Jugoslav Vasović, direktor KVK Radnički, za Arenu: Tiha voda breg roni, radimo za dobro srpskog vaterpola

Godinama, pa možda i decenijama, kao mantru, vaterpolo ljudi u Srbiji ponavljaju koliko bi bilo korisno i lepo držati reprezentativce u zemlji, u jednom ili više klubova, svejedno, jer ih je tako daleko lakše uigravati za Evropska prvenstva, šampionate sveta, Olimpijske igre, Svetske lige... a od njihovih rezultata "živi" ceo ovaj naš dika i ponos od sporta. Novi Beograd je to uspevao poslednjih nekoliko godina, a sada je "kormilo" preuzeo KVK Radnički.

Kao bombe su odjeknule vesti da je kapiten nacionalnog tima Nikola Jakšić iz pomenutog prestoničkog kluba prešao u Kragujevac, te da je njegovim stopama stigao bivši i budući klupski saigrač Duško Pijetlović. I to, da senzacija bude još jača, samo par nedelja pošto je objavio kraj blistave karijere. 

Prvi i mlađi osvojio je tri olimpijska zlata, drugi jedno manje, a kako kapicu Radničkog odskoro nose čak još četvorica heroja OI 2024 - Strahinja Rašović, Radomir Drašović, Radoslav Filipović i Petar Jakšić - uz starog trenera (i) selektora Uroša Stevanovića, malo je reći da su Šumadinci skrojili tim za velika dela.

"Tiha voda breg roni. S početka leta smo krenuli u tu agresivniju priču na tržištu, da bismo na kraju, u velikom finalu, doveli dva vanserijska igrača, s 250 "tona" medalja na sebi. Njih dvojica su nam "iskrsli", posle odlaska iz njihovog prethodnog kluba, pogotovo Duško. Na jednom druženjem s Urošem došlo se do nečega, a posle mi kao klub, preko sponzora, "verglali" stvar. I uspeli smo u onome što odavno želimo, a to je da sa što više sadašnjih, bivših i budućih reprezentativaca u ekipi još više privučemo decu vaterpolu. U gradu i okolini, jer rezultati seniorskog tima nisu jedina svrha našeg postojanja. Tako radimo i za dobrobit celog srpskog vaterpola", kaže direktor KVK Radnički, Jugoslav Vasović, na početku kraćeg razgovora za sajt TV Arena sport. 

 

MN Press

Odvajkada je važilo pravilo da gde su vrhunski sportski rezultati tu su i zainteresovani za ulaganje u šampione, svih profila, mada je vaterpolo u tom smislu specifična igra. Često bez adekvatnog valorizovanja uspeha te vrste.

"Iznavredan uspeh na Olimpijskim igrama u Parizu ponovo je masovnije zaintrigirao sponzore, ne bih o novcu, mada je naše poslovanje uvek bilo lako proverljivo u poslovnim knjigama, ali opet smo postali bitni i vidljivi. Uspeli smo da iskoristimo taj trenutak i, ponavljam, uradimo veliku stvar za srpski vaterpolo". 

Naivni bi mogli da pomisle kako će u sudaru s takvim igračima rivali sami od sebe da se "dave", međutim u sportu se stvari ne podrazumevaju. Pogotovo ne stalno pobeđivanje, jer velika koncentracija kvaliteta ne znači neminovno trofeje. 

"Svi ti igrači, Uroš i mi ostali iz kluba smo dovoljno dugo u sportu da bismo išta olako shvatali, još manje podrazumevali ili se zaletali s bombastinim obećanjima. Jedina sigurna stvar je da moramo dobro i ozbiljno da treniramo i igramo, jer samo tako možemo da se nadamo trofejima u domaćim takmičenjima i Jadranskoj ligi, odnosno uspehu u Evropi. Takođe, logično, sportski i ljudski je da su drugi, našim potezima, zbacili breme favorita sa svojih leđa. Sve to ide u rok službe".

 

MN Press

Daleki dometi u Ligi šampiona nameću se kao neizrečeni rezultatski cilj, naravno pod uslovom da u međuvremenu bude "potopljena" konkurencija na predstojećem kvalifikaconom turniru u Kragujevcu (13 - 15. septembar), pred kamerama TV Arena sport. U konkurenciji hrvatske Mladosti, Vuljagmenija iz Grčke i mađarskog BVSC-a. Što bi se reklo, prvo skoči pa reci hop. 

"Jeste da igramo kod kuće, ali turnir je izuzetno težak. Upali smo u najžešću grupu, ali ako mislimo da igramo Ligu šampiona i nadamo se nečemu u njoj onda moramo da se nosimo i sa takvim protivnicima. Ukoliko ne uspemo, ništa, idemo dalje. Tu su Evrokup i ostala takmičenja. U svakom slučaju, očekuje nas jaka borba za sve. Nadamo se da će već ova sezona pokazati da idemo u pravom smeru", jasan je Vasović.