko misli da je genije – lud je. Razumeo sam da mogu da pobeđujem samo zajedno sa timom".

Prešla je tema na reprezentaciju, a Pešić je naglasio da neće ništa raditi nakon rastanka sa Srbijom. 

"Zapravo, nisam želeo ništa da radim do kraja ove sezone. Hteo sam da imam više vremena za porodicu, posebno za svoju suprugu Veru. Onda me je pozvao Herbert Hajner, predsednik Bajerna. Klub se upravo razišao sa Gordonom Herbertom posle osam uzastopnih poraza u Evroligi. Hajner me je pitao da li mogu da preuzmem tim do kraja sezone".

A onda je zanimalo medije i da li mu je žena takođe rekla da mora na pauzu. 

"Rekao sam Hajneru da prvo želim da razgovaram sa suprugom. Vera je takođe zaljubljenik u košarku. I sama je igrala košarku. Rekla je da, ako te predsednik zove, ne možeš da kažeš 'ne'. Ne bih prihvatio nijedan drugi klub, ali se sa Bajernom identifikujem sto odsto. To je moj klub, klub mog srca", naglasio je nekadašnji trener Crvene zvezde.

Ipak, ono najvažnije - kraj se nazire. 

"Kao što pišem u knjizi: jednom trener – uvek trener. Uvek ću biti uključen u košarku, držaću predavanja i slično. Ali pred kraj života ne mogu više da budem glavni trener. Znam da mi ljudi neće verovati kada kažem da se povlačim. Ali posle ove sezone, stvarno je dosta. Imam prelepu kuću u Barseloni, gde živi deo moje porodice. I želim da provodim više vremena u svom rodnom Pirotu. Želim da doživim život iz drugačije perspektive".

Naglasio je Pešić da se zbog posla oseća mlađe, nego što jeste... 

"To je velika prednost ovog posla, jer ne idem na večere sa ljudima mojih godina koji stalno pričaju o infarktima, prostati ili bolovima u leđima. Ne sviđa mi se sve što mladi igrači rade. Ali kada kao trener vidim da igrači žele da napreduju, da upijaju sve, da uživaju u treningu, tada se vratim kući posle treninga, popijem čašu crnog vina i još sam motivisaniji za sledeći trening. Ne pobeđujemo svaku utakmicu, ali se trudim da svakog igrača učinim boljim. Zato sam i dalje trener".

A za kraj, naglasio je da ga brojne nagrade ne interesuju toliko, kada se osvrne na prošlost, već činjenica da i dalje uživa u svom poslu. 

"Na kraju, nije me mnogo briga. Naravno, drago mi je zbog svih nagrada koje sam do sada dobio. Ali važnije mi je to što se i dalje radujem svakom jutarnjem treningu. Iako uvek ima teških dana kada sam razočaran, ljut na sebe i na druge. Živim život vrlo intenzivno i zato očekujem isti intenzitet od ljudi oko sebe. Nisam uvek lak za saradnju", dovršio je bivši selektor Srbije i Nemačke.