Korporativna istraga

Korporativna istraga predstavlja istragu korporacije ili poslovanja kako bi se povratilo nešto što je ukradeno iz korporacije a takođe predstavlja delovanje usmereno ka identifikovanju slabih tačaka, štetnih radnji, štetnih oblika ponašanja, kao i bezbednosnih i etičkih propusta.

Korporativna istraga ima za cilj da zaštiti ljude, imovinu i reputaciju kompanije od svih vrsta štetnih delovanja – materijalne krađe, krađe poslovne tajne, pronevere, zloupotrebe, pretnje koje dolaze iz unutrašnjosti ili spoljašnjosti kompanije ali i od neetičkih radnji ili neetičkih oblika ponašanja.

Korporativni istržitelj ili privatni detektiv angažovan kao spoljni saradnik mora zaštititi interes kompanije, u fizičkom, finansijskom ili virtuelnom obliku. Zaštititi kompaniju od industrijske špijunaže je od najvišeg značaja i ima prioritet u bezbednosnom smislu u odnosu na sve ostale bezbednosne pretnje po kompaniju jer je daleko najopasnija pretnja, pa, u skladu sa tim, korporativni istražitelji imaju odrešene ruke pri sprovođenju aktivnosti koje za cilj imaju očuvanje kompanijskih interesa i neutralisanje bezbednosne pretnje.

U profesionalnoj korporativnoj organizaciji bezbednosne aktivnosti koje sprovodi korporativni istražitelj moraju biti u sirengiji sa aktivnostima koje sprovodi menadžer bezbednosti, sa fokusom na implementaciju bezbednosne kulture unutar kompanije. Bezbednosna kultura predstavlja skup bezbednosnih aktivnosti i bezbednosnih procedura koje za cilj imaju održavanje optimalnog nivoa bezbednosti u korporativnom okruženju koji je neophodan za obezbeđenje poslovnog kontinuiteta i predstavlja preduslov za operativno funkcionisanje na strateškom nivou.

Korporotivni istražitelji često deluju i rade uporedo sa forenzičkim računovođama i kompanijskim advokatima. Oni svi zajedno mogu delovati kao direktna veza za saradnju sa organima za sprovođenje zakona ukoliko se za istim ukaže evidentna potreba.

Istraga na radnom mestu je istraga koja za cilj ima utvrđivanje činjenica kako bi se utvrdile direktne i indirektne veze sa određenim incidentom, bez obzira da li se incident odigrao ili nije. Istražitelj, dakle, može delovati preventivno i post-incidentno. Razlika između dobrih i najbojih korporativnih istražitelja je upravo u tome što je najbojim korporativnim istražiteljima fokus na prevenciji. Zbog toga, ukoliko kompanija angažuje spoljnog saradnika, izbor mora biti detektivska agencija koja je usko specijalizovana za korporativne istrage.

U opisu radnog mesta korporativnog istražitelja je da utvrdi koje su to okolnosti koje su dovele ili koje mogu dovesti do incidenta kao i da li isto predstavlja samo kršenje politike kompanije ili takođe predstavlja i direktno kršenje zakona. Od ovog definisanja prirode incidenta zavisi da li će korporacijska istraga biti internog tipa ili će u istragu biti uključen i javni sektor bezbednosti.

Da bi ovo postigli, korporativni istražitelj imaju na raspolaganju mnoštvo alata, tehnika i metoda koje sprovode u zavisnosti od karakteristika elemenata, činjenica i potreba u konkretnom slučaju. Korporativni istražitelj može sprovesti pozadinske provere zaposlenih, sprovoditi preventivna poligrafska ispitivanja – „pre-employment screening test“, TES testove, CIT testove, intervjuisati kandidate za posao, sprovoditi tajni nadzor, praćenje i prismotru, naložiti operativno-terensko prikupljanje podataka, može postaviti tajne operativce u kompaniju u maniru „prikrivenog islednika“ ili instalirati skrivene CCTV kamere kao i skrivene zvučne transmitere. Jedna domaći veliki poslovni konglomerat, na primer, godinama sarađuje sa poligraf Beograd za svakog kandidata za zaposlenje, što predstavlja odličan primer uspešne implementacije tehnike za prevenciju.

Korporativni istražitelj može takođe proveravati zaposlene i ostalo osoblje na zloupotrebu ilegalnih supstanci. Korporativni istražitelj može primenjivati tehnike nadgledanja socijalnih mreža osoblja i zaposlenih a može angažovati stručnjake za „sajber“ bezbednost radi istraživanja zloupotrebe i krađe poverljivih podataka iz informacionih sistema kompanije. U istu svrhu korporacijski istražitelj može angažovati profesionalnog poligrafistu radi sprovođenja poligraf testa koji za cilj ima curenje poverljivih korporacijskih informacija kao i bilo kakvih drugih vrsta zloupotreba poverljivih korporacijskih podataka.

Stručnjak za „sajber“ bezbednost ili „data recovery“ forenzičar može takođe biti od pomoći u istrazi korporativnom istržitelju kao i korporaciji u celini u smislu posedovanja i primene znanja i specijalizovane opreme koji mu omogućava da povrati, rekonstruiše, sortira i pregleda podatke koji su „privremeno izbrisani“ namerno ili ne namerno od strane lica unutar korporacije. Izbrisani podaci do kojih „data recovery“ forenzičar dođe se dalje prosleđuju kako bi u kasnijoj fazi korporativne istrage oni bili pregledani od strane odeljenja za foreničko računovodstvo kao i pravne službe oraganizacije, nakon čega bi se moglo ustanoviti da li je došlo do krađe poverljivih podataka, zloupotrebe kompanijskih resursa, ugrožavanja interesa kompanije ili štetnih aktivnosti usmerenih protiv intelektualne svojine kompanije od strane zaposlenih ili drugih lica. Takođe, od koristi može biti i kreiranje sigurnih kanala konunikacije kao što su VPN tuneli i druge aplikacija slučne namene radi eliminisanja mogućnosti dodatne kompromitacije poverljivih podataka iz istrage. Isto tako, znanja strućnjaka iz ove oblasti se mogu koristiti i za druge primene kao što su, razbijanje šifara, koje su ilegalno kreirane u kompanijskim sistemima sa ciljem obezbeđenja pristupa dodatnim informacijama koje mogu biti važne za korporacijsku istragu.

U današnje vreme korporacije se nalaze pod budnim okom nadležnih službi kao nikad ranije. Lokalne državne i vladine organizacije stalno istražuju i kontrolišu kompanije. Privatni tužioci podnose sve više predmeta sa značajnim optužbama koja za cilj imaju da pokušaju dovesti pod pitanje poslovnu odgovornost i etičko ponašanje kompanije. Konkurenciju sve manje bira sredstva kojima će da deluje, postaju sve obuhvatniji i sofiticiraniji u krađi korporativne i intelektualne svojine više nego ikada ranije. Zaposleni su sve manje lojalni firmama u kojima rade u današnjem tranzicionom okruženju, a svi ovi faktori zajedno kreiraju stanje u kome je neophodno biti na stalnom oprezu. Neophodno je kreirati jaku bezbednosnu kulturu i konstantno raditi na održavanju zadovoljavajućeg nivoa bezbednosti dok u isto vreme metod primene i fokus delovanja mora biti na preventivnom radu kako bi se minimizirala mogućnost dolaženja u situaciju post-incidentnih istraga.

Svaka velika poslovna organizacija mora imati razvijen ozbiljan sistem bezbednosti koji se mora sastojati od sledećih delova:

Služba fizičkog obezbeđenja
Služba tehničkih sistema zaštite
Služba informacione bezbednosti
Odeljenje za poligrafska ispitivanja
Obaveštajno i kontraobaveštajno odeljenje-detektivsku službu.

Od presudnog je značaja ostati dosledan i održavati kontinuitet u naporima da se identifikuju i pravovremeno neutrališu „šeme“ koje imaju za cilj da nanesu štetu korporativnom rastu, organizacijskim vrednostima, nivou bezbednosti unutar organizacije i strateškim ciljevima kompanije.