Istorijski potop i blamaža "delfina": Da li je Pariz "zamazao oči" svima?

Činjenica je da je vaterpolo reprezentacija Srbije aktuelni olimpijski šampion i da od tog uspeha još nije prošla čitava godina. Da je uspela da veže tri titule na najznačajnijem turniru u igri na dva gola u bazenu.

Ai i da je danas očajno odigrala i glatko izgubila duel sa Grčkom, za svetsku bronzu u Singapuru. Istina je i da mimo olimpijskog plivališta malo toga "delfinima" polazi za rukom. Pre svega na evropskim i svetskim šampionatima. 

Na prvenstvima Starog kontinenta, gde smo od 2001. do 2018. godine (kao SCG i Srbija) imali sedam zlatnih medalja iz osam finala i devet polufinala, odnosno gde smo na devet vezanih prvenstava osvajali medalje (sedam zlata, jedno srebro i jedna bronza), nismo uspeli punih sedam godina da stignemo ne do odličja, već da nađemo naše mesto među četiri najbolje selekcije.

 

 

Nadali smo se da na Svetskom prvenstvu, posle zlata u Parizu, možemo barem do medalje ili da se posle decenije popnemo na svetski tron. Međutim, kada je bilo najvažnije, srpski vaterpolisti odigrali su loše. Dozvolivši da u dve najbitnije utakmice, polufinalu i meču za treće mesto, odigraju protiv Mađara, a posle i Grka dve očajne utakmice sa tri perioda u kojima su primili dva puta po šest i jednom čak osam golova.

Nedopustivo!

Ako smo u svetskom vaterpolo klasiku uspeli da se vratimo posle "minus pet" i učinimo polufinale dramatičnim, sa "Helenima" nismo imali nikakve šanse. Tek u prvom periodu kada je bilo 2:2, ali je već do poluvremena pitanje pobednika praktično bilo rešeno, a do kraja se odvijala bitka za čast srpskog vaterpola, jer je u jednom momentu na semaforu pisalo vrlo, vrlo neprijatnih 10:2 za rivala.

 

Profimedia

Ni nju nismo dobili!

Poraz je bio ubedljiv ili identičan kao protiv Mađara 2022. godine - 7:16! Prosto, izjednačen je negativan rekord, jer su ta dva neuspeha i dva najubedljivija u bogatoj vaterpolo istoriji.

Dakle, bronza iz Budimpešte 2017. ostaje poslednja medalja za Srbiju na svetskim prvenstvima, a zlato iz Barselone 2018. na Evropskom prvenstvu, poslednje postolje za Srbiju mimo Olimpijskih igara.

Srbija ni u Parizu nije briljirala. I sam plasman u četvrtfinale je bio doveden u pitanje. Praktično, posle svega što se dešavalo pre i u prvoj fazi turnira na Olimpijskim igrama, odnosno niza loših izdanja, niko nije verovao u "delfine". A oni su se kao iz inata podigli, dobili Francuze, pa Grke, zatim SAD i Hrvatsku i osvojili zlato.

 

Profimedia

 

Ipak, da je kriza srpskog vaterpola prisutna, hteli mi to da priznamo ili ne, potvrđeno je u Singapuru. Da se razumemo, četvrto mesto i polufinale ne mogu da budu neuspeh, ali treba biti i realan.

Put do četiri najbolje i nije bio toliko težak, a u lakši žreb nas je odveo poraz od Italije na penale. Pobedili smo Južnu Afriku, Rumuniju, u dodatnom meču osmine finala Japan, pa Ameriku za polufinale. Kada je trebalo da se odigra najbolje i za medalju, želja i žar iz Pariza nisu bili ni blizu. Posebno ne protiv Grka.

U januaru sledi Evropsko prvenstvo u Beogradu i šansa da se mnoge greške isprave i konačno vratimo na postolje. Čak nije toliko bitno ni na koji stepenik, koliko da konačno na ovim kontinentalnim ili svetskim turnirima dođemo do njega.