Jedini koji je pobedio vreme: Kralj Džejms pomera granice

Postoji trenutak u svakoj velikoj karijeri kada publika pomisli da je gotovo. Kada brojke više ne deluju dovoljno ubedljivo, kada telo pošalje signal koji se ne može ignorisati, kada tim počne da se oslanja na neke nove nosioce. Upravo u tom prostoru sumnje nastaje najveća zabluda. Jer veliki igrači ne nestaju tiho. Oni se prilagođavaju, menjaju, ali ostaju.

Tako izgleda i priča o Lebronu Džejmsu danas.

Sezona Lejkersa delovala je kao priča sa jasnim pravcem. Novo lice tima u vidu Luke Dončića, konstantan rast Ostina Rivsa i trener koji je uneo svežinu i ideju, Džej Džej Redik. Bilo je tu razloga za optimizam, za osećaj da ovaj tim ima nešto drugačije, nešto što može da traje, a onda, u trenutku kada se ulazi u najvažniji deo sezone - sve se slomilo.

Povrede Dončića i Rivsa nisu bile samo kadrovski problem. One su bile udar u samu srž identiteta ovog tima. Dvojac koji je ove sezone kombinovao za gotovo 55 poena po meču ne zamenjuje se lako. Ne postoji sistem koji može preko noći da apsorbuje takav gubitak, ne postoji rešenje koje se pojavljuje iz rotacije.

Prve utakmice nakon tih udaraca to su jasno pokazale. Lejkersi su izgledali izgubljeno. Bez ritma, bez jasne ideje, bez igrača koji može da preuzme kontrolu onda kada je najpotrebnije. Napad je postao predvidiv, a svaka naredna deonica delovala je kao pokušaj da se preživi, a ne da se nametne. I tu se vraćamo na početak.

Kada sve stane, kada sistem prestane da funkcioniše, kada brojke više ne dolaze same od sebe - ostaje jedno pitanje: ko može da nosi ovaj teret? Odgovor je i dalje isti.

Tokom sezone, Lebron Džejms je prošao put koji retko ko u ovim godinama može da iznese. Od igrača koji je često bio označavan kao jedan od krivaca za slabije partije Lejkersa, do figure koja je dobijala pohvale za način na koji je ponovo pronašao sebe unutar tima. Prihvatio je ulogu treće opcije, bez sujete i bez potrebe da kontroliše svaki posed. Postao je energija na terenu - ginuo za svaku 50/50 loptu, trčao tranziciju, igrao odbranu na visokom nivou i tiho držao sistem na okupu.

U tom periodu bio je idealna podrška Dončiću i Rivsu. Nije tražio igru za sebe, već je gradio igru za tim. Delovao je kao neko ko je svesno napravio korak unazad, da bi ekipa napravila dva napred, a onda, kada se sve raspalo, ponovo je promenio ulogu.

Povrede su promenile dinamiku, ali ne i suštinu. U trenutku kada su mnogi već stavili tačku na sezonu, kada se više govorilo o sledećoj nego o ovoj - Lebron je uradio ono što je kroz karijeru radio bezbroj puta. Skinuo je radničko odelo, a na leđa stavio plašt.

Postao je organizator igre, motor ekipe i prva opcija u napadu. I ne samo da je preuzeo tu odgovornost, već ju je nosio na nivou koji je iznenadio čak i one koji ga najviše poštuju. U 41. godini, posle više od dve decenije u ligi, ponovo izgleda kao igrač koji kontroliše tempo, donosi odluke i rešava utakmice, a kontekst samo dodatno pojačava utisak.

Pred početak serije protiv Hjuston Roketsa, malo ko je verovao u Lejkerse. Od 15 novinara ESPN-a, samo je Mark Spirs video Lejkerse u narednoj rundi. Svi ostali su glasali protiv, čak najavljivali ubedljivu pobedu, pa i "metlu" Hjustona.  Desetak dana kasnije, Lejkersi su ti koji se spremaju za okršaj sa aktuelnim šampionima, a Rakete su već uveliko na odmoru.

 

 

Kroz karijeru je stigao do velikih i mnogobrojnih uspeha. Četiri puta je bio šampion lige, u svakom od četiri navrata i MVP finalne serije, četiri puta najvredniji igrač regularnog dela... Ako ovako nastavim, nećemo završiti do sutra, shvatate poentu. Pobeda u plej-of seriji, bez dva najbolja igrača tima, sa 41 godinom i protiv atletski nadarene ekipe koju su svi smatrali velikim favoritom - pored svega što je uradio, mora imati mesto među najvećim dostignućima čoveka za kojeg je trener Redik nedavno izjavio da je imao najbolju karijeru u istoriji lige.

Koliko god zvučalo neumesno, povrede Dončića i Rivsa otvorile su prostor za nešto što možda ne bismo videli da se sve odvijalo po planu. Još jedan vrhunac u karijeri koja ih već ima previše. Još jednom jednog od najvećih u situaciji da igra kao prva opcija plej-of tima. Još jedan dokaz da granice za igrače poput Lebrona Džejmsa ne postoje u klasičnom smislu.

Sada je pred njim jedna od najvećih "prepreka" s kojima se u karijeri susreo. Ako se ova serija, slučajno, završi pobedom Lejkersa, postaće jako neprijatno onima koji ga još uvek ne oslovljavaju najvećim ikada. Jer svaki ovakav trenutak samo dodatno briše granicu onoga što smo mislili da je moguće. Zato cenite ga dok je tu, sport ovo nikada više neće videti.