Najveći gubitnik: Osvojio završni masters, nanizao "veliku trojku" na istom turniru, ali nikada nije uzeo Grend slem

U teniskoj istoriji bilo je igrača koji su beležili fantastične rezultate, bili i prvi na ATP listi, postavljali i rekorde, ali nisu uspevali da osvoje trofeje najvećih turnira - Grend slemova.

Aleksandar Zverev donedavno je bio na toj listi, ali je podizanjem pehara na ovogodišnjem Rolan Garosu konačno skinuo to "prokletstvo". Pariz mu je doneo sreću, a potom se odmah borio za pehar i na Vimbldonu, koji mu je ipak preoteo Janik Siner.

Patrik Muratoglu, trener uz kojeg su stasali brojne teniske zvezde, istakao je tri igrača koji su imali kvalitet, kapacitet i snagu za Grend slem pehare, ali su ipak ostali bez njih.

Muratoglu je naveo da je na trećem mestu te liste Marselo Rios.

Čileanac je bio prvi teniser sveta i 1998. uspeo je da stigne do finala Australijan Opena, ali tamo nije imao šanse protiv Petra Korde. On je bio šesti nosilac i slavio je u tri seta (6:2, 6:2, 6:2) postavši prvi Čeh koji je osvojio Grend slem pehar. Učinio je to tada i nikada više.

Rios, sa druge strane, bio je najbolji na svetu nakon toga, ali na četiri najveća turnira nije uspeo da ode dalje od četvrtfinala.

Giljermo Korija, nekada svetski "broj tri" takođe je bio na korak od pehara Grend slema. Korija je bio specijalista za šljaku i to mu je donelo osam ATP trofeja na toj podlozi od ukupno devet, koliko je osvojio u karijeri.

Tokom 2003. i 2004. nezvanično je nosio titulu "kralja" šljake i to je i potvrdio plasmanom u finale Rolan Garosa pre 22 godine. Argentinac je međutim ostao "praznih ruku" jer se za titulu borio sa zemljakom, takođe još jednim specijalistom za šljaku - Gastonom Gaudijem.

Gaudi je tada napravio iznenađenje upisavši veliku pobedu posle potpunog preokreta i maratonske borbe (0:6, 3:6, 6:4, 6:1, 8:6). On je ostao upisan kao prvi Argentinac koji je podigao Grend slem pehar nakon Giljerma Viljasa 1979. na Australijan Openu.

San o podizanju Grend slem trofeja nije dosanjao ni David Nalbandijan. Muratoglu tvrdi da je on najveći gubitnik, jer je pružao fantastične partije, ali nije nagrađen za to.

Nalbandijan je igrao polufinala na Australijan Openu, Rolan Garosu i US Openu, dok je na Vimbldonu 2002. stigao do finala. Argentinac, koji je bio 28. favorit za titulu, tamo se nameračio na boljeg - Australijanca Lejtona Hjuita koji ga je "počistio" u tri seta - 6:1, 6:3, 6:2.

 

 

Nalbandijan je 2005. uspeo da osvoji i pehar završnog turnira sezone, a onda je 2007. uradio nešto što nikom drugom nije pošlo za rukom - pobedio je trojicu najboljih na ATP listi i to na istom turniru. I to ne bilo koju trojicu, već najbolju u istoriji tenisa - Novaka Đokovića, Rodžera Federera i Rafaela Nadala.

Na mastersu u Madridu 2007, Nalbandijan kao 18. igrač sveta, savladao je Nadala u četvrtfinalu (6:1, 6:2), Đokovića u polufinalu (6:4, 7:6), a onda u finalu bio je bolji i od Rodžera Federera - 1:6, 6:3, 6:3.

 

 

Karijeru je završio posle 13 godina profesionalnog bavljenja tenisom, sa ukupno 11 pehara, dok mu je treće mesto na ATP listi bio najbolji plasman.