Pet pobednika NBA leta: Filadelfija napravila petorku sa video-igre

NBA leto donelo je toliko velikih promena da bi lista njegovih dobitnika bez problema mogla da se rastegne na deset ili petnaest ekipa. Mogla bi, ali ne treba. Ako je svako pobednik, onda niko nije pobednik.

Jedni su doveli velika imena, ali za njih platili cenu od koje će ih glava boleti godinama. Drugi su samo promenili nekoliko prosečnih igrača i pokušali da običan remont predstave kao istorijski prelazni rok. Bilo je i onih koji su uradili dobre stvari, ali nedovoljno da bi se probili među najbolje.

Zbog toga se ova lista završava na pet ekipa. Pet franšiza koje su tokom leta ili postale ozbiljno bolje, ili završile važan deo dugoročnog posla, ili uspele nešto što je u današnjoj NBA ligi gotovo jednako teško kao dovođenje superzvezde - da ne unište ono što već imaju.

5. Juta Džez

Rekonstrukcija je do sada bila omiljena reč uprave Jute, ali se dugo nije znalo kada će ta rekonstrukcija prestati da bude objašnjenje za poraze i postati prava košarkaška priča. Sada, konačno, možemo da vidimo konture ozbiljne ekipe.

Džez je imao sreću na lutriji, skočio je sa četvrte na drugu poziciju i izabrao Derina Pitersona. Nije reč samo o jednom od najtalentovanijih igrača generacije, već o rukiju koji savršeno odgovara sastavu koji je Juta prethodnih godina strpljivo pravila. Piterson je tokom jedine sezone na Kanzasu prosečno beležio 20,2 poena i pogađao 38% šuteva za tri poena. Može da igra sa loptom, ali mu ona nije neophodna da bi pravio razliku.

Upravo je takav igrač nedostajao između Kijontea Džordža, Ejsa Bejlija, Laurija Markanena i Džerena Džeksona mlađeg. Džordž je prošle sezone pokazao da može da bude ozbiljan NBA poenter, Bejli je počeo da opravdava visoku poziciju na draftu, dok Markanen i Džekson daju kvalitet, iskustvo i širinu u visokoj liniji.

Piterson ne dolazi u potpuno praznu ekipu koja će mu odmah predati loptu i zamoliti ga da je spase. Dolazi u tim koji je tokom prošle sezone i leta prikupio dovoljno talenta da ga zaštiti, ali i dovoljno prostora da mu omogući da brzo postane jedan od nosilaca.

Juta možda još nije spremna za veliki napad na Zapad, ali je prvi put posle raspada tandema Donovan Mičel - Rudi Gober jasno ko bi trebalo da igra, kako bi trebalo da igra i oko kojih igrača bi trebalo da gradi budućnost. To je za jednu rekonstrukciju najvažniji trenutak - kada gomila mladih igrača i pikova konačno postane tim.

4. Minesota Timbervulvs

Minesota je godinama imala gotovo sve, osim pravog plejmejkera. Imala je Entonija Edvardsa, jednog od najboljih bekova lige. Imala je veličinu, odbranu, skok i fizičku snagu. Imala je dovoljno kvaliteta da redovno odlazi duboko u plej-of, ali ne i igrača koji će kontrolisati ritam, organizovati napad i učiniti život lakšim čitavoj petorci.

Dolaskom Lamela Bola, taj problem bi konačno trebalo da bude rešen.

Cena nije bila mala. Minesota je ostala bez Naza Rida, nekoliko budućih pikova i zamena pikova, dok je odlaskom Džulijusa Rendla izgubila dodatnu dozu snage, čvrstine i igre kroz kontakt. To nisu nebitni gubici, posebno za tim koji je upravo tim kvalitetima lomio pojedine protivnike.

Tim Koneli je, međutim, procenio da je ekipi potreban drugačiji plafon. Lamelo donosi pregled igre, kreativnost, tranziciju i dodavanja koja mogu potpuno da oslobode Edvardsa. Više neće svaki ozbiljan napad morati da počne njegovim driblingom i završi se njegovim teškim šutem.

Džonatan Kuminga trebalo bi da nadoknadi deo izgubljene atletike i fizičke igre. Nije ista vrsta igrača kao Rendl ili Rid, ali može da napadne obruč, trči teren i čuva više pozicija. Ako konačno pronađe kontinuitet, Minesota bi mogla da dobije mnogo više od običnog dodatka rotaciji.

Jedini koji imaju pravo da se raduju gubitku čvrstine Timbervulvsa jesu Denver Nagetsi. Minesota je prethodnih godina svojim telima, dužinom i snagom pravila ozbiljne probleme Denveru i Nikoli Jokiću. Za ostalih 28 ekipa nema mnogo razloga za slavlje. Timbervulvsi su dobili pravog organizatora igre i postali nepredvidljiviji, brži i kreativniji.

Rizik postoji, posebno zbog Lamelovog zdravlja, ali se ovakvi potezi i prave kada dobra ekipa želi da postane velika.

3. Njujork Niks

Njujork nije napravio najveći trejd leta. Nije doveo novu superzvezdu, nije promenio trenera i nije pokušao da šampionsku ekipu popravi samo zato što je morao nešto da radi. U današnjoj NBA ligi i to predstavlja pobedu.

Novi kolektivni ugovor brutalno kažnjava skupe ekipe. Druga poreska kecelja više nije samo dodatni račun vlasniku, već prava sportska kazna koja ograničava trejdove, potpise i gotovo svaki pokušaj popravljanja sastava. Zbog toga je zadržavanje šampionskog jezgra postalo neuporedivo teže nego ranije.

Niksi su sačuvali Džejlena Bransona, Karl-Entonija Taunsa, Mikela Bridžesa, Ou Džija Anunobija i Džoša Harta. Zadržali su i važne igrače sa klupe, među kojima su Hoze Alvarado, Majls Mekbrajd, Džordan Klarkson i Lendri Šamet. Nisu dozvolili da se šampionska rotacija raspadne nekoliko nedelja posle osvajanja prstena.

Credit: MediaPunch / BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia

 

Cena je bio odlazak Mičela Robinsona.

Robinson jeste važan šraf. Njegov ofanzivni skok, zaštita obruča i energija menjali su utakmice, posebno kada bi krenula prava plej-of tuča. Andre Dramond nije ista vrsta defanzivca i protivnici će mnogo lakše pokušavati da ga izvuku iz reketa.

Ipak, kada se pogleda šira slika, Niksi su platili malu cenu. Sačuvali su gotovo čitavu ekipu koja je plej-of završila sa 16 pobeda i samo tri poraza. Nisu jurili sjajnu novu igračku, već su omogućili šampionima da pokušaju ponovo. Ponekad je najbolji potez leta da ne dozvoliš da ti leto uništi ono što si gradio godinama.

2. Toronto Reptors

Toronto se prošle sezone vratio u plej-of i pokazao da je Darko Rajaković napravio sistem koji može da funkcioniše. Reptorsi su imali dužinu, odbranu, pokretljivost i nekoliko igrača sposobnih da preuzmu različite uloge.

Nisu imali elitnog poentera. Sada ga imaju.

Brendon Ingram je veoma dobar NBA igrač, ali je Toronto praktično uspeo da ga nadogradi u Kavaja Lenarda, jednog od najboljih košarkaša lige prošle sezone. Lenard je prosečno beležio rekordnih 27,9 poena, uz 50,5% šuta iz igre, 38,7% za tri poena i 89,2% sa linije slobodnih bacanja.

Reptorsi jesu dali i Grejdija Dika, dva buduća pika prve runde, jednu zamenu pikova i dva pika druge runde. To nije baš ništa, ali nisu izgubili nijednog igrača na kojem se zasniva sadašnjost ekipe. Skoti Barns, Imanuel Kvikli, Ar Džej Beret, Džamal Šed i Kolin Mari-Bojls ostali su na okupu.

Dobili su igrača koji može da reši najveći problem dobre defanzivne ekipe - šta raditi kada napad stane, protivnik zatvori prvu akciju i ostane još osam sekundi do kraja napada.

Tada se lopta daje Kavaju.

Posebno je zastrašujuća odbrambena postava sa Šedom, Lenardom, Barnsom i Mari-Bojlsom. Tu su dužina, snaga, inteligencija i mogućnost preuzimanja gotovo svega. Rajaković sada ima ekipu koja može da uguši protivnika, a zatim na drugoj strani prepusti loptu čoveku koji ne paniči kada se utakmica pretvori u seriju teških izolacija.

Toronto nije samo pobedio ovog leta. Toronto je iz kategorije simpatičnih i opasnih plej-of ekipa prešao u kategoriju timova protiv kojih niko neće želeti da igra seriju.

1. Filadelfija Seventisiksers

Pojedine ekipe leto završe sa novim rezervnim centrom i proglase posao uspešnim. Filadelfija ga je završila sa Lebronom Džejmsom i Džejlenom Braunom. Tu bi analiza mogla i da se završi.

Seventisiksersi su poslali Pola Džordža i paket pikova u Boston, a zauzvrat dobili Brauna, igrača koji je prošle sezone prosečno beležio 28,7 poena, 6,9 skokova i 5,1 asistenciju. Nekoliko nedelja kasnije, Lebron je prihvatio dvogodišnji ugovor vredan samo osam miliona dolara i preselio se u Filadelfiju.

Uz Tajrisa Meksija, Vi Džeja Edžkomba i Džoela Embida, Filadelfija sada ima petorku koju је teško sastaviti čak i na video-igri.

Naravno, postoji ono veliko "ako". Ako Embid bude zdrav. Ako Lebron sa 41 godinom može da izdrži još jednu dugu sezonu. Ako toliko velikih imena pronađe ravnotežu i ako svi prihvate da lopta ne može istovremeno da bude u njihovim rukama.

Ali leto se ne ocenjuje prema problemima koji bi mogli da se pojave u maju. Ocenjuje se prema tome koliko je uprava povećala šansu svog tima da se u maju i junu uopšte bori za nešto veliko.

Filadelfija je tu šansu dramatično povećala.

Posebno ohrabruje fizička transformacija Embida. Na početak priprema stigao je vidno mršaviji, sa namerom da smanbji opterećenje na kolena i konačno izdrži sezonu bez stalnih prekida. Njegov talenat nikada nije bio sporan. Sporno je bilo da li će telo dozvoliti da ga pokaže onda kada je najvažnije.

Lebron više ne mora da bude najbolji igrač ekipe svake večeri. Braun ne mora sam da nosi napad kao tokom poslednje sezone u Bostonu. Meksi će imati više prostora nego ikada, a Embid će biti okružen igračima koje protivnik ne može jednostavno da ostavi.

Pre nekoliko meseci Filadelfija je delovala kao tim koji ponovo pokušava da pronađe izlaz iz sopstvenog lavirinta. Posle jednog leta nalazi se u užem krugu favorita za titulu.

Zbog toga je ona najveći pobednik NBA leta.