Atletska dostigunuća u 2024: Duplantis tri puta rušio sam sebe, Mahučikova preskočila Štefku Kostadinovu

Olimpijska godina, kakva je bila ova 2024, poseban je izazov za sve sportiste, a pogotovo za plivače i atletičare jer oni formu i tempiraju za najveći sportski događaj na planeti.

Na stazi "Sen Denija" oborena su samo tri svetska rekorda, ali u 2024. godini ih je oboreno ukupno 25 u seniorskoj konkurenciji i to 18 na otvorenom i sedam u hali. 

Prvo ime je naravno neverovatni Šveđanin Armand Duplantis koji je tri puta rušio sopstvene postavljene granice. Prvo je u kinskom Ksimenu preskočio 6,24 metara 20. aprila, zatim je postavio Olimpijski rekord 5. avgusta sa 6,25, da bi sezonu u poljskom Horzovu zatvorio krajem istog meseca sa preskočenih 6,25 metara. Ima ovaj momak, pravni naslednik legendarnog Sergeja Bubke u sebi visinu i do 6,50 metara i to će mu biti cilj, samo da ga zdravlje i dalje ovako služi. Od 2020. je 10 puta rušio svetski rekord (počeo sa 6,17 m)...

Svaki svetski rekord je posebno dostignuće, ali Ukrajinka Jaroslava Mahučik je konačno srušila svetski rekord u skoku uvis star 37 godina. Bugarka Štefka Kostadinova je skočila 2,09 metara 1987. godine, a Ukrajinka je taj rekord uvećala za santimera (2,10) na mitingu u Parizu 7. jula. Na Olimpijskim igrama nije bila tako raspoložena, ali je godinu zaokružila zlatom, ali i titulom evropske šampionke iz Rima, prvim mestom na Dijamatskoj ligi. Samo je nastzavila dominaciju u ovoj disciplini od 2021. godine, sa samo dva "kiksa" na OI u Tokiju (bronza) i SP u Judžinu (srebro)...

Amerikanka Sidni Meklaflin-Levron je pomerala dva puta granice na 400 metara sa preponama. Prvo je u Judžinu istrčala 50,65 sekundi, a na Olimpijskim igrama proletela je kroz cilj u vremenu 50,37 sekundi, dok ju je Femke Bol (dva puta rušila rekord u hali) samo pogledom ispraćala. Da 25-godišnja atletičarka ima u nogama i vreme ispod 50 sekundi pokazala je u štafeti 4 puta 400 metara na OI kada je iz letećeg starta istrčala 49,11 sekundi!!!

Kenijke su dominirale na srednjim i dugim prugama. Fejt Kipjegon je na Mitingu u Parizu drugi put u karijeri, a i jedina je, istrčala 1.500 metara ispod 3:50,00. Novi svetski rekord iznosi 3:49,04 minuta. Njena zemljakinja Beatris Čebet (olimpijska pobednica na 5.000 i 10.000 metara) je prva probila granicu od 29:00,00 minuta u trci na 10.000 metara. U Judžinu je postaviula vreme 28:54,14 minuta! Rut Čepngetič je prva žena koja je vreme u maratonu spustila ispod dva sata i 11 minuta. Na maratonu u Čikagu postigla je neverovatno vreme od 2 sata devet m inuta i 56 sekundi!

Najbolji evropski dugoprugaš Jakob Ingebrigtsen je na Olimpijskim igrama podbacio u trci na 1.500 metara jer je bio četvrti, ali uspeo da u neverovatnom finišu (poslednji krug 53,2 sekunde) osvoji zlato u trci na 5.000 metara i posle Hakima El Geruža (2004) u Pava Nurmija (1924) postane treći atletičar u istoriji za zlatnim olimpijskim medaljama na 1.500 (Tokio) i 5.000 metara (Pariz). To zlato iz Pariza ga je toliko relaksiralo i dalo mu energije da je posle dvadesetak dana u Horzovu za više od tri sekunde oborio svetski rekod na 3.000 metara. Danijel Komen je postavio vreme 7:20,67 daleke 1996. godine, a Ingebrigtsen je sat zaustavio na 7:17,55 minuta, više od tri sekunde brže od prethodnika!

Kenijka Agnes Ngetič je u Valensiji postavila nove svetske rekorde u hodanju na 5 (14:13 minuta) i 10 kilometara (28:46 min), Litvanac Mikolas Alekna je bacio disk 74,35 metara, Kenijac Emanuel Vanjonji je milju istrčao za 3:54,56 minuta, ali mu je rezultat pomerio Britanac Eliot Džils na 3:51,30 minuta.

Na Olimpijskim igrama u Parizu američke štafete su dominirale, a mešovita na četiri puta 400 metara u satsvau Vernon Norvud, Šamijer Litl, Brus Dedmon i Kejlin Braun postavila je vreme 3:07,41 minut.