Otkucava sat za Udoku: Hjuston više nema pravo na izgovore

Hjuston Roketsi su tokom prethodnih godina strpljivo skupljali talenat, dodavali iskustvo i čekali trenutak u kojem će ponovo postati ozbiljan kandidat za NBA titulu. Taj trenutak je stigao, a samim tim prestali su i izgovori za Imea Udoku.

Trener Hjustona ulazi u sezonu u kojoj više neće biti dovoljno da njegov tim zabeleži dobar učinak u ligaškom delu i izbori plasman u plej-of. Roketsi imaju Kevina Durenta, Alperena Šenguna, Amena Tompsona, Rida Šeparda, Džabarija Smita, a od skoro i Markusa Smarta, kao i pre svih, našeg Bogdana Bogdanovića. Od takvog sastava očekuje se rezultat kada postane najvažnije.

Nakon klimavih nastupa u plej-ofu, Udoka se sada nalazi pod ozbiljnim pritiskom i još jedan neuspeh u doigravanju mogao bi da dovede u pitanje njegovu budućnost u klubu. Hjuston još uvek ne priprema smenu, ali svkako da se postavljaju pitanja u vezi njegovog njegovog dosadašnjeg rada i problema koje nije uspeo da otkloni.

Najveća zamerka odnosi se na napad koji nije prilagođen igračima koje Udoka ima na raspolaganju.

Hjuston pokušava da koristi sistem koji podseća na napad Roketsa iz vremena Džejmsa Hardena i Majka D'Antonija. Takva igra zahteva elitnog organizatora koji može da probije prvog čuvara, privuče pomoć, stigne do obruča ili pronađe otvorenog šutera.

Udoka takvog igrača nema.

Durent je jedan od najboljih strelaca u istoriji, ali nikada nije bio klasični primarni organizator napada. Najopasniji je kada primi loptu na poziciji sa koje može odmah da napadne, a ne kada je prinuđen da neprestano vodi igru pod pritiskom i stvara prednost driblingom.

Fred Vanvlit donosi sigurnost, kontrolu i kvalitetno donošenje odluka, ali više nema fizičke mogućnosti da konstantno probija odbranu. Šengun je najbolji kada napad prolazi kroz njega bliže košu, gde može da koristi rad nogu i dodavanja, ali u trenutnom sistemu često deli isti prostor sa Durentom i Tompsonom.

Problem dodatno raste kada se Amen Tompson postavi u ugao. Protivničke odbrane svesno mu ostavljaju prostor, jer je prošle sezone iz ugla pogađao samo 23 odsto šuteva za tri poena. Tako se reket zatvara za Durenta i Šenguna, dok se napad Hjustona pretvara u niz teških pokušaja.

Sa druge strane, Rid Šepard je iz ugla pogađao 49 odsto trojki, ali je samo mali deo svojih šuteva uzimao sa te pozicije. Drugim rečima, igračima nisu uvek dodeljene uloge koje najbolje odgovaraju njihovim kvalitetima.

To više ne može da se pripiše procesu razvoja mlade ekipe. Udoka je imao tri godine da izgradi sistem, a Roketsi sada poseduju dovoljno iskustva i individualnog kvaliteta da se od trenera očekuje prilagođavanje.

Posebno zabrinjava podatak da je Hjuston prošle sezone ispustio čak 19 vođstava u četvrtoj četvrtini ili produžetku. Takav broj teško može da se objasni samo lošom srećom. On ukazuje na probleme prilikom zatvaranja utakmica, donošenja odluka i reagovanja stručnog štaba kada protivnik promeni način odbrane.

Roketsi su uprkos tome ostvarili 52 pobede, ali je njihov talenat često prikrivao slabosti sistema. U plej-ofu više nije bilo prostora za skrivanje. Hjuston nije umeo da pronađe odgovor kada je protivnik zatvorio reket i primorao ga da napada kroz postavljenu odbranu.

Udokin rad u odbrani nije sporan. Roketsi su prethodnu sezonu završili sa šestom najboljom odbranom lige, a njegova ekipa igra fizički, agresivno i sa mnogo energije. Problem je što titulu ne osvaja tim koji ume da igra samo na jednoj strani terena.

Uprava mu je tokom leta dala još više alata. Markus Smart je stigao u Hjuston zajedno sa dodatnim iskustvom i defanzivnom čvrstinom, dok je stručnom štabu priključen i Čip Engeland, jedan od najcenjenijih trenera za šut u NBA ligi.

Angažovanje Engelandа pokazuje da su Roketsi prepoznali problem, posebno kada je u pitanju razvoj Tompsonovog šuta. Ipak, jedan pomoćni trener ne može samostalno da popravi strukturu čitavog napada. Konačna odgovornost ostaje na Udoki.

Zbog toga će naredna sezona biti njegova najveća provera od dolaska u Teksas. Hjuston više nije mlada ekipa kojoj se praštaju oscilacije. To je skup, iskusan i talentovan tim napravljen da napadne vrh Zapadne konferencije.

Ako Udoka pronađe sistem koji će Durentu, Šengunu, Tompsonu i Šepardu omogućiti da koriste svoje najveće kvalitete, Roketsi mogu da budu jedan od najboljih timova lige. Ako nastavi da insistira na napadu koji ne odgovara njegovim igračima, ni 52 pobede neće predstavljati dovoljan argument za ostanak.

Sat je počeo da otkucava, Hjuston više nema vremena za iste greške.