Džejlen Branson jedva zadržavao suze tokom šampionske proslave: Sve dugujem ocu

Košarkaši Njujorka pobedii su noćas San Antonio u petom meču fnalne serije plej-ofa NBA i osvojili najjaču ligu na svetu, a ko zna da li bi se to desilo da ih nije predvodio razgoropađeni Džejlen Branson. U stilu velikana prekookeanske verzije igre pod obručima, pa se njegovo ime najviše klicalo u proslavi na ulicama Njujorka. 

Utakmicu odluke završio je sa 45 poena, uz šut 14 od 27 iz igre, 3 skoka, 3 asistencije i 2 ukradene lopte za 41 minut proveden na parketu. To je bila predstava dostojna najvećih. Tokom serije je u proseku beležio prosečno 32,6 poena, 4,2 skoka i 4,6 asistencija, uz procenat šuta od 38,9% za tri poena i 42,1% iz igre, provodeći na terenu 39,2 minuta po meču, pa nije bilo ni trunke dileme oko imena najkorisnijeg igrača velikog finala. 

 

 

"Ovo nije moja titula. Ovo je titula cele ekipe. Svi su dali doprinos. Mnogo rada. Mnogo posvećenosti. Mnogo uspona i padova. Imali smo grupu momaka koja je verovala jedni drugima od prvog dana. Bez obzira na sve što se dešavalo tokom sezone, nastavili smo da verujemo. Ovo je neverovatan osećaj", rekao je Branson posle meča.

Imao je potrebu da se u trenucia najvećeg ushićenja posebno zahvali svom tati Riku, jer mu je bezuslovna podrška i oslonac. Od najmlađih dana, kada je bio samo talenat više, do trenutka kada je dodirnuo najsjajnije košarkaške zvezde. 

 

 

"Sve što sam naučio, naučio sam od svog oca. To mi znači sve. Moj otac je bio uz mene na svakom koraku mog života i karijere. Sve što sam prošao kao igrač, sve što sam naučio, veliki deo toga dugujem njemu. Deliti ovaj trenutak sa njim je nešto što nikada neću zaboraviti", rekao je Džejlen, jedva se suzdržavajući da ne zaplače. 

Zanimljivo, on je sve svoje titule osvojio u Teksasu, prvo sa Hjustonom i San Antonijom, a sada i sa Njujorkom. 

"Nemam apsolutno ništa protiv Teksasa (smeh). Naprotiv, volim Teksas. Nedostaju mi čak i njihovi porezi (smeh). Pobediti zajedno sa Majkalom Bridžisom i Džošom Hartom je neverovatan osećaj. Upoznali smo se veoma mladi, rasli zajedno kao prijatelji i saigrači na koledžu, ostvarili velike stvari tamo, a sada smo uspeli i na ovom nivou. To je zaista posebno, možda čak i posebnije", objasnio je Branson, koji jedva čeka susret sa Njujorčanima.