Iz minusa je slađe: To je recept košarkaša Partizana ove sezone

Novi preokret obezbedili su košarkaši Partizana - ovaj put protiv Dubaija, koji je pre samo nekoliko dana deklasirao Crvenu zvezdu u AdmiralBet ABA ligi i pokazao da je veoma ozbiljna ekipa, protiv koje ne sme da se gubi energija i koncentracija, samo da bi par dana kasnije dobio važnu lekciju o opuštanju protiv crno-belih. 

Ekipa Đoana Penjaroje je odigrala odličnu utakmicu, pre svega vođena Karlikom Džonsom, koji je još jednom briljirao sa 23 poena i naveo publiku da još jednom postavi ono čuveno "What if..." Ali ne valja živeti u prošlosti i pitati se šta je moglo biti. Produktivnije je posvetiti pažnju sadašnjosti, koja za Partizan nije toliko tmurna, koliko je delovala pre nekoliko meseci. 

Baš zato je naslov ovog teksta moguće shvatiti dvoznačno. Da, crno-beli su ove takmičarske godine pokazali afinitete prema spektakularnim preokretima. Tu je onaj iz evroligaškog derbija i povratak posle 16 poena zaostatka, ista razlika je vraćena i danas, a kao krunu povratka iz ponora uzimamo minhenski triler sa Hapoelom, kada je Penjarojin sastav uspeo da nadoknadi čak 27 poena zaostatka!

Ozbiljan karakter ima tim koji uspeva u nekoliko navrata da vrati ozbiljnu dvocifrenu razliku, ali je on još čvršći kada se sagleda čitava situacija u Evroligi. Pogledamo li tabelu, shvatićemo da je ona već otpisala crno-beli tim iz borbe za neko od prvih deset mesta i to nas dovodi drugog značenja. 

Ekipe koje svoje mečeve igraju "revijalno", to jest koje nemaju takmičarski značaj u smislu pozicije na tabeli, i te kako teško pronalaze motivaciju za suprotstavljanje rivalima koji se nađu sa druge strane, naročito kada za njih utakmice sa Partizanom znače biti ili ne biti, kao što je danas bio slučaj sa Dubaijem. I povrh izostanka takmičarskog adrenalina, Penjaroja je od crno-belih uspešno napravio grupu igrača koja je spremna da kazni rivala, čim ovaj zaspi. Na ovome posebno valja čestitati često osporavanom Špancu. 

 

Nazovimo ga: "Penjaroja efekat". Njega je ekipa sa Bliskog istoka osetila na svojoj koži, jer je bilo očigledno da se opustila kada je osetila +16 na minut i po do kraja prvog poluvremena. Očito je bilo da su igrači Dubaija već naslućivali da će iz ovog meča izaći kao i iz nedavnog sa Crvenom zvezdom i baš je takav pristup napravio razliku između dve utakmice, pošto je Partizan svoju šansu dočekao. 

 

 

Aktivirao se "švajcarski nož" Beograđana, Isak Bonga, koji je dobio gromoglasne ovacije od ne tako pune "Arene Beograd", košgeterski ga je ispratio Karlik, a iza kulise je operisao Nik Kalates, čija je ukradena lopta raspalila halu kada je zaličilo da bi crno-beli mogli do novog preokreta. Nešto slično smo videli na meču sa Hapoelom, kada je Partizan uspeo da nadoknadi razliku kakva se ne nadoknađuje, naročito u evropskoj košarci. I to bez kapitena i trenera na klupi! 

Na neki način, crno-beli su postali nagazna mina Evrolige. Deluje kao da predstavljaju test ozbiljnosti timova koji se nađu sa suprotne strane, te su ga recimo prošli Fenerbahče i Olimpija, dok su Hapoel, Panatinaikos, a na kraju i Dubai, dobili šamar realnosti u lice. 

Naravno, ovim komentarom ne umanjujemo uspehe Partizana, jer je napredak u odnosu na stanje odmah nakon odlaska Željka Obradovića, pa i na početku Penjarojinog mandata, nepojmljivo veliki. Ima nešto i u povratku Džonsa, ima i u atmosferi, ali činjenica je da crno-beli igraju neku drugačiju košarku u poslednjih par meseci, u odnosu na prethodne godine u eliti. 

Pritisak javnosti uvek postoji, on je tu i ne menja se, ali pritisak pozicije za crno-bele ne predstavlja muku i njihove pobede, naročito u mečevima koje su počinjali iz minusa, a završavali u plusu, pokazuju koliko pozitivan stav vlada među košarkašima Partizana. Stav koji može biti presudan kada dođe do borbe za trofeje u AdmiralBet ABA ligi i KLS.