Eurobasket 2025 Power Ranking: Predstavljamo vam 10 najvećih kandidata za zlatnu medalju

/Pripremili: Dejan Karović, MIhailo Ilić, Ognjen Marinović/

Ljubitelji košarke spremite se za uživanje!

Pred nama su tri nedelje u kojima ćemo, kroz prenose na kanalima TV Arena sport, ali i našem specijalu za Eurobasket 2025 pratiti najvažnije aktuelnosti i zanimljivosti najboljih nacionalnih timova na kontinentu.

Ekipa najgledanije sortske televizije u ovom delu Evrope se nalazi na licu mesta odakle će na dnevnom nivou pripremati ekskluzivni materijal, a za vas smo za početak takmičenja spremili listu od 10 favorita za osvajanje zlatne medalje, među kojima je, naravno, i slekcija Srbije. I to usamljena na prvom mestu.

Ali, krenimo redom...

1. SRBIJA

Starsport

 

Prošle su 24 godine otkako se reprezentacija Srbije poslednji put popela na krov Evrope. Te 2001. godine, u Istanbulu, pod vođstvom Svetislava Pešića, sjajna generacija pobedila je domaćina Tursku u velikom finalu i okitila se titulom prvaka Evrope.

U tom timu bili su Predrag Stojaković, Predrag Drobnjak, Marko Jarić, Dragan Tarlać, Dejan Tomašević, Dejan Bodiroga, Vlado Šćepanović, Milan Gurović, Saša Obradović, Veselin Petrović, Dejan Milojević i Igor Rakočević.

Samo godinu dana kasnije, u Indijanapolisu, dogodio se jedan od najupečatljivijih trenutaka u istoriji naše košarke, Srbija je postala i svetski šampion, pobedivši redom Sjedinjene Američke Države, Novi Zeland i Argentinu u nokaut fazi tako da je dominacija koja je počela ukidanjem sankcija 1995. godine dostigla je svoj vrhunac, osvajanjem sedme medalje za samo osam godina.

Tada je Svetislav Pešić vodio nešto drugačiji tim, uz okosnicu sa šampionata Evrope priključili su se i Vlade Divac, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Vladimir Radmanović i Miloš Vujanić… ali, od tada zlato nije stiglo ni na jednom prvenstvu.

Od srebra u Poljskoj 2009. godine, kada nas je Španija zaustavila u finalu Eurobasketa, Srbija je beležila još veće rezultate, ali uvek je nedostajao taj poslednji korak.

2014. godine, Srbija je postala vicešampion sveta, nakon poraza od Sjedinjenih Američkih Država u finalu, 2016. godine je osvojeno srebro na Olimpijskim igrama u Riju, ponovo neuspeh u okršaju sa istim protivnikom, 2017. godine je ponovo izostao taj završni udarac, srebro na Eurobasketu, ovoga puta poraz od Slovenije u finalu.

A onda su došle razočaravajuće godine. Svetsko prvenstvo 2019, peto mesto. Eurobasket 2022. i neočekivan poraz od Italije u osmini finala. I taman kad se učinilo da smo izgubili korak, usledila su dva zapanjujuća šampionata, međutim, bez zlata.

Najpre, srebro u Manili 2023, posle još jednog bolnog poraza, ovog puta od Nemačke u finalu. A potom, bronzana medalja na Olimpijskim igrama 2024. u Parizu, posle antologijskog polufinala protiv Amerike, meča koji mnogi nazivaju najboljom košarkaškom utakmicom svih vremena, usledila je osveta Nemcima za minulu godinu.

A sada, sve oči uprte su u Rigu.

Na Eurobasket 2025, Srbija dolazi kao prvi kandidat za zlatnu medalju. Sastav je možda i najjači u istoriji moderne reprezentacije, a ambicije su nikad veće.

Na klupi je Svetislav Pešić, selektor koji je i ranije vodio Srbiju do evropskog i svetskog trona. Na terenu su Nikola Jokić, najbolji košarkaš planete, trostruki MVP NBA lige i šampion sa Denver Nagetsima, pored njega je kapiten, Bogdan Bogdanović, sada već veteran i pravi lider. Tu je i Vasilije Micić, bivši najkorisniji igrač Evrolige, sada povratnik iz NBA i novi košarkaš Hapoela iz Tel Aviva, kao i Marko Gudurić, aktuelni šampion Evrope sa Fenerbahčeom i pojačanje Armanija za narednu sezonu. Na spisku su još Filip Petrušev i Aleksa Avramović, od naredne takmičarske godine i zvanično tandem Dubaija, ali i NBA asovi poput Nikola Jovića, mladog košarkaša Majami Hita, i Tristana Vukčevića, iz Vašington Vizardsa, koji debituje na velikoj sceni u dresu reprezentacije.

Nikola Milutinov iz Olimpijakosa donosi čvrstinu ispod koša, iz Crvene zvezde boje Srbije braniće Ognjen Dobrić, dok je Partizan poslao svog kapitena, Vanju Marinkovića. A tu je i Stefan Jović, dirigent ove selekcije, koji će zatvoriti reprezentativno poglavlje poslednjim plesom u dresu nacionalnog tima.

Ovo nije još jedan Eurobasket, već obračun sa prošlošću. Prilika da se konačno prekine taj trend frustracija i propuštenih prilika, jer nijedan igrač iz ovog tima nema zlato oko vrata.

Eurobasket 2025 za Srbiju nije samo takmičenje, već je poziv na istorijsku ispravku.

2. NEMAČKA

Starsport

 

Jedan od najvećih favorita na turniru i reprezentacija koja beleži najkonstatnije rezultate u poslednje tri godine je definitivno selekcija Nemačke. Na prethodnom Eurobasketu čija se završnica održala u Berlinu, Nemci su stigli do polufinala, gde ih je savladala Španija, koja se kasnije okitila zlatnom medaljom.

U borbi za bronzu, izabranici Gordona Herberta su opravdali ulogu favorita protiv Poljske i osvojili prvu medalju za svoju zemlju nakon 17 godina i srebra u Beogradu. Nemci u svojim vitrinama imaju pehar šampiona "Starog kontinenta" iz 1993. godine, kada je u Minhenu ova selekcija igrala sjajnu košarku pod komandom srpskog trenera Svetislava Pešića.

Pored toga, ogroman uspeh je ostvaren i na Mundobasketu u Manili, kada je Nemačka oduševila košarkaški svet i prvi put postala šampion planete, a u finalu je uspela da pobedi našu reprezentaciju. Međutim, Srbija je imala priliku za revanš na Olimpijskim Igrama u Parizu, kada je u duelu za treće mesto, ostavila ekipu Gordona Herberta bez medalje, ali su opet Nemci stigli do borbe za odličje.

Sastav i stil igre se nije preterano menjao u odnosu na prethodne uspešne godine, ali se zato jeste promenio trener. Herberta je na klupi zamenio nekadašnji španski reprezentativac Aleks Mumbru, koji će probati da prekopira sistem svog prethodnika i napadne jednu od medalja. Njegova desna ruka biće kapiten tima, Denis Šruder, koji je uveren da će njegova ekipa osvojiti Eurobasket, jer da ne misli tako, kako sam kaže, ne bi ni dolazio na Prvenstvo.

Nekadašnji MVP Svetskog šampionata u Manili će rame uz rame sa Francom Vagnerom činiti glavnu okosnicu ove reprezentacije, a pored njih dvojice, iz NBA stiže i Tristan Da Silva, košarkaš Orlando Medžika. Jedan od najboljih centara Evrolige u oba pravca Danijel Tajs, predstavljaće glavno rešenje na poziciji pet, a čak pet igrača dolazi iz Bajerna. Andreas Obst kao najveća šuterska opasnost i Johanes Fojtman su predvodnici minhenskog tima, a tu su još Oskar Da Silva, Justus Holac i Leon Kracer.

Najbolji defanzivac i neko ko će imati glavni zadatak da čuva najkvalitetnije protivničke igrače je košarkaš Partizana, Isak Bonga, a nedavni šampion Francuske sa Parizom, Maodo Lo, se takođe našao u avionu za Eurobasket. Od 12 igrača čete Aleksa Mumbrua, samo jedan ne dolazi iz dva najkvalitetnija klupska takmičenja na svetu, a to je Johanes Timan. Nekadašnji dugogodišnji centar Albe iz Berlina je prethodnu sezonu proveo u Japanu, ali svakako i dalje ima evroligaški kvalitet i u njega ima potpuno poverenje španski selektor.

Po svemu sudeći, Nemačka ima vrlo jak sastav, koji je mogao da bude još kvalitetniji, da dva NBA centra, Ajzea Hartenštajn i Mo Vagner nisu doživeli teške povrede tokom prethodne sezone. Zbog svega nabrojanog, Nemci imaju sve što je potrebno da se nastavi niz uspešnih rezultata, a videćemo da li će to biti dovoljno za njihovu drugu evropsku titulu.

3. FRANCUSKA

Starsport

 

Francuzi su uvek favoriti za medalju, barem ako govorimo o 21. veku, a za 2025. godinu im se prognozira bronza, jer su najavljeni kao treća najjača selekcija na takmičenju, odmah iza Srbije i Nemačke.

Vicešampion Evrope, dvostruki uzastopni finalista Olimpijskih igara, i reprezentacija sa dve bronze sa poslednja tri prvenstva sveta – pokazuju da se na njih uvek mora računati u borbi za vrh. Berbu medalja je malo pokvario poslednji Mundobasket, u kom su na opšte iznenađenje ispali u prvoj fazi, ali je era Vensana Kolea bila najbogatija u košarkaškoj istoriji Francuske.

Punih 15 godina je Kole sedeo na klupi, i deceniju i po je “začinio” srebrom u Parizu na Olimpijskim igrama i sjajnim finalnim okršajem protiv Amerikanaca. Ali, došlo je vreme za rastanak. Francuski Savez se odlučio da poverenje ukaže treneru Burga i nekadašnjem reprezentativcu, Frederiku Fotuu. Fotu ulazi u velike patike prethodnika i na prvenstvo dolazi uz obavezno breme favorita, koje Francusku prati na svakom takmičenju. A, nemogućnost da izabere najjači sastav mu definitivno otežava posao. Bez Evana Furnijea, Rudija Gobera, Viktora Vembanjame, Matijasa Lesora, a od nedavno i povređenog Vensana Poarjea, šampion Evrope iz 2013. će put Poljske, gde će igrati prvu fazu.

Za gotovo sve zemlje sveta bi ozbiljan rezultat bio nemoguć uz silne povređene igrače i izostanke, i to na prvom turniru nakon smene generacija i sa novim selektorom, ali ne i za Francuze, jer tamo svake godine "nikne" nekoliko novih imena i budućih NBA igrača. Doduše, u sastavu su neke mlade nade, koje bi trebalo da vode glavnu reč u narednoj deceniji poput Aleksa Sara i Bilala Kulibalija, i na njih ćemo obratiti posebnu pažnju - a ujedno će biti možda i najzanimljivije za ispratiti – kako se kreira nova hijerarhija u timu nakon odlazaka Batuma i de Koloa? 

Prva velika odluka Fotua je da kapiten na prvenstvu bude Geršon Jabusele, a uz njega i pomenutog dvojca Vašington Vizardsa, Sara i Kulibalija, u sastavu su još Isaija Kordinije, Silvan Fransisko, Džejlen Hord, Mam Žaite, Timoti Luvavu, Tio Maledon, Eli Okobo, prvi pik sa drafta 2024. godine Zek Risaše i Nadir Ifi, koji je u poslednjem trenutku zamenio povređenog Matjua Strazela. 

Na papiru – Francuzima mnogo igrača fali, ali isto tako na papiru - maločas izdeklamovan sastav je izuzetno jak, fizički moćan i legitimni je kandidat za medalju. Pred imena Francuske stoji mnogo znakova pitanja, ali i uzvičnik - na njih uvek treba računati da dođu do kraja. Na kraju krajeva, uz Srbiju i Finsku, jedini su bez poraza u pripremama sa učinkom 6:0.

4. GRČKA

Prošlo je već 16 dugih godina otkako su Grci poslednji put stajali na pobedničkom postolju Eurobasketa. Još od 2009. i borbe za treće mesto u Poljskoj, kada su nakon drame savladali Sloveniju, od tada je medalja ostala nedosanjani san. Tadašnja bronza bila je samo bledi odsjaj one legendarne generacije koja je 2005. godine osvojila evropsko zlato u grotlu "Beogradske arene".

To je bilo vreme Tea Papalukasa, Nikosa Zisisa, Dimitrisa Dijamantidisa, Vasilisa Spanulisa… predvođenih Panajotisom Janakisom, koji je, već jednom doneo istorijsko zlato, ono iz Atine 1987. Tada je košarka postala više od igre u Grčkoj, a posebno se pamti finalna pobeda nad Sovjetskim Savezom i zapanjujućih 40 poena legendarnog Nikosa Galisa, čime je Grčka ispisala jednu od najvažnijih stranica svoje sportske istorije.

Nisu zaboravljeni ni porazi, onaj od Jugoslavije u finalu 1989. u Zagrebu, ili prva medalja iz 1949, bronza koja je najavila ono što će doći decenijama kasnije.

Ipak, vreme ne čeka nikog, a Grčka je u međuvremenu prošla kroz pet takmičenja bez plasmana u polufinale. Upravo zato, ovogodišnji Eurobasket nosi posebnu težinu.

A ima razloga za optimizam. Grčka je četvrti favorit prvenstva, a najvažnija vest, Janis Adetokumbo će, ipak, predvoditi reprezentaciju selektora Vasilisa Spanulisa. Nekadašnji MVP NBA lige, košarkaš Milvokija, zajedno sa braćom Tanasisom i Kostasom, pokušava da donese ono što mu jedino još nedostaje, veliki uspeh u nacionalnom dresu.

Armiju Helena na ovom turniru upotpunjuju imena koja donose i iskustvo i mladost. Iz redova Olimpijakosa tu su Kostas Papanikolau, Janulis Larencakis i naturalizovani Tajler Dorsi, uz već pomenutog Kostasa Adetokumba koji od naredne sezone oblači crveno-beli dres Pirejaca. Sa druge strane Atine, Panatinaikos šalje čak petoricu, a najviše se očekuje od Kostasa Slukasa i Dinosa Mitoglua.

Na spisku su još i Panajotis Kalaicakis, odnosno perspektivni Aleksandros Samodurov, kao i iskusni Vasilios Toliopulos, najnovije pojačanje „zelenih“. Dvanaestorku zatvara plejmejker AEK-a, Dimitris Katsivelis.

U Grčkoj ponovo sanjaju dugu kampanju, koja bi, ako sve bude po planu, mogla da se završi u Rigi, i to na postolju.

5. LITVANIJA

Starsport

 

Red je došao na zemlju u kojoj je košarka, apsolutno, sport broj jedan. Radi se o selekciji Litvanije, koja je na 15 nastupa na Evropskim prvenstvima osvojila sedam medalja, od toga su čak tri bile zlatne. Međutim, poslednja titula je osvojena početkom ovog veka u Švedskoj 2003. godine, kada je kaznena ekspedicija predvođena Šarunasom Jasikevičiusom i Arvidasom Macijauskasom pokorila Evropu bez ijednog poraza.

Kasnije su se takođe osvajale medalje, igrala velika finala, ali u deceniji iza nas Litvanija nema nijedno odličje, ni na jednom velikom takmičenju. Međutim, Litvanci uvek važe za jedne od favorita na bilo kom šampionatu, bez obzira o kakvom se sastavu radi, pa je takav slučaj i na ovom Eurobasketu. Sa klupe će ih predvoditi Rimas Kurtinaitis, nekadašnji reprezentativac Litvanije i Sovjetskog Saveza, koji je na mestu selektora zamenio Kazisa Maksvitisa. Imaće vrlo težak zadatak da ispuni tradicionalno visoke ambicije litvanskih navijača, pogotovo što na ovom šampionatu neće imati najboljeg igrača, Domantasa Sabonisa.

Košarkaš Sakramento Kingsa je odlučio da se tokom leta posveti porodici, dok talentovano krilo Čikago Bulsa Matas Buzelis takođe neće biti u sastavu. Zbog ova dva značajna izostanka, lidersku palicu će morati da preuzme Jonas Valančiunas, koji je ujedno i kapiten tima. Njemu će ovo biti šesto Evropsko prvenstvo, a sa svojom reprezentacijom ima dva osvojena srebra 2013. i 2015. godine. Najnoviji član Denver Nagetsa će biti jedini NBA igrač u sastavu litvanske reprezentacije, a tu je još pet imena koja dolaze iz Evrolige.

Jedno od njih je košarkaš Bajerna iz Minhena Rokas Jokubaitis, koji će predstavljati glavnog organizatora igre litvanske selekcije. Sastav popunjavaju i tri igrača Žalgirisa Deividas Sirvidis. Laurinas Birutis i Ažuolas Tubelis, dok je tu i Tadas Sedekerskis, koji dolazi iz Baskonije. Naredne sezone će u Španiji igrati i bivši prvotimac Crvene zvezde, Rokas Giedratis, koji se takođe našao među 12 litvanskih putnika.

Jasno je da nekadašnji trostruki prvak Evrope u Finsku ne putuje u najjačem sastavu, ali selektor Kurtinaitis smatra da ova ekipa ima šta da pokaže na prvenstvu. Samo jedan poraz u pripremnim utakmicama dovoljno govori da Litvanci ne smeju da se potcene, jer se, ipak, radi o ekipi koja dolazi iz zemlje košarke.

6. TURSKA

Kroz istoriju velikih takmičenja, reprezentacija Turske imala je najveće uspehe kada su se prvenstva igrala upravo u njenoj zemlji. Podrška navijača je uvek imala veliki uticaj na igru turskih košarkaša, koji su najbolji rezultat na Evropskim šampionatima ostvarili 2001. godine u Istanbulu. Tada je selekcija predvođena Hidom Turkogluom, Ibrahimom Kutlajem, Mirsadom Jahovićem i ostalima stigla do same završnice, gde ju je zaustavila reprezentacija Jugoslavije.

Poraz u velikom finalu doneo je Turskoj srebrnu medalju, koja je osvojena takođe na njenom tlu – na Mundobasketu 2010. godine. To su jedina dva odličja turskog nacionalnog tima sa velikih turnira, a na 42. šampionat "starog kontinenta" stiže u sastavu koji sa klupe predvodi Ergin Ataman, a koji je pred sam početak takmičenja načelno na respektabilnom šestom mestu po snazi u konkurenciji svih ostalih selekcija. Njegove ekipe su poznate po činjenici da igraju sa velikim samopouzdanjem, a najveći teret ovog tima trebalo bi da ponese Alperen Šengun, igrač Hjuston Roketsa. Jedan od najboljih centara Evrope i NBA lige će uz Čedija Osmana i naturalizovanog Šejna Larkina činiti okosnicu ekipe, koja po projekcijama Fibe zauzima sedmo mesto na rang listi.

Međutim, izjava ambicioznog Šenguna je jasno dala do znanja evropskoj košarkaškoj javnosti da Turska napada medalju. Pored talentovanog centra, na unutrašnjim pozicijama će igrati NBA talenat Adem Bona i košarkaš Panatinaikosa Omer Jurtseven. Tu su i iskusni Sertač Šanli, kao i prvotimac Efesa Erdžan Osmani, pa su upravo visoki igrači najveća snaga turske reprezentacije.

Kada govorimo o krilima, Furkan Korkmaz ima ambiciju da ponovo zablista u dresu svoje zemlje i vrati svoj prepoznatljiv sjaj koji ga je odveo do NBA visina. Od onih koji će imati ulogu džokera sa klupe su Onuralp Bitim i Šehmuz Hazer, koji svojom eksplozivnošću i dobrom odbranom, mogu da promene ritam utakmice. Postavlja se pitanje - Da li će Ergin Ataman dizati "pobedničke pesnice" i na reprezentativnom nivou, ili će ovo biti još jedna sušna godina turskog nacionalnog tima?

7. LETONIJA

Starsport

 

"Pravi" domaćin Eurobasketa 2025 je selekcija Letonije, jer će celokupna završnica biti odigrana u glavnom gradu te zemlje - Rigi. Ova mala baltička zemlja je pre 10 godina bila jedna od država koje su imale domaćinstvo, zajedno sa Francuskom, Hrvatskom i Nemačkom, i tada je ispala u četvrtfinalu. Dve godine nakon toga, Letonci su predvođeni mladom zvezdom Kristapsom Porzingisom stigli do najboljeg rezultata nakon Drugog svetskog rata, a to je peto mesto. Pre rata, Letonija je čak i osvojila Evropski šampionat, i to prvi ikada odigran 1935. Godine, naravno, u mnogo drugačijem izdanju i sa mnogo manje utakmica i reprezentacija nego u moderno doba. 

Tako da, uprkos tom uspehu od pre 90 godina, možemo reći da je ovo zlatno doba letonske košarke. Na prethodnom Mundobasketu su bili hit, i to bez Porzingisa, i stigli su do čak petog mesta, a poraženi su od kasnijeg šampiona Nemačke u poslednjem napadu, pa se sada, po mnogima sa pravom, nadaju novom najboljem izdanju i rezultatu pred domaćom publikom i u maltene punom sastavu na prvenstvo dolaze kao sedmi favoriti. Uz još jednu važnu stavku - pod palicom Luke Bankija. 

Harizmatični Italijan završava svoju misiju na klupi Letonije po završetku Evrobasketa i zameniće ga Sito Alonso, a Banki ima priliku da možda i medaljom završi četvorogodišnji mandat kao selektor. Iznenađenje na minulom prvenstvu sveta je još veće, ako kažemo da je Letonija do njega morala da dođe kroz predkvalifikacije, ali isto tako valja pomenuti da nakon velikog uspeha i petog mesta 2017, nisu učestvovali na narednom kontinentalnom takmičenju. 

Banki se odlučio da sledećih 12 igrača bude u sastavu: 

Kristaps Porzingis, Davis i Dairis Bertans, Klavs Čavars, Andrejs Gražulis, Arturs Kuruc, Rihards Lomaž, Mareks Mejeris, Rolands Šmits, Marcis Štejnbergs, Artutrs Žagars i Kristers Zoriks. 

Ekipa koja se dobro poznaje, i koja je, možda izuzev braće Bertans, u najboljim godinama, iako je Davis imao sjajan drugi deo sezone u Dubaiju. Tim sa kojim će se Srbija vrlo brzo sastati i koji ima priliku da pred domaćom publikom, na oproštaju Luke Bankija, uradi nešto veliko. 

8. ITALIJA

Nominalno osmi favorit na Eurobasketu koji će se sredinom septembra kulminirati u Rigi jeste selekcija Italije. "Azuri" su bez medalje više od dve decenije, još od 2003. godine i prvenstva u Švedskoj kada je u borbi za treće mesto i bronzano odličje pobeđena reprezentacija Francuske. Od tada, puno propuštenih prilika, dobrih generacija koje su nestajale u četvrtfinalima, i uvek ista nada, možda sledeći put.

Italijani znaju da pobeđuju, prva zlatna generacija u Rim se sa najblistavijim medaljama vratila davne 1983. godine iz Nanta, a Francuska je 16 godina kasnije ponovo bila talična za momke sa Apenina, jer je drugo ali i poslednje zlato zarađeno u Parizu, i to pod selektorskom palicom čuvenog Bogdana Tanjevića.

Međutim od tada, ništa. Iako su italijanski klubovi nekako uvek bili u samom vrhu Evrolige, reprezentacija nije uspevala da uhvati kontinuitet. Promene selektora, generacijske smene i večita borba sa očekivanjima, uticali su na to da je plafon italijanskog nacionalnog tima tokom proteklih takmičenja uglavnom bio četvrtfinale.

Neće otići u zaborav šampionat iz 2022. godine, kada su Pocekovi izabranici u osmini finala šokirali sve, pobedom protiv reprezentacije Srbije, mada je nakon toga Francuska posle dramatičnog finiša i produžetka pobedila Italijane za mesto među četiri najbolje ekipe.

A sada, tri godine kasnije, Italija u Rigu dolazi u nešto drugačijem sastavu, jer Đanmarko Poceko, ipak, neće moći da računa na penzionisanog Luiđija Datomea, povređenog Stefanoa Tonuta, pored ogromne inicijative neće biti ni Dontea Divićenca, ali ni Akilea Polonare, koji zbog mnogo važnije životne utakmice propušta ovo veliko takmičenje.
To ne znači da nećemo gledati broj 33 na dresu košarkaša italijanske reprezentacije, jer će taj broj u znak solidarnosti nositi Marko Spisu, umesto svoje tradicionalne nule.

Pravo iz NBA gde je zadužio dres Majamija, stiže Simone Fontekio, a još jedan nekadašnji NBA as, Danilo Galinari, u reprezentativni prozor ulazi nakon prve titule u karijeri, i to u Portoriku.0

Tu je i klupski šampion Evrope, Nikolo Meli, naturalizovani Darius Tomson, iskusni Đanpaolo Rići, ali i budući nosioci ove reprezentacije, novi košarkaš Real Madrida, Gabrijele Proćida, odnosno pojačanje Baskonije, Mateo Spanjolo. Dvanaestorku Italije kompletira kvartet iz Bolonje koje predvodi novi kapiten Virtusa, Alesandro Pajola, pored njega tu su i Momo Diuf, odnosno Nikola Akele, kao i doskorašnji biser Trenta, Saliu Niang.

Italijani možda nisu među glavnim favoritima na papiru, ali ne dolaze sa belom zastavicom, posebno jer govorimo o zemlji u kojoj se svaki sportski uspeh pretvara u nacionalnu euforiju.

9. FINSKA

Jedna od četiri reprezentacije koje će igrati utakmice pred svojima navijačima je Finska, koja će grupnu fazu Evrobasketa igrati u drugom gradu po veličini u zemlji, Tampereu. 

Ovo će biti šesto uzastopno kontinentalno takmičenje za skandinavsku državu, s tim što se nakon odličnih partija na prethodna dva prvenstva, o Fincima više ne može pričati kao potencijalnom iznenađenju, već kao timu koji je u širem krugu favorita. Ako ništa drugo, makar za četvrtfinale, gde su bili pre tri godine, i u kom ih je eliminisao kasniji šampion, Španija.

U jednom fantastičnom duelu, Španci su morali da daju maksimum kako bi izašli na kraj sa Laurijem Markanenom i saigračima, a sada se od sastava Lasija Tuovija očekuje da bude na nivou potrebnom za nokaut fazu. Upravo su dva pomenuta igrača najveće oružje reprezentacije - Lauri Markanen, koji polako ulazi u svoje “prajm” godine i koji je na pripremama delovao nezaustavljivo, jer je u po dva susreta sa Poljskom i Belgijom u proseku ubacivao preko 30 poena u proseku u limitiranoj minutaži, pa je pre početka turnira istakao kandidaturu za najboljeg strelca prvenstva. Iako Poljaci nisu sam krem evropske košarke, treba reći da je Finska jedna od tri neporažene ekipe na pripremama pred šampionat.

Ali, ne treba zaboraviti ni na Tuovija, koji je selektor reprezentacije od 2022. godine, a i dalje je u četvrtoj deceniji života. Mladi finski stručnjak je pre dve sezone bio u stručnom štabu Virtusa iz Bolonje kao prvi pomoćnik Luki Bankiju, da bi prošlog leta preuzeo Jokohamu. 

Sastav koji je Tuovi poveo na prvenstvo je sledeći: Markanen, Grandison, Gustavson, Jantunen, Litl, Madsen, Maćuni, Namhua, kapiten Salin, Sepala, Valtonen, i mladi Murinen, koji je sledeća velika stvar finske košarke. 

Da li će Markanen biti najbolji strelac prvenstva – i još važnije - hoće li uspeti da ponovi i nadmaši uspeh sa prošlog turnira, videćemo na terenu. Ali, Finci zavređuju našu pažnju i pažnju svih ljubitelja košarke i sa pravom su svrstani u 10 favorita na ovogodišnjem Evrobasketu. 

10. ŠPANIJA

Starsport

 

Španska košarkaška reprezentacija dolazi na Eurobasket 2025. kao aktuelni šampion Evrope, ali i kao selekcija koja više od dve decenije postavlja standard kontinentalne košarke. Zlatna medalja osvojena je 2022. godine u Berlinu, u finalu protiv Francuske, kada je Španija predvođena Lorencom Braunom i braćom Ernangomez,uz naravno italijanskog stručnjaka Serđa Skariola još jednom pokazala kako se postaje šampion.

To je bilo četvrto zlato za Špance, I to u periodu od samo 13 godina, uz naslove prvaka iz 2009, 2011. i 2015. godine. Ako na to dodamo bronzana odnosno srebrna odličja, poslednji put kada Španci nisu osvojili neku od medalja bilo je na Eurobasketu 2005, pre tačno 20 godina kada je kontinentalno takmičenje održano u Beogradu.

Pamti se i 2006.  i svetsko zlato iz Japana, ikonična finala olimpijskih turnira 2008. iz Pekinga, to jest 2012. iz Londona i porazi od Sjedinjenih Američkih Država, neizbrisiv trag ostavili su Španci u eri braće Gasol, Navara, Fernandeza, Ljulja... Sada više nema tih velikana španske reprezentacije koja će tokom Eurobasketa predstaviti maltene potpuno novu generaciju.

Selektor Skariolo će mladoj ekipi pokušati da usadi prepoznatljiv identitet i disciplinu kako bi se bogato nasleđe nastavilo, a Španija ostala moćna i zastrašujuća kao i uvek.

Na Evropsko prvenstvo u košarci 2025. godine Španci dolaze sa osveženim sastavom, a svakako da su najveća imena braća Ernangomez, najzaslužniji za zlato sa kontinentalnog takmičenja od pre tri godine. Jedini predstavnik NBA biće Santi Aldama, iz Barselone su još tu i Dario Brizuela odnosno Đoel Para, dok iz Real Madrida nema košarkaša na spisku što je vrlo atipično za ovaj nacionalni tim.

Supertalentovani Mario Sent-Superi će pre početka koledž karijere imati priliku da zablista u reprezentativnom dresu, tu je još košarkaš Saragose Santi Justa, ali i kvintet iz Valensije koji čine: Ćabi Lopes-Arostegi, Jankuba Sima, Đozep Puerto, Haime Pradilja ali i još jedan biser španske košarke, Serhio De Larea.

Španija je tek deseti favorit na evropskom prvenstvu, ali niko ih ne sme opisati, ono što mnogima nedostaje, kult reprezentacije, sistem koji je uvek jači od pojedinca, dres sa državnim grbom koji se nosi sa neizmernim ponosom, možda su sve detalji koji će dovesti do toga da Skariolova četa još jednom iznenadi sve i ponovi čudo iz Nemačke.