Strategija ili škrtarenje? Denver sprema veliko kresanje budžeta

Nekada je u NBA ligi bilo dovoljno da imate jezgro koje je osvojilo titulu i da godinama pokušavate ponovo. Današnja pravila više ne praštaju takav luksuz. Denver Nagetsi sada ulaze upravo u onu fazu koju su mnogi čekali, trenutak kada uprava mora da odluči da li će nastaviti da plaća ogromnu cenu za šampionski san ili će krenuti putem finansijskih rezova i podmlađivanja ekipe oko Nikole Jokića.

Zato rečenica Džoša Kronkea da je "sve na stolu" ovog leta nije zvučala kao obična fraza. Naprotiv. Delovala je kao upozorenje da Denver prvi put ozbiljno razmatra scenario u kojem ni Džamal Marej ni Eron Gordon više nisu nedodirljivi.

Jedini igrač koji ima apsolutnu zaštitu je Nikola Jokić. To je verovatno i najvažnija poruka čitave priče.

Denver je prethodnih godina živeo sa ogromnim računom verujući da jezgro koje je donelo titulu može još dugo da bude kandidat za šampionski prsten. Problem je što nova pravila NBA lige brutalno kažnjavaju timove koji pređu određene finansijske granice. Ograničenja postaju sve ozbiljnija, od trejdova, preko dovođenja pojačanja, pa sve do fleksibilnosti pri sastavljanju rostera.

Drugim rečima, nije više dovoljno samo imati bogatog vlasnika spremnog da plati porez, pitanje je koliko takav tim uopšte može da se unapredi, a tu Denver dolazi do zida.

Jokićev ugovor je ogroman, a uskoro postaje još veći, Marej ima maksimalni ugovor, Gordon je skupo plaćen, a rezultat svega je roster koji iz godine u godinu ima sve manje dubine. Kada se tome dodaju problemi sa povredama, oscilacije forme i još jedno plej-of razočaranje, jasno je zašto se u Koloradu prvi put ozbiljno govori o promenama.

Najčešće se pominje Džamal Marej.

Ne zato što Denver ne zna koliko je važan uz Jokića, već zato što njegov ugovor i zdravstveni problemi otvaraju najveća pitanja. Marej i dalje može da odigra plej-of seriju na Ol-Star nivou i promeni tok čitave sezone, ali Denver više ne može da ignoriše koliko često nije potpuno spreman ili koliko mu forma varira tokom godine.

Upravo zbog toga pojedini američki mediji smatraju da bi Nagetsi možda mogli da pokušaju da dobiju veću širinu rostera kroz trejd, a u tom tonu ni Eron Gordon nije potpuno siguran.

Iako je verovatno idealan partner za Jokića i jedan od najvažnijih defanzivaca ekipe, Gordon ima veoma dobru vrednost na tržištu. Denver bi za njega potencijalno mogao da dobije više rotacionih igrača, mlađe opcije ili draft kapital koji bi pomogao da se roster osveži.

Naravno, postoji i treći scenario. Denver može jednostavno da odluči da još jednom veruje ovom jezgru. Takva odluka ne bi bila iznenađenje, jer je Jokić i dalje najbolji igrač na svetu, a zdravi Nagetsi su i dalje tim koji niko ne želi u plej-ofu.

Međutim, upravo tu dolazi ono najvažnije pitanje:

Da li Denver još uvek razmišlja kao tim koji ide po titulu po svaku cenu ili kao organizacija koja pokušava da pronađe finansijski održiv model oko Jokića? Jer razlika između te dve filozofije potpuno menja budućnost franšize.

Ako Nagetsi krenu putem rezova, to neće nužno značiti odustajanje od borbe za prsten. Moglo bi da znači pokušaj podmlađivanja rostera, više minuta za mlade igrače, agresivnije korišćenje drafta i stvaranje dublje ekipe umesto oslanjanja na nekoliko ogromnih ugovora.

Isto tako, postoji i druga strana priče. Koliko često u istoriji NBA lige najbolji igrač na svetu dobije organizaciju koja je spremna da rizikuje baš sve kako bi maksimalno iskoristila njegove najbolje godine?

MVP glasanje: Evo koliko je Šej pobegao Jokiću i Vembiju

Denver sada mora da odluči da li će nastaviti da živi skupo zbog šampionskog sna ili će pokušati da pronađe balans između borbe za titulu i finansijske realnosti moderne NBA lige. Jedno je sigurno - ovo leto deluje kao možda najvažnije u čitavoj Jokićevoj eri u Denveru.