Od šablona do ludila: Olimpijski turnir je konačno oživeo

Dosadno. Očekivano. Turnir koji je, uz povratak NHL zvezda, najavljivan kao jedan od najboljih u istoriji, u startu nije doneo ništa spektakularno. Bez Rusije, taj epitet je ionako imao fusnotu.

Grupna faza prošla je bez većih potresa. Kanada je mlela sve pred sobom. Amerikanci su išli sigurnim korakom. Favoriti su radili ono što favoriti rade - pobeđivali. Autsajderi su uredno sklanjani sa puta, a jedini pravi trzaj bila je pobeda Slovačke nad Finskom. Ispostaviće se - ogromna kao Visoke Tatre.

 

 

 

 

A onda je došao dan četvrtfinala.

Analitičari su već crtali polufinale. Češka je bila otpisana, Švajcarskoj su davane tek simbolične šanse, dok je duel Nemačke i Slovačke donosio jednog neočekivanog polufinalistu i  posmatran je kao uvodna epizoda u "dosadne" sudare oklopnika, pred derbi SAD i Švedske. 

 

 

U Milanu je u sredu, umesto snega, pala magija. Hokejaški turnir je počeo da liči na Olimpijske igre. Led je pucao pod naletima svih osam timova. Slovačka je rutinski završila posao protiv Nemaca, ali ono pravo tek je sledilo.

Kanađani su slavili pobednički gol kao da su osvojili zlato, a ne tek obezbedili polufinale – svesni koliko su bili blizu sportskog posrnuća i nacionalne tragedije. Finska je sedam minuta pre kraja gubila 0:2 i gledala u ambis, pa se nekako izvukla. Amerikanci i Šveđani su vodili bitku u ritmu NHL plej-ofa, gde detalj odlučuje.

 

 

Razlika između dominacije i drame bila je tanka kao oštrica klizaljke.

Ako je početak turnira bio predvidiv, četvrtfinale je podsetilo zašto je olimpijski hokej posebna kategorija. Svaki sekund je vredeo. I tek sada, kada kreće borba za medalje, deluje da je turnir zaista počeo.

Neka ostane tako...