Bio sam skeptičan pre Pariza: Igor Milanović oduševljen olimpijskim zlatom vaterpolista Srbije

Najbolji vaterpolisti Srbije posle ponovo odbranjenog olimpijskog zlata u glas su ponavljali da baš niko osim njih i stručnog štaba nije verovao da je sadašnja generacija u stanju da na Igrama u Parizu nastavi tamo gde je prethodna stala u Tokiju. Legendarni igrač i trener Igor Milanović ne libi se da prizna da ni on nije očekivao "delfine" s trećom vezanom titulom na najvećem sportskom takmičenju.

Prosto, tri sušne godine posle poslednjih OI, bez ijednog penjanja na pobedničko postolje posle povlačenja supertrofejnih Filipovića, Prlainovića, S. MItrovića, braće Pijetlović, Aleksića i, naknadno B. Mitrovića, skupa sa selektorom Dejanom Savićem, učinili su da javnost i mediji, pa čak i stručnjaci izgube poverenje u Mandića, Jakšića, Ranđelovića i momke oko njih.  

"Bio je to čudan turnir, malo se kalkulisalo u grupama, a iznenađenje je bila Australija koja je pobedila Srbiju i Mađarsku u grupi. Niko od nas u Srbiji nije imao u glavi da se može do medalje, a još manje do zlata. Nisam ni ja nešto previše verovao, čuo sam se pre Pariza sa igračima, dao im podršku, ali bio sam skeptičan", rekao je Igor Milanović za Sportske novosti.

 

 

I on je gledao dve Srbije u "gradu svetlosti". Jednu koja je izgubila tri od pet mečeva grupen faze i drugu u nokaut fazi, kada je na dominantan način (redom) "podavila" Grčku, Sjedinjene Američke Države i Hrvatsku. 

"Zatim se u nokaut fazi takmičenja održao neki novi turnir. Dramaturški je bio poseban, u tim utakmicama ne sme da se pogreši. Srbi su se podigli, teško dobili Grčke u četvrtfinalu, a zatim su do kraja sve zapravo lako rešili. Tako je bilo i u finalu s Hrvatskom, bez stresa i drame. Finale je počelo s 4:2 i do kraja je ostalo tako, zaista čudno. To je sport. Drago mi je i zbog Hrvata i njihove nove medalje. Da, bio je to zaista čudan turnir. Nisam, doduše zbog TV prava mogao da gledam sve utakmice, ali pogledaću ih naknadno kao trener za svoju analizu. Bilo je dosta i prigovora na suđenje, svedočili smo nekim kardinalnim greškama, ali je sve u svemu to bio odličan turnir".

 

 

Poput svakog čoveka vaterpola i on je zgrožen da su krovne organizacije ove godine otišle najdalje u staroj lošoj praksi gomilanja turnira, jer su evropske selekcije za osam meseci iale kontinentalni šampionat, Svetsko prvenstvo i Igre. 

"Januar u Zagrebu, februar u Dohi pa Pariz. Zamislite sada igrača, koji igra za neki jak klub. Igra regionalnu ligu, domaću ligu, kup, Ligu šampiona i uz to tri velika turnira. Ja bih to gledao s medicinske strane. Onaj koji je pravio taj kalendar, treba da ide na medicinsku komisiju da ga se pita je li s njim sve u redu. Ti su igrači kroz godinu ponekad igrali tri do četiri utakmice nedeljno. To je užasno loše za zdravlje igrača, izlišno je to uopšte komentarisati i kritikovati. Bilo koja teorija sporta tako nešto ne poznaje. Kako da ja kao trener nešto i nekoga u tim uslovima pripremim. Mi u vaterpolu gubimo trku s kalendarima. Tako su uništene desetine klubova po celoj Evropi, ko to može da isprati", zaključio je Igor Milanović povodom grandiozbog uspeha Nikole Dedovića i ekipe.