Momir Ilić za TV Arena sport: Nadam se da ćemo ovi "klinci" i ja u budućnosti zajedno uraditi nešto veliko za Srbiju

Srbija ima dvojicu rukometaša u EHF Kući slavnih. Od pivotmena je tamo Dragan Škrbić, a od bekova Momir Moša Ilić, koji u razgovoru za TV Arena sport priča o tom velikom priznanju, ali i sumira sve ono što je uradi i najavljuje šta planira da učini na rukometnom terenu.

Kapiten reprezentacije Srbije je između ostalog pričao i istorijskom Evropskom prvenstvu 2012. godine kad su "orlovi" poslednji put osvojili medalju, a koja po Mošinim rečima treba da predstavlja prekretnicu srpskog rukometa.

Koliko si iznenađen odlukom EHF-a da te uvrste u Kuću slavnih?

"Kada se dodeljuju tako neka priznanja ljudi uglavnom unapred znaju šta će dogodi, a ovo je bilo veliko iznenađenje za sve nas. Nismo znali da će se deliti priznanja. Došao sam na svečanu večeru povodom obeležavanja 30 godina EHF-a, bio sam srećan jer ću se videti sa mnogim dragim ljudima, a onda su nas dočekale nagrade. Svaka čast čelnicima Evropske rukometne federacije. Napravili su veliku stvar", počinje priču za TV Arena sport Ilić.

Koga bi ti još dodao među stanovnike Kuće slavnih?

"Nije baš lako odgovoriti na to pitanje. Ovo je tek početak i verujem da će se iz godine u godinu dopunjavati članovi Kuće slavnih. Ima tu mnogo imena koja treba da se nađu, ne bih nikoga isticao da ne bih zaboravio nekoga, ali sasvim sam siguran da sa ovih naših prostora ima mnogo kojima je mesto tamo".

Kakvi su utisci sada, kada je sve malo "leglo"?

"Neću da budem lažno skroman, zaista sam ponosan na ovu nagradu. Ona predstavlja krunu svega onoga što sam u karijeri postigao, a mislim da sam uradio mnogo toga. Nisam nikada igrao za mlađe kategorije reprezentacije, nisam bio neko koga su treneri odmah uočavali zbog talenta, već sam sve što sam postigao uradio velikim radom i posvećenosti. Krenuo sam iz Aranđelovca iz Šamota i stigao do Kuće slavnih. Kako da ne budem ponosan?

Foto: MN Press

 

Učim igrače da se ugledaju na Jokića i Đokovića

Slušam te sada i razmišljam kako tvoja karijera neverovatno podseća na onu Nikole Jokića?

"Da, deluje da je sličan put, ali da se ne poredim sa njim. To što Jokić radi je neverovatno i to je suština onoga što pokušavam da govorim mladim ljudima. Nikola Jokić nije igrao u velikom klubu u Srbiji, otišao je u Ameriku tiho i postao najveći u sportu kojim se bavi, baš kao što je to i Novak Đoković. Obojica su do toga što su danas došli velikim radom i odricanjem i na njih svi mladi ljudi treba da se ugledaju. Pa dobro, mogu i na mene, jer na mom primeru se vidi koliko je važno da veruješ u ono što radiš i da nikada ne odustaje. Ali, ipak, njih dvojica su najbolji sportisti današnjice i mladi sportisti, ali i svi ostali treba da se ugledaju na njih. To govorim i mojim igračima".

Koja ti sećanja prolaze kroz glavu dok gledaš stare albume i listaš almanahe u kojima se nalazi tvoje ime?

"Svoju karijeru bih opisao rečima 'skroman početak i fenomenalno dostignuće". Rekao sam već da sam krenuo od malog kluba i čak mislim da sam jedini kapiten nacionalnog tima koji nikada nije igrao u mlađim selekcijama. A bio sam kapiten na Evropskom prvenstvu u Beogradu kad smo osvojili srebrnu medalju. To je bio neopisiv osećaj. Stvorila se sjajna atmosfera, cela zemlja je bila uz nas, Arena je bila puna, nešto zaista fantastično. Setite se samo polufinalne utakmice protiv Hrvatske. Baš lepa sećanja. Posle toga u vrhu najlepših sećanja su mi prvi osvojeni evropski trofej, Liga šampiona i naravno ovo priznanje od pre nekoliko dana. To su momenti koji mi govore da sam sam zaista uradio dobre stvari".

Foto: MN Press

 

Želim da budem selektor Srbije, ali sada nisam spreman

Kao igrač si ušao u Kuću slavnih, da li je sledeći cilj da se tvoje ime tamo nađe i među uspešnim trenerima?

"Uf, moje ambicije u trenerskom poslu jesu velike, ali ne mogu da kažem da gledam toliko daleko. Tek sam dve godine u seniorskom rukometu, uspeo sam da san Vespremom osvojim titulu šampiona, prvu nakon četiri godine pauze, prvu duplu krunu posle šest godina i mislim da sam na dobrom putu, Ali imam još mnogo vremena i usavršavanja ispred mene. I kao trener i kao potencijalni selektor neke reprezentacije.

Neke reprezentacije ili reprezentacije Srbije?

"Znao sam da je to sledeće pitanje. Naravno, mesto selektora Srbije je nešto o čemu sanjam, ali isto tako, znam da trenutno nisam spreman za tu funkciju. Moram još da učim, a da se onda jednog dana u budućnosti sretnem sa ovim fenomenalnim momcima koji su na Svetskom prvenstvu za juniore stigli do polufinala i da zajedno pokušamo da uradimo nešto veliko. I ono što je važno, svi ti momci su odrasli na toj 2012. godini o kojoj sam pričao. Ta godina je veoma važna i na tom primeru se vidi koliko je jedan rezultat dovoljan da se stvori nova generacija zaljubljenika u rukomet koji će biti dostojni naslednici te reprezentacije.

Kad će nam se ponovo dogoditi "2012 godina"?

"Nadam se vrlo brzo. Ti momci imaju veliki kvalitet i pred njima je svetla budućnost. Vojvodina je nedavno osvojila evropski trofej i zaista smatram da se srpski rukomet ponovo budu. Nama je važno da budemo na svakom velikom takmičenju, da odmeravamo snage sa najboljima, a godinama nas nije bilo na Olimpijskim igrama na koje moramo da se plasiramo. Samo u borbi za najvećima možemo da napredujemo i nadamo se ostvarenju velikih uspeha", rekao je Ilić.