Od sjaja do očaja, ne i nazad: Juniori Srbije posle Turske poraženi i od Grčke

Juniorska rukometna selekcija Srbije je na Evropsko prvenstvo u rumunskom Klužu otišla bez pompeznih najava da bi uspeh generacije koja je 2022. godine u Portugalu zauzela treće mesto mogao biti ponovljen. 

Otišao je selektor Dalibor Čutura na prvenstvo bez nosilaca igre Ognjena Cenića, Andrije Stankova i Đorđa Draška. I niko od Srbije nije očekivao medalju, već da novi momci pokažu da su stasali da igraju za dres sa državnim grbom, ali su ubedljiv, dvocifren, poraz od Švajcarske, a onda i razočaravajući nastupi protiv Turske i Grčke i nova dva poraza otvorili mnogo pitanja.

Ukoliko i u poslednjem kolu Srbija bude poražena od Portugala, što je sada i očekivano gledajući samo formu i rezultate na ovom turniru, tim do 20 godina biće jedan od najslabije tri reprezentacije na Starom kontinentu.
To znači u startu sledeće: naredna, nadolazeća generacija juniora neće imati priliku da igra Svetsko prvenstvo. To su momci koji će od 29. jula u Beogradu pokušati da na Evropskom prvenstvu U18 naprave rezultat vredan pažnje. Reč je o talentovanoj generaciji koja bi uskoro mogla da crta i seniorske uspehe.

Poraz od Švajcarske, prema rečima momka koji godinama radi u Pfadi Vinterturu, švajcarskom superligašu, a nekadašnjem igraču Crvene zvezde, Stevanu Kurbaliji, mogao je da bude izbegnut da je Srbije svela ritam utakmice na pozicionu igru "6vs6". To dalje otvara pitanje da li juniori Srbije u ovom trenutku nemaju kapacitet da se nose sa selekcijom koja nije, morfološki, visoke građe, već je opredeljena na brz rukomet, igru u tranziciji, trčanje...

I poraz od Švajcarske ne bi bio sporan da je Turska posle dva dana pobeđena. Švajcarska je Turskoj dala 50 golova. Srbija 21 manje i izgubila je taj meč. Jer potencijalni trijumf protiv sastava sa Bosfora doneo bi Čuturinim izabranicima plasman u narednu fazu i priliku da se bore za Svetsko prvenstvo. O taktici bi bilo izlišno govoriti, jer ako bismo došli do zaključka da su Turska i od ponedeljka Grčka rukometno pismeniji i taktički obučeniji, onda postaje jasno da brod mlađih kategorija ne plovi u pravom smeru, već je neophodan toliko kvalitet manevar kojim bi i Titankik izbegao santu leda.

Što se sastava tiče: odustajanje trojice najkvalitetnijih, te činjenica da više deo Srbije nije ni Stefan Petković, igrač ekipe GOG, otvorilo je prostor novim igračima. Neki od njih su bili deo prošlosezonskog Svetskog prvenstva kada su "Orlići" završili 17. na planeti. Šansu su dobili Uroš Stanković iz Partizana, Ivan Simić, pivotmen u tekstu pomenutog Pfadi Vintertura, inače momak koji je kao jedan od najtalentovanijih, ne samo u svojoj generaciji, stigao u Švajcarsku iz banjalučkog Borca, zatim Maksović, momak čiji je otac igrač u Partizanu i Šamotu u Srbiji. Međutim, sve su to igrači koji u ovom trenutku nemaju previše seniorskog rukometa i iskustva u Srbiji. Ni u ARKUS ligi, ni u Super B.

Nakon utakmice protiv Portugala koja je na programu već u utorak, biće vreme da se okrenemo onome što sledi od 29.07. u Beogradu. Evropsko prvenstvo za kadete i da vidimo na delu: Gugolja, Babića, Radivojevića, Blečića, Milovanovića i ostale  u toj generaciji.

Rezultat u mlađim kategorijama nije u prvom planu. I to će reći svako, bilo da je u pitanju trener, selektor, sportski radnik. Ono ka čemu bi trebalo gledati: koliko će momaka posle kraha u Rumuniji napredovati i koliko će iz te generacije moći da pomogne A timu Srbije.