Marko Paniki radio sa Đokovićem i Sinerom, pa ih uporedio: Novak je druga dimenzija, svaki put je želeo da isproba nešto novo

Marko Paniki izbliza je upoznao dvojicu tenisera koji su obeležili savremeni tenis, Novaka Đokovića i Janika Sinera, a iskustvo rada sa obojicom omogućilo mu je da prepozna ono što ih povezuje. Nekadašnji kondicioni trener srpskog asa i italijanskog tenisera govorio je o njihovoj posvećenosti, ali i o problemima koji mogu da nastanu kada telo više ne može da prati naporan takmičarski ritam.

U intervjuu za jedan podkast, koji je preneo italijanski "Korijere delo sport", Paniki se osvrnuo na povredu desnog kolena koja je Sinera primorala da ranije završi sezonu. Italijan je upozorio da bi oporavak mogao da potraje, ali je naglasio da nema dovoljno informacija da bi sa sigurnošću govorio o dijagnozi.

Credit: Italy Photo Press / Zuma Press / Profimedia

 

"Kada se konstantno igra na najvišem nivou, uz zgusnut raspored, rizik od povreda uvek postoji, baš kao što se događa i fudbalskim ekipama. Sindrom iliotibijalne trake tipičan je problem preopterećenja, čest kod onih koji trče po tvrdim podlogama ili imaju nepravilno raspoređeno opterećenje prilikom oslonca. Vremenom dolazi do upale na mestu gde se traka pripaja sa spoljne strane kolena, što izaziva prilično neprijatne tegobe. Ako se dijagnoza potvrdi, ova povreda će ga na neko vreme udaljiti od terena", objasnio je Paniki.

Dodao je da operacija kod takvih problema ne pruža jednaku sigurnost u uspešan ishod kao pojedini drugi zahvati, poput rekonstrukcije prednjeg ukrštenog ligamenta, zbog čega se sportisti retko odlučuju za hirurško lečenje.

Ipak, povrede nisu jedina tema o kojoj je Paniki govorio. On se i prisetio rada sa Đokovićem i Sinerom i istakao da ih, uprkos različitim karakterima i putevima do vrha, povezuje gotovo potpuna posvećenost tenisu.

"To je za mene bilo neprekidno učenje. Ono što im je zajedničko jeste da žive za ovaj sport i da su, kako ja volim da kažem, na neki način nežno opsednuti tenisom. Ceo život podređuju tom cilju. Oni su sasvim normalni momci, ali svaki aspekt svakodnevnog života posmatraju kroz pitanje kako im to može pomoći na teniskom terenu".

Italijanski stručnjak objasnio je i da se posao kondicionog trenera tokom godina značajno promenio. Nekada se priprema uglavnom odvijala u matičnom klubu, dok danas stručnjaci prate igrače tokom gotovo čitave sezone, prilagođavajući rad njihovim individualnim potrebama.

"Moramo da krojimo odelo po meri svakog sportiste, jer mnogo toga zavisi od njegovih fizičkih karakteristika, a samim tim se menja i način rada", objasnio je Paniki.

Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth

 

Kada govori o Đokoviću, Paniki posebno ističe ljudsku povezanost koja se razvila tokom njihove saradnje, duge šest i po godina. Prema njegovim rečima, srpski as nije bio samo vrhunski profesionalac, već i osoba koja je neprestano želela da uči, razmenjuje znanje i isprobava nove stvari.

"Između nas se razvila veoma snažna ljudska veza. Jednostavno, dogodio se taj klik. Nikada nisam upoznao nekoga ko je toliko radoznao i željan da stiče, ali i deli znanje. Njegova veličina ogledala se upravo u tome. Davao sam mu određene smernice, on ih je usvajao na svoj način i obojica smo napredovali. Imao je gotovo opsesivnu disciplinu i pažnju prema detaljima. Svaki put želeo je da isproba nešto novo. Sećam se večeri kada smo bili potpuno iscrpljeni, ali srećni".

O iskustvu sa Sinerom nije mogao da govori u svim detaljima zbog ugovornih obaveza, ali je period zajedničkog rada tokom Italijanove tromesečne suspenzije opisao kao jedan od najlepših u profesionalnom životu.

"Ta tri meseca bila su najlepša u mom profesionalnom životu. Mnogo smo radili, ali smo se sve vreme i zabavljali, razmenjujući iskustva uz veliko međusobno poštovanje", otkrio je Paniki.