Mirno, ali nasmejano jutro u Silkeborgu: Malo sna, mnogo osmeha i priprema Austrije

Nakon pobede rukometne reprezetacije Srbije nad Nemačkom u drugom kolu grupne faze Evropskog prvenstva, zatim puta od dvorane do baze u Silkeborgu do koje ima 60 kilometara, kasne večere u hotelu, sna za neke od izabranika Raula Gonezalesa nije bilo do ranih jutarnjih sati. Adrenalin je odradio svoje, te je i uz ostavljen mobilnih telfon (glavni kamen spoticanja pre sna), Vukašin Vorkapić svedočio je da je bilo teško utonuti u san.

Raspoloženja, međutim, nije nedostajalo u prepodnevnim časovima u hotelu, gde su srpski reprezentativci obavljali medijske aktivnosti. Prvi među jednakima, Lazar Kukić, govorio je za Arenu sport te se osvrnuo na činjenicu da je Srbija pokazala karakter, ali i da može da odigra protiv jedne od najboljih ekipa u kontinuitetu 60 minuta.

Ono zanimljivije, srednji bek i organizator igre, govorio je van kamera. Na konstataciju da se lepo sredio i našminkao za razgovore sa medijima, aludirali su srpski novinari na podlive ispod oka i masnice po rukama, Kukić se osvrnuo na to da je manje problema u igri jedan na jedan imao protiv pivotmena Nemačke, Johanesa Gole, iako je u tom direktnom okršaju očekivao najteži posao.

Svi su zdravi i to ja najvažnije. Redovan posao i aktivaciju odradila je i Marija Lojanica, kondicioni trener reprezentacije, kao i Vlada Radulović uz asistenciju Uroša Pantovića, te je duo fizioterapeuta radio na oporavku sa igračima. "Stari vuk" i iskusni doktor Milan Babić mogao je jutro da provede uz kafu i pogled na kišni dan, ali i konstatuje: "Tebi je prvo, a meni 101. veliko takmičenje. Ali se osećam kao da mi je prvo".

Pred prvu od dve video analize koju je kao deo pripreme utakmice sa Austrijom pripremio Raul Gonazels, nekolicina reprezentativaca, iako je vreme bilo protkano sivim oblacima, kišom i temperaturom koja je bila tek dve stepena iznad nule, otišla je u jednočasovnu šetnju gradom.

Mi smo, pak, krenuli na drugu stranu Silkeborga... Evo i zbog čega.

SRPSKA ZAJEDNICA U SILKEBORGU, CRKVA I OVDAŠNJI MENTALITET

Nedaleko od centra Silkeborga, grada koji broji nešto više od 50,000 žitelja, nalazi se i srpska crkva. Mesto i utočište u kojem mir, podršku i druženje traži oko 1000 Srba, koliko ih ima boravište u opštini pomenutog grada.

Vrata crkve otvorio je Savo Tomanić. Za neke lokalni momak, za mene Srbin koji ima šta da nam ponudi, kaže i ispriča i objasni otkud ovakva građevina u Silkeborgu. Neizgled mesto koja ne odskače od drugih kuća u komšiluku. Jednospratnice uglavnom. Trude se u Danskoj da kuće budu slične ili iste visine, da pejzaž pošalje jasnu sliku uređenosti koja karakteriše i držvavu. Unutra – raj. Deca, nekoliko devojčica i dva mališana, vežbali su i učili pesmu posvećenu predstojećem prazniku, 27. Januaru, kalendarskom prazniku i slavi dana Svetoga Save, školskoj slavi.

Tomanić ističe da je srpska zajendica otkupila staru crkvu, renovirala je i nastavlja da ulaže u pomenuto mesto koje okuplja mnoge prijatelje. Majka mu je patronažna sestra, puna osmeha dok govori o ponosoj šetnji toga jutra nakon velike pobede rukometaša.

Poručuju da će se organizovati i doći, ako ne u ponedeljak na utakmicu sa Austrijom, a onda kada bude Srbija igrala sa Danskom.

TV Arena sport

A SADA – AUSTRIJA!

Nakon pobede protiv Nemačke Mijajlo Marsenić je u rekao: "Ne želimo da budemo krava muzara koja da 20 litara mleka, okrene se i isto prospe...". Dobra metafora Mijajlo. Hajde da vidimo šta ona znači.

Pobeda protiv Nemačke važna je bila zbog: pokazatelja karaktera, kvaliteta, podizanja samopouzdanja, ali i činjene da Srbija može da se domogne glavne faze Evropskog prventva prvi put nakon 12 godine i šampionata u Beogradu, kada je tim Veselina Vukovića bio drugi u Evropi.

Tokom boravka u hotelu u Silkeborgu, gde je smeštena reprezentacija Srbije, ali i Austrije, nije bilo teško, na našem jeziku, popričati i sa "protivničkim" taborom. Beloš, Živković, Marinović sve su to momci sa ovih prestora, ali poseban šarm ima Iker Romer. Selektor Austrije prolazi, sprema sebi kapućino na jednom od aparata u hodniku, ispred sale za sastanke na kojoj piše "AUT", i dobacuje:"Ej, kako si? Brate, kako si?". Ukazuje poštovanje time...

Iako Austrija nema pobedu na turniru, forma Konstantina Mestla, bundesligaškog golmana, raznorni šutevi Nikole Bilika i Lukasa Hutečeka, brzina, snalažljivost i kvalitet levog krila Frimela, a onda korpulenost i dominantnost kružnih napadača pozivaju na oprez.

Dva puta kroz istoriju Srbija se opekla protiv predstojećeg rivala. Prvi put je to bilo sada već davne 2010, na prvenstvu koje je baš organizavno u Austriji. Beše tada pobeda u zadnjem kolu protiv domaćina turnira neophodna za prolazak dalje, ali se tim koji je tada sa klupe predvodio Dagur Sigurdson bolje pokazao i slavio 37:31, te je selekcija Seada Hasanefendića već posle prve faze morala da pakuje kofere.

Manje bolan poraz bio je onaj iz 2013, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo koje je godinu dana kasnije organizovala Danska.

Ono što je jasno: Srbija mora pobediti Austriju ukoliko želi da se nađe u glavnoj fazi. Kasnije će bodove potencijalno preneti ukoliko u ponedeljak uveče Nemačka savlada sa više od dva gola Španiju. U tom slučaju uz Srbiju i Nemačka bi išla dalje...