Šampionski "prozor" ne čeka nikoga: San Antonio i leto ogromnih odluka

Kada je poslednja sirena označila kraj velikog finala NBA lige, prva pomisao mnogih bila je jednostavna.

"Ovi Sparsi će se vratiti."

I teško je osporiti takav zaključak. Viktor Vembanjama ima 22 godine. Dilan Harper 20. Stefon Kasl 21. Tim koji sedam godina nije igrao plej-of stigao je do velikog finala NBA lige i bio na nekoliko poseda od toga da možda potpuno promeni istoriju ove sezone, ali upravo tu leži najveća zamka moderne NBA lige. Možda će se vratiti, ali možda i neće.

Zvuči gotovo suludo kada imate igrača poput Vembanjame. Deluje kao da vreme radi za vas, da je budućnost zagarantovana i da će prilika biti još mnogo. Međutim, poslednjih godina NBA nas je naučila da je šampionski prozor mnogo krhkiji nego što želimo da verujemo.

Setite se Bostona. Kada su Seltiksi osvojili titulu, gotovo svi su govorili da je naredna decenija njihova. Džejson Tejtum i Džejlen Braun bili su u najboljim godinama, organizacija stabilna, roster dubok. Onda je došla stvarnost.

Setite se Denvera. Nikola Jokić kao najbolji igrač sveta, Džamal Marej konačno zdrav, a Nagetsi su izgledali kao tim koji će osvojiti nekoliko prstenova. Nisu osvojili nijedan posle prvog.

Šta tek reći o Oklahomi? Mnogi su ih već upisali kao šampione i ove sezone. Mladi, duboki, fleksibilni, sa Šejem Gildžas-Aleksanderom na vrhuncu moći. I oni su otkrili koliko je teško ponoviti uspeh.

Adam Silver ovu eru naziva "erom jednakosti". Nikada više timova nije imalo realnu šansu da osvoji titulu. Ali ta jednakost ima svoju cenu. Druga "kecelja", nova finansijska ograničenja i sve manje prostora za greške znače da jedna pogrešna odluka može da promeni sudbinu čitave generacije, a upravo takva odluka sada čeka San Antonio.

Da li ostati veran Dieronu Foksu ili ubrzati smenu generacija? Do pre samo nekoliko nedelja takvo pitanje se nije nametalo ovo brzinom, ali Dilan Harper je u velikom finalu NBA lige izgledao kao buduća superzvezda. U seriji je prosečno beležio 18 poena i 6.4 skoka, postizao dvocifren broj poena u svih 5 utakmica, a u petom meču ubacio je 25 poena i bio najmirniji bek Sparsa na najvećoj sceni.

Čarls Barkli je još na poluvremenu pete utakmice javno poručio da bi Mič Džonson trebalo da završi meč sa Harperom i Stefonom Kaslom.

"Mrzim što ovo govorim jer sam veliki fan Dierona Foksa, ali mora da igra sa Kaslom i Harperom. Ne možeš da brineš o osećanjima ljudi", rekao je Barkli.

Mnogi su tokom finala tvrdili da je upravo Harper drugi najbolji igrač San Antonija, navijači su počeli da zazivaju trejd Foksa, a onda je stigla i možda najznačajnija izjava od svih. Devin Vasel je, verovatno nesvesno, otkrio ono što organizacije uglavnom pokušavaju da zadrže unutar svlačionice.

"Bio je nezadovoljan minutažom i različitim ulogama koje je imao, ali kada nam je bio najpotrebniji, isporučio je. Imamo buduću zvezdu", govoreći o Dilanu Harperu.

To nije izjava o problematičnom karakteru. Naprotiv. To je priznanje da je Harper verovao da zaslužuje više, da mu određene uloge nisu prijale, ali da nije dozvolio da frustracija utiče na njegov odnos prema timu. Nastavio je da radi. Nastavio je da doprinosi. I kada je došao najveći trenutak, pokazao je da pripada najvećoj sceni, ali upravo zato pitanje postaje još ozbiljnije.

Možda je Harper mogao da prihvati manju ulogu kao 20-godišnji novajlija koji tek ulazi u ligu, ali da li će isto prihvatiti posle finala u kojem je dokazao da može da bude jedan od najboljih igrača ekipe?

Naravno, postoji i druga strana priče. U buci koja je nastala posle poraza mnogi su zaboravili jednu važnu činjenicu - Foks nije bio potpuno zdrav. Povredio je skočni zglob tokom serije sa Minesota Timbervulvs i od tada više nije ličio na igrača koji je tokom regularnog dela sezone beležio 18.6 poena i 6.2 asistencije uz 48.6% šuta iz igre. U finalu jeste podbacio. Završio je seriju sa 34.2% šuta, a petu utakmicu sa svega 7 poena uz 3/15 iz igre, ali pitanje koje San Antonio mora sebi da postavi jeste da li ocenjuje igrača na osnovu njegovog najgoreg trenutka ili na osnovu celokupnog uzorka.

Trejdovati Foksa značilo bi potpuno se posvetiti vremenskoj liniji Vembanjame, Harpera i Stefona Kasla, uz verovanje da je Harper već sada spreman da vodi tim. Zadržati Foksa značilo bi verovati da je povreda značajno uticala na njegov pad forme i da jedan loš mesec ne sme da izbriše sve ono što je pokazivao tokom karijere.

Obe odluke nose rizik. Obe mogu da odrede sudbinu franšize. Ogroman pritisak najbolje se može opisati čuvenom rečenicom legendarnog Majka Brina, koju je izgovorio tokom velikog finala 2011. godine. "Ona" Oklahoma je tada izgubila od Majamija, ali niko nije sumnjao u budućnost Kevina Durenta, Rasela Vestbruka i Džejmsa Hardena.

"Ne brinite, oni će biti ovde još mnogo puta", rekao je tada Majk Brin tokom prenosa.

Nikada više zajedno nisu stigli do finala. Harden je trejdovan nekoliko meseci kasnije. Durent je otišao 2016. godine. Oklahoma kao organizacija nije se vratila u veliko finale NBA lige sve do 2025. Zato najveća opasnost za Sparse nije da donesu pogrešnu odluku. Najveća opasnost je da poveruju da imaju neograničeno vreme da donesu pravu.

Šampionski prozor San Antonija jeste odškrinut. Pitanje je samo da li će ovog leta imati hrabrosti da ga širom otvore - ili će, pokušavajući da odlože neizbežne odluke, gledati kako polako počinje da se zatvara.