(VIDEO) Svi pričaju o Vembanjami i Bransonu, ali je NBA finale otkrilo novu superzvezdu

Dilan Harper je izgubio utakmicu koju će verovatno zauvek pamtiti. Ali upravo u toj noći, u najvećem preokretu u istoriji NBA finala, devetnaestogodišnji bek San Antonio Sparsa pokazao je da franšiza iz Teksasa više nema samo jednog igrača oko kog može da gradi budućnost.

Dok su reflektori bili usmereni ka Viktoru Vembanjami, Džejlenu Bransonu i spektaklu koji je Medison Skver Garden pretvorio u ludnicu, Harper je tiho odrastao pred očima cele košarkaške javnosti. Finale NBA lige često ume da ogoli slabosti mladih igrača. Pritisak je ogroman, svaki posed nosi težinu istorije, a najmanja greška postaje naslovna strana. Dilan Harper, međutim, nije pokazao strah. Naprotiv.

Već u prvoj utakmici finala nagovestio je da nije običan ruki. Postigao je 10 poena u prvoj četvrtini i tako postao igrač sa najviše poena u uvodnoj deonici prve utakmice NBA finala u "plej-baj-plej" eri. Do tada je rekord držao Džordan Bel, koji je 2018. godine ubacio svega četiri poena. Harper nije izgledao kao mladić koji je srećan što je stigao do najveće pozornice. Delovao je kao neko ko želi da preuzme odgovornost.

Druga utakmica donela je novi poraz Sparsa i ogromnih 0-2 u seriji, ali je i tada ostavio utisak igrača koji ne beži od lopte. Nije se skrivao iza Vembanjame niti je dozvolio da ga atmosfera finala proguta. Za igrača njegovih godina možda je upravo to bila najveća pobeda - činjenica da samopouzdanje nije zavisilo od rezultata.

Pravi iskorak dogodio se u Medison Skver Gardenu. Treća utakmica serije bila je možda i najteži ispit koji jedan mladi košarkaš može da dobije. Navijači Niksa bili su gladni pobede, arena je ključala, a Sparsi su igrali meč koji im je praktično određivao sezonu. Harper nije poklekao. Napadao je obruč bez straha, pogađao važne šuteve i donosio mirnoću kada je to bilo najpotrebnije. Uz Stefona Kasla i Viktora Vembanjamu bio je ključni razlog zbog kojeg je San Antonio ostao živ u finalu, a onda je stigla četvrta utakmica.

Sve ono što je San Antonio gradio delovalo je savršeno. Sparsi su vodili 76:49 na poluvremenu. U jednom trenutku imali su čak 29 poena prednosti i izgledalo je da će se serija vratiti u Teksas potpuno otvorena. Harper je igrao možda najbolju utakmicu svoje mlade karijere. Završio je meč sa 21 poenom, četiri skoka i tri asistencije, pogodivši 8 od 12 šuteva iz igre i tri od šest pokušaja za tri poena. Bio je agresivan, racionalan i efikasan. Izgledao je kao igrač spreman da postane nova zvezda lige.

Ipak, košarka ponekad ume da bude okrutna.

Niksi su režirali najveći preokret u istoriji NBA finala. Nadoknadili su minus 29 i slavili rezultatom 107:106 za vođstvo od 3-1 u seriji. U trenucima kada se budu prepričavale završnice ovog finala, govoriće se o Džejlenu Bransonu, o neverovatnoj energiji Medison Skver Gardena, o Ou Dži Anunobiju koji je blokirao Dierona Foksa i potom pogodio odlučujući koš posle ofanzivnog skoka. Pričaće se o promašenim slobodnim bacanjima Viktora Vembanjame i odluci Foksa da krene na polaganje umesto da sačuva loptu.

Vrlo malo ljudi će se setiti da je Dilan Harper te večeri bio jedan od najboljih igrača na parketu, a trebalo bi. Jer bez obzira na to kako će se završiti ovo veliko finale, Sparsi su dobili odgovor na pitanje koje je možda važnije od samog ishoda serije. Da li Viktor Vembanjama ima saigrača sa kojim jednog dana može da gradi novu dinastiju?

Odgovor je stigao kroz četiri utakmice protiv Niksa.

Dilan Harper nije više samo obećavajući ruki. Budućnost se obično vezuje za nešto što tek dolazi, ali ono što je pokazao u svom prvom NBA finalu govori da je njegova budućnost već počela. Možda će ga poraz u četvrtoj utakmici pratiti dugo. Možda će ga boleti više nego bilo koji drugi u karijeri, ali ako je nešto dokazao tokom ovog finala, onda je to da ovo gotovo sigurno nije poslednji put da ćemo ga gledati na najvećoj sceni NBA lige.