Zverev nije podigao pehar, ali jeste ugled: Nemac pokazao da konačno pripada najvećima

Poraz u finalu Vimbldona od Janika Sinera neće ostati upamćen kao još jedno izgubljeno finale Aleksandra Zvereva, već kao meč u kojem je nemački teniser pokazao da je konačno prevazišao etiketu igrača koji posustaje kada je najvažnije. Iako je Italijan stigao do pete Grend slem titule, Zverev je ovog puta ostavio potpuno drugačiji utisak nego u prethodnim borbama za najveće trofeje.

Godinama je Nemac bio na meti kritika da dominira na manjim turnirima, osvaja Masters titule i ATP finale, ali da mu u odlučujućim mečevima nedostaje ono nešto. Međutim, osvajanje Rolan Garosa ove godine očigledno je promenilo mnogo toga. Prva Grend slem titula skinula je veliki teret sa njegovih leđa, a samopouzdanje koje je stekao bilo je vidljivo i na travi londonskog Grend slema. 

Protiv Sinera nije igrao sa strahom, već sa jasnom namerom da se nadmeće sa trenutno najboljim teniserom sveta. U pojedinim periodima meča uspevao je da parira Italijanu, nametne svoj ritam i pokaže agresivnost koja mu je često nedostajala u najvećim finalima. Iako to nije bilo dovoljno za titulu, utisak je da je Zverev napravio veliki iskorak u mentalnom smislu.

 

 

Možda pehar nije završio u njegovim rukama, ali jeste nešto što je godinama pokušavao da stekne. Potvrdu da može ravnopravno da se nosi sa najboljima kada je ulog najveći. Nekada je delovalo da ga pritisak sputava, dok je sada pokazao lice igrača koji veruje u sebe i koji više ne izlazi na teren sa osećajem da je autsajder.

Na kraju, Siner je još jednom bio bolji, deseti put zaredom, ali Zverev iz Londona odlazi sa mnogo više razloga za optimizam nego posle prethodnih poraza u Grend slem finalima. Ponekad trofej nije jedino merilo uspeha, a Nemac je na Vimbldonu dokazao da je sazreo i da će u godinama koje dolaze ponovo biti ozbiljan kandidat za najveće titule.