Partizanu potreban lider i hladna glava, sve ostalo deluje da ima...

Novu sezonu u Evroligi košarkaši Partizana otvorili su porazom u Vitoriji, gde su uprkos korektnoj igri, dobrom pristupu i očigledno, velikoj želji da prekinu crni niz u "Buesa Areni", na kraju ostali bez pravih rešenja i pobede u završnici meča sa Baskonijom, koja je i 23. godinu zaredom ostala neporažena u duelu sa srpskim predstavnikom pred svojim navijačima.

Dan kasnije, kada se sve sumira i "baci na papir", jedna stvar nikako ne može da se ospori novom timu "parnog valjka" - a to je velika želja za pobedom i da se u pravom svetlu pokažu pred svojim navijačima. Međutim, uprkos jakoj energiji i osećaju zajedništva koja deluje da vlada u svlačionici, za pobede i, generalno, igranje na najvišem nivou u Evroligi, ipak je potrebno nešto više. 

Možda lider koji će poput Kevina Pantera i Dantea Egzuma preuzeti ulogu u kada lopte ne završe u košu ili dođe do stagnacije u napadu u prelomnim trenucima, ili više "mentalnog treninga" zbog samopouzdanja igrača (što je svojevremeno praktikovao legendarni Fil Džekson u Lejkersima). Ali, bilo kako bilo, ono zbog čega su mnogi čupali kosu minule sezone dogodilo se sinoć u Vitoriji i sada ostaje glavno pitanje kako rešiti taj problem "skromnih odlučujućih četvrtina" i ko će se iskristalisati kao lider kada je crno-belima očajnički potreban koš?

Upravo je utakmica u Vitoriji odlično pokazala čega najviše kaska u redovima Partizana. Iako je još uvek rano da se svode zaključci, činjenica je da su crno-beli odigrali potpuno dva različita poluvremena i da je odbrana zakazala u nastavku. U prvom su dopustili Baskoniji svega 32 poena, izbacivši iz ritma Monekea, Foresta i Boldvina, da bi u nastavku, dal zbog bučne atmosfere na koju nojvalije u Evroligi nisu navikli, ili zbog generalne neugiranosti, crno-beli su ponovo upali u kontra ritam, ostavši bez rešenja za poenima u nedostatku pravog lidera. Naročito kada je centarskom tandemu Džons-Dejvis bila prekopotrebna pomoć.
 

ABA League j.t.d./Dragana Stjepanovic)

 

Ipak, uprkos porazu i jasnim stvarima na kojima treba poraditi, kao što su dopuštanje lakih poena u tranziciji i ne pravljenje faulova, što je problem koji se od pamtiveka vuče u Humskoj, Obradović ima razloga da bude zadovoljan sa ovim rosterom, što je potvrdio i posle utakmice u Vitoriji.

Da, može se reći da po talentu nisu jači od prošlogodišnje ekipe, ali je primetna razlika sa energijom kojom igraju. Visok stepen disciplinovane odbrane 25 minuta pokazao je da ova, fizički dominatnija ekipa, može da se nosi sa napadački potentnim timovima u Evroligi. Tečniji su napadi, lopta se "ne guši", Karlik Džons ima "team first" mentalitet, što će ga, ultimativno, pretvoriti u pravog lidera tokom sezone, bez obzira na skroman učinak sa Baskonijom (4 poena, 2/6 iz igre), dok se, izleda, najveća snaga "parnog valjka" nalazi pod obručima.

Tajrik Džouns i Brendon Dejvis izgledali su odlično na parketu u centarskom tandemu. Uostalom, bili su i najefikasniji na utakmici, pa će navijači Partizana nešto starijeg kova, koji više favorizuju tip košarke gde se lopta spušta na visoke igrače, imati priliku da posle dve sezone, ponovo uživaju "old school" taktici sa jakim centarskim pristustvom, što i nije bio slučaj prošle godine kada se tim sa Kevinom Panterom, oslanjao na individualni kvalitet i te "pomozi Bože lopte", koje nisu uvek pronalazile put do koša u prelomnim trenucima utakmica.

Osim tog gorkog pitanja - "ko će kad sve stane", još uvek je upitna spoljna pozicija. Crno-beli imali su Top 10 šutera u istoriji Evrolige minule sezone u Džejmsu Naneliju, dok je dinamika spolja sada nešto drugačija u Humskoj. Da, procenti timske realizacije bili su odlični u Vitoriji sinoć (46 odsto), neke trojke "pale su" i u završnici samo da bi se istopila razlika i, generalno, svi mogu da se podignu na šut. Ali, utisak je da fali taj jedan pravi, prvoklasni šuter koji će u visokim procentima da realizuje otvorene poglede. 

Za razliku od Kevina Pantera, Ifeu Lundbergu ne treba ekstra dribling, što ga čini još opasnijim. Vanja Marinković je takođe odličan "catch & shoot" igrač, Brendon Dejvis ima isto lepu ruku i mozak plejmejkera što je pokazao sinoć u nekoliko navrata. Karlik Džons je rođeni poenter, međutim, prema onome što smo videli u Španiji, još uvek niko nije blizu da "popuni čizme" Naneliju, koji je praktično bio "automatik" sa distance kada bi ostao sam.

Bilo kako bilo, biće dana da se dodatno analiziraju igre Partizana. Još uvek je rano da se svode zaključci, ali, sudeći po meču u Vitoriji, crno-beli imaju daleko kompaktniji tim od prošlogodišnjeg rostera. Imaju veće fizikalije, daleko jače centarsko prisustvo, disciplinovanije defanzivce, koji poput Isaka Bonge, mogu da pokrivaju više pozicija u odbrani i pravog lidera u Karliku Džonsu. Samo je potrebno malo više vremena da se ekipa upozna sa intenzitetom Evrolige i da, prevashodno, nađe strpljenja u prelomnim trenucima utakmica, što je bila "rak rana" svih bivših rostera.