Nekada "carski grad", a danas...

Gužva, buka, prljavština, prevaranti. Uz neizbežnu lepotu, ovoga puta prelivenu kišom. Drugi put u Istanbulu, utisak isti, vraćao bih se samo ako moram.

Sve to bi trebalo da bude u senci finala Lige Evrope, ali sama utakmica između Aston vile i Frajburga je delovala kao da su timovi došli iz različitih takmičenja do stadiona Bešiktaša. Ogromna razlika u kvalitetu i pripremi, nije dala ni promil šanse nemačkom timu da osvoji prvi trofej u istoriji kluba.

Pored toga što Aston vila na svakoj poziciji ima kvalitetnijeg pojedinca, što najbolji igrač Frajburga Vinćenco Grifo ne bi bio starter u engleskom timu, gledali smo i finala koja je dobio inferiorniji protivnik u teoriji. Da ne bismo odlazili daleko, sam Unai Emeri je sa Viljarealom savladao Mančester Junajted, Liverpul i Inter sa Seviljom. Ima nešto i do same pripreme. Pratili smo još jednu utakmicu koja je dokaz koliko su prekidi bitan segment u fudbalu. Mesecima se pisalo o Artetinom Nikolasu Žoveru, ali mora se apostrofirati i Ostin Mekfi, koji isti posao radi u Aston vili. Bavi se prekidima iz kojih Vila itekako profitira. I tu se ne treba koncentrisati samo na ofanzivne, premotajte korner Frajburga iz prvog poluvremena. Četvoricu svojih igrača Mekfi je poslao na sredinu terena, automatski izvukao petoricu protivničkih iz svojih 16 metara.

Rizik, ali nekada se mora i tako da bi se došlo do prvog pehara nakon 30 godina koji je tada doneo Savo Milošević i to sve uz prisustvo najpoznatijeg navijača na samom stadionu.

U nekadašnju prestonicu Istočnog Rima i Vizantije stigao je i prestolonaslednik engleske krune, Princ Vilijam i postao savremenik osvajanja evropskog trofeja njegove Aston vile. Namestilo se tako da na pehar u Kupu šampiona "zakasni" 26 dana. Rodio se 21. juna 1982, klub iz Birmingema je Bajern savladao 26. maja iste godine.

Vilijamovo prisustvo u gradu od 15 miliona stanovnika (nezvanično i mnogo više), gde kažu da svaki treći ima automobil, dodatno je otežalo već haotičnu situaciju. Grad u kojem pravila ne postoje, u kojem svako iz bilo kakve uslužne delatnosti hoće da vas prevari, gde nijedna osoba ne govori engleski jezik, možda nije idealan za ovakve događaje, ali opet UEFA često ljude šalje baš u Istanbul.

Prethodni put me nije Evropska kuća fudbala ovde poslala, ali jeste to bio čudan splet okolnosti. Tada, usred pandemije koronavirusa, grad je bio nešto čistiji, pust i lakši za funkcionisanje. Bez redova i gužve. Idealan za obilazak. Tada Istanbul jeste bio lepši. Mogli ste da se vratite par stotina godina unazad. Da sami koračate Aja Sofijom, Plavom džamijom lii palatom Dolmabahče. Sada je to apsolutno nemoguće.

Međutim, tada mi je ostala jedna stavka sa "bucket liste". Bazilika Cisterna. Ideja cara Justinijana, čini se popularizovana nakon romana Dena Brauna "Inferno". Tu je Tom Henks "spasio svet". Simbolično, veliki navijač Aston vile. Ako vas put navede u "carski grad", ne propustite.