Antonio Karlos Ortega za TV Arena sport: Srbija je neophodna evropskom rukometu, Đerona radi dobar posao!

Pripremni turnir u Doboju, gradu koji prehodnih dana slovi za evropsku prestonicu rukometa, podario je priliku ljubiteljima ove sportske grade da, između ostalog, na terenu 40x20 vide Barselonu. To je bila prilika da, nakon treninga treniga, a pre video analize kao pripreme za ono što čeka njegovu ekipu, Antonio Karlos Ortega, trener Barse, govori za Arenu sport.

Iskusni strateg i nekadašnji rukometaš pomenutog šapanskog giganta, koji je Ligu šampiona osvojio i kao igrač i kao trener, na početku razgovora, vidno raspoložen, poručuje da je cilj Barselone uvek isti – trofeji!

I ove godine imate izuzetan sastav, ali ste nažalost ostali bez Domena Makuca, koji je doživeo težu povredu. Koje je rešenje? Novi igrač na poziciji srednjeg beka ili traganje za solucijom iz svojih redova?

"Stanje sa Makucom nije dobro. On je već na putu za Barselonu, a više ćemo znati nakon pregleda koji će tamo biti odrađeni. Za buduće dane ne mogu mnogo da kažem. Nisam razgovarao još sa ljudima iz kluba, a svakako je činjenica da moramo da tražimo i dodatne opcije i rešenja u našem igračkom kadru".

Došlo je do promene kapitena, nakon što je postalo zvanično da Gonzalo Perez de Vargas odlazi 2025. u Kil. Dika Mem je dobio traku – čija je to bila odluka?

"Odluku sam doneo ja. Želim kapitena koji je lider na terenu, u svlačionici, svakoga dana. I Gonzalo je bio svestan toga i znao je kako razmišljam. Odlučio je da u budućnosti promeni klub, a traka u tom trenutku ide drugome".

Nakon uspešne igračke karijere, trenirali ste mnoge timove. Vesprem, Barselona, Hanover samo su neki od njih. Kako biste klasifikovali pritisak u tim sredinama?

"Radio sam u Antakeri, KIF Koldingu, Hanoveru, Vespremu, Barsi. Vodio sam selekciju Japana i mislim da svaki klub ima svoje zahteve i samim tim svojevrstan pritisak. Pritisak u Barseloni je takav da uvek morate da pobedite. Imamo tim koji je srazmeran našem cilju i onda rad u takvoj sredini predstavlja zadovoljstvo. Treneri su ti koji uvek moraju da pronađu način da se nose sa pritiskom, gde god da rade".

Mnogi pominju evidentne razlike između sadašnje, vaše, Barselone i one koju je vodio Ćavi Paskval. Kako gledate na to?

"Teško je pričati o tome jer je Ćavi radio fantastičan posao sa Barsom i bio je veoma uspešan. Pokušavam da zadržim sve ono što je dobro iz prethodnog perioda kada je reč o kontri, tranziciji, jer su profili igrača koje imamo podobni za takav rukomet. Sa druge strane, pokušavam da implementiram i svoj trenerski identitet i da Barsa dobije još jednu fomu. Radimo mnogo na odbrani i mislim da je i ova Barselona dobra".

ŠPANSKI TRENERI POKORILI RUKOMETNU EVROPU

Španski treneri trenutno rade u najboljim klubovima u Evropi. Vode nekoliko sjajnih reprezentacija. Koja je tajna, koji je recept tog uspeha?

"Istina je da su španski treneri danas 'na ceni' i da su u najvećim klubovima. Ono što mogu da kažem je da mi radimo i polažemo pažnju malo više na detalje. To je naš fokus. Evo i primera: kada govorimo o reprezentaciji Španije primetno je da postoji smena generacija u seniorskoj reprezentaciji. Međutim i pored toga, Španija je uvek tu. Najzaslužniji za to, pored igrača naravno, je Đordi Ribera. To je čovek koji živi rukomet i neverovatno je šta sve radi, pored seniora, i sa selekcijom do 17 i 19 godina".

Vaš sunarodnik Toni Đerona predvodi tri godine reprezentaciju Srbije. Da li pratite i kako Vam deluje srpski nacionalni tim?

"Moram reći da Toni radi sjajan posao. Ne samo kada je reč o rezultatima, mislim da je sklopio sjajnu grupu momaka. Srbija je uvek imala problema sa igračima, neko sa nekime ne priča, a Toni je uspeo da napravi jedan dobar posao, zaista. Radi polako, korak po korak. Ne znam kakve su generacije koje dolaze, ali, Srbija je bila i uvek će biti bitna za evropski i svetski rukomet".

Da li sve to znači da rukomet i dalje nije u potpunosti otvoren prema svetu?

"Rukomet mora još da se otvori prema svetu. Postoje reprezentacije koje rade dobro, Egipat, Tunis, Japan. EHF i IHF rade na tome da i USA u budućnosti bude kompetetivan i mislim da bi to donelo dobro rukometu. Tako da, odgovor je, mora još da se radi na popularizaciji".

TRENERI MORAJU NAĆI NAČIN DA SE BORE SA PRITISKOM – ĆAVI, ŠARUNAS, ŽELJKO OBRADOVIĆ, VALERO RIVERA

Poznajete trenera fudbalske sekcije Barse Ćavija. Da li razgovarate, razmenjujete iskustva?

"Ćavija znam dok smo obojica bili igrači. Znam i Šarasa, mogu reći da smo prijatelji. Ponekada, svi treneri, svih sekcija Barselone, imaju večeru. Druženje, mogu tako da kažem. To je sjajno. Svi pričamo o sportu, iako ne poznajemo fudbal, košarku, može mnogo da se nauči, sazna i da se primeni na treningu i u trenerskoj praksi".

Ko je Vama bio trenerski uzor?

"Valero Rivera, defintivno. Bio je moj trener 11 godina u Barseloni i od njega sam mnogo naučio. Sviđa mi se napadački segmen rukometa Huana Karlosa Pastora i mogu da kažem da se u tom smislu i ugledam na njega. Mislim na kraju da od svakog trenera možete naučiti ponešto što će vam trebati i značiti".

S obzirom na to da pratite košarku i da ste rekli i pomenuli pre intervjua Željka Obradovića, kakvo mišljenje imate o njemu?

"Željko Obradović? Čoveče, legenda. Ima više osvojenih evropskih trofeja nego većina klubova. Sjajan je, ne znam ga lično, a da imam pitanje za njega... Ne znam, teško je sada na prvu nešto smisliti, ali, bilo bi tu zanimljivih pitanja za čoveka kao što je on".