Nemački model u bosanskom sportu: Željo postaje 'fudbalska kompanija'

Sport je javna društvena delatnost kojoj se u svim razvijenim zemljama sveta poklanja veoma velika pažnja, kaže nam na početku razgovora Almir Gredić, bivši predsednik FK Željezničar, sadašnji predsednik Komisije za izbor strateškog partnera i član Uprave UniCredit Banke. Jedan je od onih koji najbolje znaju kako bi biznis u sportu kod nas mogao bolje da funkcioniše, a procesi koje predvodi u Želji treba to i da potvrde.

Gredić iza sebe ima kombinaciju dve oprečne i zanimljive karijera. Bio je profesionalni fudbaler na poziciji ofanzivnog veziste s oko 300 nastupa i više od 60 golova za sarajevske Plave, a ima čak i četiri nastupa za reprezentaciju BiH. Nakon toga je izgradio karijeru uspešnog bankara i došao do uprave najveće banke u BiH, a tu se ne ulazi samo na lepe oči. Deset godina u Želji i 17 u UniCreditu.

S Gredićem razgovaramo dok je u toku Evropsko prvenstvo u fudbalu, on naglašava kako je to pozornica koju s najboljih pozicija posmatra većina predsednika država, premijera, ministara... Koji svetski događaj može da privuče tako veliki broj navijača različitih godišta, finansijskih mogućnosti, nacionalnih i političkih uverenja, pita se naš sagovornik.

"S obzirom na njegov uticaj na sve segmente života, često mu se pripisuju atributi propagandnog, finansijskog i političkog sredstva. Sportisti su najbolji ambasadori svake zemlje. Vrednosti koje se prenose kroz sport pomažu u razvoju veština, znanja, motivacije i spremnosti za vlastiti trud i napor", smatra on.

Tanjug/AP Photo/Peter Kneffel/dpa

Moramo ići ka tome da se sport u BiH modernizuje i unapredi, od školskog sporta, što je najvažniji korak, pa dalje, nastavlja Gredić naglašavajući kako je izuzetno važno da sa najmlađim kategorijama rade isključivo visokoobrazovani kadrovi.

Incidentni uspesi

"Pored sportskog dela, potreban nam je vaspitno-obrazovni proces u sportu, a to ne možemo da imamo bez visokoobrazovanih, stručnih i kompetentnih kadrova, koji moraju da budu i adekvatno plaćeni i uvažavani u društvu zbog svog doprinosa. Naša država je, nažalost, jedna od retkih koja nema ministarstvo za sport na državnom nivou", kaže.

Loša infrastruktura i nedovoljna ulaganja su glavni razlozi što nam se sport nalazi na ovom nivou, izuzev pojedinačnih ekscesa u liku i delu Lane Pudar, Elvedine Muzaferije, Amela Tuke, Jusufa Nurkića, Džanana Muse, Edina Džeka... Sve nam ovo govori da nema sistemskog pristupa u radu i razvoju sporta u celini.

"Nedostaje nam infrastruktura, nedostaju nam obrazovani kompetentni stručni kadrovi, treneri, nedostaju nam sistemska podrška, sistemska rešenja, kontinuitet i strpljenje", sažeo je u jednoj rečenici naš sagovornik.

Zakon o sportu na nivou BiH je stupio na snagu još daleke 2008. godine. Gredić kaže kako iz današnje perspektive možemo da konstatujemo da se u proteklih 16 godina nije desilo ništa što bi doprinelo poboljšanju uslova rada sportskih klubova i organizacija, jer u velikoj meri ovaj zakon zavisi od nižih nivoa vlasti i njihove spremnosti da potpuno implementiraju zakon. Navodi i brojne nejasnoće i nelogičnosti spomenutog zakona, ali i postojanje olakšica koje je utvrdio taj zakon, a nije ih precizno definisao te se ne mogu implementirati.

Preuzeto sa: https://rs.bloombergadria.com/