Nikola Jakšić za Arenu o: Otpisanima, nerešenim misterijama, talasanju u "Beogradskoj areni"...

Na blic proputovanju kroz njegov rodni Beograd, između priprema u Kragujevcu, Atini, Kranju i Trebinju, treninga, test mečeva i terapija za tek oporavljeno rame, u susret prvenstvu Evrope u prestonici Srbije (10 - 25. januar) dobili smo reč srpskog vaterpolo reprezentativca Nikole Jakšića da će pričati sa sajt TV Arena sport. 

I ispunio je obećanje, bez obzira što vaterpolista kragujevačkog Radničkog nije od onih što vape za medijskom pažnjom, baš kao ni ogromna većina eksponenata našeg vrlo trofejnog, a, suštinski, nikada dovoljno vrednovanog sporta. 

"Bolje sam, svakako, nego što sam bio. Osećam negde bol, pri šutu, ali radio sam koliko i ostali momci. Nisam još sto odsto spreman, nadam se da ću biti kada to bude najpotrebnije, tokom samog prvenstva. Sve što sam do sada prošao deluje obećavajuće", rekao nam je kapiten "delfina" Nikola Jakšić, na početku razgovora za naš sajt. 

 

Starsport

Da li pred kraj priprema želite da se što pre završe i konačno krenu utakmice ili rezonujete da je dobro što imate još neki dan da namestite tim i igru?

"Da se ja pitam i da je to tako moguće, preskočio bih pripreme i odmah krenuo da igram utakmice. Borba, adrenalin, golovi, pobede... iz mesta, pa ko kako prođe. Naravno, znam da pripreme imaju svoju ulogu, svrhu i poentu. Neophodne su nam, jer su slaganje ekipe i nameštanje igre ozbiljan proces, sa svim svojim postupnim fazama".  

 

 

Osećate li već sada rezultatski pritisak ili će on krenuti tek na Božić, kada odradite prvi trening u "Beogradskoj areni"?

"Što se mene tiče, još ga nema. Ja ga ne osećam i verovatno neću, stvarno, do tog prvog, božićnog treninga u "Beogradskoj areni". Isuviše smo fokusirani na pripreme i posvećeni dnevnim zadacima, na treninzima i van njih, da bismo razmišljali unapred. Sve u svoje vreme, do tada nema potrebe trošiti energiju na projekcije onoga što će sigurno doći".  

Je li on možda popustio poslednjih godina, usled više podbačaja? Znate, onu mantru javnosti i medija 'To su vaterpolisti, naravno da će nam doneti medalju'?

"Meni je iskreno isti, ni manji ni veći nego u vreme kada smo redovno osvajali medalje. Bavim se trofejnim sportom, što samo po sebi podrazumeva velika očekivanja. Najpre naša, a onda i javnosti. Medije slabo pratim, pa mi nije poznato da li su uhvatili ili će tek da hvataju zalet za naše Evropsko prvenstvo". 

Na Olimpijskim igrama 2024 smo gledali jednu Srbiju, a na Svetskom prvenstvu ovog leta neku drugu. Koja je prava?

"Ja se nadam da ćemo sledećeg meseca videti pravu Srbiju, kako kažete. Kao u Parizu. U punoj snazi i svom sjaju. Imamo volju, želja se podrazumeva, dobro se radilo... Samo da se ne ponovi Singapur. Naravno, ne vrti se sve oko nas, ima još prilično zainteresovanih za visok plasman". 

 

 

Da vam je neko, u trenucima kada je naša reprezentacija bukvalno harala vaterpolom, rekao da će proći osam godina bez planetarne medalje i sedam bez kontinentalne šta biste mu poručili?

"Ne bih mu verovao, tada mi je takav razvoj situacije delovao nemoguć, ali, eto, to se ipak desilo. Nažalost. Kako, zašto, zbog čega sve tačno? Ostaje mi misterija. Razmišljao sam o ta dva duga posta, tražio odgovore na pitanja, ali nemam ih. Ni prostih, ni kompleksnih, jer nismo više mladi, prošlo je dovoljno vremena od smene generacija... A, opet, su nam se dešavali neverovatni prazni hodovi i padovi na utakmicama, posle čega bismo jurili rivale... Ne znam šta je u pitanju, osim da ne želim da nam se ponovi Singapur i slična iskustva".  

Ništa se ne mora u životu, ali da li je nužno biti na pobedničkom postolju sledećeg meseca, zarad budućnosti našeg najtrofejnijeg timskog sporta?

"Uvek postoji druga opcija, jer, ponavljam ne pita se samo Srbija za ishodište šampionata. Bez obzira na našu vaterpolo istoriju, veličinu, tradiciju i planove. Bilo bi jako lepo da se desi povratak na pobedničko postolje. Zbog svih nas. U ovom trenutku ne želim ni da razmišljam o drukčijem scenariju, pošto se nadam da će na kraju sve dobro ispasti".  

 

 

Vidite li realnu mogućnost da ovog puta neka "manja" selekcija pomrsi račune tradicionalnim favoritima za najviši plasman?

"Verovatno mislite na Francusku, Holandiju i(li) Rumuniju. Iskreno, ne verujem, ali neću da kažem dva puta. Samo nam još fali da se namučimo u prvom kolu ili, još gore, ne uzmemo bodove protiv Holanđana. Puno je nas, redovnih reprezentacija u opticaju za medalje. Sedam, osam čak. U tom krugu bi trebalo tražiti njihove osvajače. Hrvati su izgubili test utakmicu sa njima, pre neki dan, ali su već sutradan pobedili jednu Mađarsku. Toliko o tome". 

 

 

Videćemo kako će to izgledati u praksi, ali na prvu loptu, smatrate li da je više dobro ili loše to što se po novom sistemu takmičenja od početka mora biti u maksimalnom fokusu i angažmanu?

"Lepše je i lakše kada imaš nekog lufta, makar malo prostora za prolaznu slabost i lošiji dan. Sada se sve računa, sabira i prenosi u drugi krug. Može se lako desiti da te jedan loš meč ostavi bez polufinala. Biće zanimljivo videti kako će timovi da se snađu u novim okolnostima. Jedno je sigurno, mora se igrati jako i fokusirano, od samog početka do kraja". 

Već ste igrali u velikoj i krcatoj Areni. Šta vam je prvo sećanje na taj, za vaterpolo, nesvakidašnji ambijent, a da nije sama titula iz te 2016. godine?

"Verovatno to što sam igrao u jednoj tako ogromnoj dvorani, pred velikim brojem ljudi na tribinama, mojim zemljacima. Uz puno buke i navijanja za Srbiju. Nadam se da da će sve to biti isto kao pre deset godina. U svakom detalju. I da ćemo ponovo završiti kao prvi. Puno bi nam značila ta titula", zaključuje naš razgovor Jakšić.