Ovo lomi i najčvršće: Istorijski krah San Antonija ili najskuplja lekcija budućih šampiona?

Nije pitanje da li će ovaj poraz boleti. Hoće. Možda do kraja karijera nekih igrača koji su ga doživeli. Pitanje je samo šta će San Antonio uraditi sa tim bolom.

Jer ono što se dogodilo u Medison Skver Gardenu nije bio običan poraz. Sparsi su vodili 29 poena razlike, imali 76:49 na poluvremenu, kontrolisali utakmicu, imali vođstvo i u poslednjih 30 sekundi i već praktično videli povratak kući sa izjednačenih 2-2 u seriji. Umesto toga, doživeli su najveći preokret u istoriji NBA finala i sada se nalaze pred eliminacijom, sa 3-1 zaostatkom protiv Njujork Niksa.

Ovakve utakmice menjaju franšize. Zato je sasvim legitimno zapitati se: Da li je ovo nokaut ili početak sazrevanja jednog budućeg šampiona?

Istorija ne uliva mnogo optimizma. Odmah se povlači paralela sa 2013. godinom i trojkom Reja Alena koja je slomila Sparse. Tada su Tim Dankan, Toni Parker i Manu Đinobili bili iskusni veterani, budući članovi Kuće slavnih, pa ipak nisu uspeli da se oporave dva dana kasnije. Majami je dobio sedmu utakmicu, a San Antonio je godinu dana čekao priliku za osvetu. 

Danas je situacija još teža.

Viktor Vembanjama ima 22 godine. Stefon Kasl i Dilan Harper tek što su ušli u ligu. Ovo su igrači koji tek uče kako izgleda najveća pozornica, a sada su dobili možda najokrutniju lekciju koju NBA može da pruži.

Bol je dodatno pojačala činjenica da su Sparsi sami sebi izbili pobedu iz ruku. Mič Džonson smatra da je njegov tim odustao od svega što ga je dovelo do ogromne prednosti.

"Udaljili smo se od košarke koja nam je donela vođstvo. Nestali su agresivnost i uverenje sa kojima smo igrali u prvom poluvremenu. Trebalo nam je samo nekoliko čvrstih poteza da završimo posao", rekao je trener San Antonija.

I zaista, brojke su brutalne. Posle 76 poena u prvom poluvremenu, Sparsi su u drugom delu postigli svega 30. Lopta je prestala da kruži, šutevi su postali ishitreni, a energija se istopila pod pritiskom Medison Skver Gardena. Ni najbolji igrači nisu izdržali.

Vembanjama je u završnici delovao iscrpljeno. U poslednjoj četvrtini šutirao je 2/9 i promašio dva ogromna slobodna bacanja. Na pitanje da li ga je stigao umor, samo je slegnuo ramenima i odgovorio, "Da, pretpostavljam da jeste."

Onda je došao trenutak koji će Dieron Foks verovatno vrteti u glavi godinama. Na 11 sekundi do kraja, nakon promašaja Džejlena Bransona, lopta je završila u njegovim rukama. Dovoljno je bilo da je zadrži i sačeka faul. Umesto toga, krenuo je na polaganje. Ou Dži Anunobi ga je sustigao.

Blokada.

Napad Niksa.

Pobednički pogodak, "iz odbojke".

Istorija.

"Mislio sam da mogu da ih pretrčim", priznao je Foks. To je razlika između slave i tragedije. Između šampionskog instinkta i trenutka koji će zauvek ostati u arhivama, ali možda upravo u tome leži jedini razlog za optimizam.

Za razliku od generacije iz 2013. godine, ovi Sparsi imaju vreme. Njihovi najveći igrači nisu na zalasku karijere, već na njenom početku. Ovakvi porazi ili te slome ili te oblikuju.

Stefon Kasl odbija da prihvati da je sve gotovo: "Težak je ovo poraz. Trebaće nam malo vremena da ga prebolimo, ali i dalje verujemo jedni u druge. Još je prvi do četiri pobede", dok je mladi saigrač, Dilan Harper, slično razmišljao "Šokirani smo, ali ima još mnogo košarke da se igra. Otići ću da se istuširam, sprati sve sa sebe i spremiti se za petu utakmicu."

Možda je upravo Viktor Vembanjama najbolje opisao raskrsnicu na kojoj se San Antonio nalazi.

"Ovo može da ode u dva smera. Loš ili dobar. Loš bi bio da odustanemo. Dobar je da iz ovoga izađemo jači."

Možda je ovo kraj. Možda će Niksi za nekoliko dana podići trofej, a ovaj poraz ostati upamćen kao trenutak kada je San Antonio propustio svoju najveću šansu, ali možda ćemo se jednog dana na ovu noć vratiti drugačije. Kao na trenutak kada su budući šampioni prvi put naučili koliko košta neiskustvo.

Jer najveće ekipe ne definišu pobede. Definiše ih ono što urade kada dožive nokaut, a sada ćemo saznati kojoj kategoriji pripadaju ovi Sparsi.