Odjeknula bomba na Čukarici: Branković u Železniku!

Na Svetskom prvenstvu u Nišu Anđela Branković ostvarila je rezultat koji je oduševio domaću sportsku javnost i time na najlepši način zaokružila svoj put, ali i najavila blistavu budućnost u boksu.

Put koji ju je doveo do ovakvog trenutka bio je daleko od lakog. Rođena 1998. godine u Novom Sadu, ostavljena je odmah po rođenju i prve mesece života provela je u Kući za ostavljenu decu u Rumi, u vreme bombardovanja 1999. godine. Pravi dom, ispunjen ljubavlju i toplinom, dobila je tek 2000. godine, kada je usvojena i kada je njen život krenuo u pravom smeru. Danas, četvrt veka kasnije, Anđela ne piše samo sportske, već i životne stranice za divljenje. Njeno ime odjekuje bokserskim krugovima, a dolazak u Bokserski klub Železnik izazvao je pravu buru na Čukarici. Jasno je da pred sobom ima karijeru koja obećava – i da je njena borba tek počela.

Odakle Anđela Branković u svetu boksa? Kako je sve počelo i ko je zaslužan za to što je Srbija dobila jednu takvu šampionku?

"Još kao maloj otac mi je često govorio da bi boks bio sport u kome bih ja bila dobra, međutim mene u tom momentu to stvarno nije privlačilo. Ali pre tačno 10 godina me je drugarica iz razreda na nagovor uvukla u boksersku salu. Tada je sve počelo. Treneri koji se smenjivali, devojke i momci kao sparing partenerke i partneri, pauze i porazi, povratak i vera, takmičenja, kampovi, dobre i loše odluke, usponi i padovi, podrška, inat… Sve su to zaslužne karike koje su u martu dovele do toga da Srbija po prvi put ima šampiona sveta".

Njena priča je inspiracija za mnoge...

"Zaista bih volela da mogu da potvrdim da sam neko ko nikad ne odustaje. I nadam se da sam kroz dosadašnji put to pokazala, ali i da se u budućnosti to neće promeniti. Prosto celo moje odrastanje učena sam na malim stvarima da ne odustajem - pogotovo kada su one dosadne, to jest ja bih rekla da ih završim do kraja. Sklanjanje i pranje sudova, domaći zadaci, spremanje kreveta, to su one male stvari koje u nas utkaju šablon ponašanja. To su odlično radili moji roditelji kada su me vaspitali. Osim toga,imam izražen takmičarski duh. I takvo i jeste bilo moje odrastanje: sve što radim - odradim do kraja, za željom da to bude najbolje moguće. U svakoj igrici moram da pobedim (osmeh), a čak i kad nije igra - nađem unutrašnji ili spoljašnji motiv da budem najbolja".

Poznata je scena kada je Anđela postala šampionka sveta, a slika nje kako plače za vreme intoniranja himne "Bože pravde" je postala poznata širom sveta. 

"Momenat intoniranja himne baš na tom takmičenju je za mene bio vrlo emotivan. Prosto... Dugo sam bila u uskom fokusu, "odsečena" od dešavanja iz spoljašnjeg sveta, daleko od svojih ljudi, baš zbog toga da ne bi postojale mogućnosti za emotivne oscilacije tokom priprema. Međutim kada se sve završilo mislim da se tada u tom u trenutku sve u meni otvorilo i suze su same potekle verovatno najmanje zbog titule... Dugo nisam bila svesna da sam zakoračila na krov sveta. Trebalo je vremena da se svi utisci segnu i poslože. Moram priznati i dalje sam vrlo emotivna na taj rezultat".

Anđela je govorila i o ostalim uspesima tokom dosadašnje karijere.

"Tokom svoje karijere, do sada nisam postigla neke zapažene rezultate. Objektivno možda, da - ali za mene se samo zlata računaju (osmeh). Nakon povratka u boks posle tri i po godine, od 2023. sam bila dvostruki šampion Srbije i Balkana i bronzana na Evropskom prvenstvu prošle godine".

Neočekivano, Anđela je pojačala BK Železnik... 

"Teško mi je da kažem da imamo planove. Reći ću da imamo ideje, da radimo na njima da ih zaokružimo i definišemo, zatim ostvarimo. Celo leto sam provela u sklapanju stručnog tima, tima ljudi koji će se ponaosob baviti svakim segmetom bitnim za dalji razvoj . Već 09.09. nas očekuje let za Rusiju, idemo u njihov trening kamp za željom da učimo i napredujemo. Nakon toga imamo još neku ideju koju upravo pokušavamo da zaokružimo - a tiče se saradnje sa jedim vrhunskim trenerom. Od takmičenja nas već sredinom sledećeg meseca očekuje državno prvenstvo, a nadam se uskoro i debitantski nastup u profesionalnom ringu", rekla je ona i dodala:

"Moje opredeljenje za BK Železnik možda je sa strane delovao kao logičan sled događaja, s obzirom da sa trenerom Stefanom Hubertom sarađujem neko vreme. Ali, zapravo motiv za ovakav korak leži u tome što sam od samog upoznavanja Đorđa Bulića, mogla da osetim jedan prijateljski momenat i slobodu. Ja sam neko ko sve ovo radi iz ljubavi, i smatram da samo ljubav i pozitivna energija mogu da dovedu do najvišeg rezultata, a nekako tu pozitivnu energiju i otvorenost sam osetila kroz Đorđa. I zaista naša komunikacija je uvek takva, pozitivna, vedra, otvorena i kompromisna".

Šampionka Anđela Branković ima poruku za sve dečake i devojčice, a to je da prate svoj unutrašnji osećaj i da se ne obaziru na komentare drugih ljudi.

"Ono što bih sigurno poručila svim mladima jeste da prate svoj unutrašnji osećaj. Bez mnogo osvrtanja na to šta drugi ljudi kažu, pa čak i najbliži - prosto unutrašnji osećaj, ona vatra iza grudne kosti, toplina u grudima i blagi smešak kao reakcija na određenu stvar jesu sve ono što nas vodi i nosi kroz život i ostvarenju naše životne legende".

Za kraj, imala je poruku i za devojčicu Anđelu Branković, onu sa početka karijere.

"Hm... Mislim da mala Anđela ne bi bila baš skroz zadovoljna, ali sigurno da bi bila ponosna dokle je ova Anđela sada stigla, uz naravno želju da dalje nastavi. Poruka za istu tu devojčicu bi bila upravo ona gore koju sam napisala: "Ne slušaj druge ljude, ni njihove savete i ako su dobronamerni! Slušaj svoj unutrašnji osećaj, dozvoli da te on vodi i gazi svoj put takav kakav je. Taj put je samo tvoj."