Srpski igrači u NBA: Jedna sezona, više priča

Sezona u NBA ligi za srpske košarkaše donela je dosta različitih uloga i situacija, od igrača koji su imali važnu i stabilnu minutažu do onih koji su se borili za mesto u rotaciji ili povratak u ritam posle povreda i istorijskih partija košarkaškog maga iz Sombora. Svako od njih je imao svoju priču i trenutke koji su obeležili godinu iza nas, uz zajednički utisak da su i dalje važan deo najjače lige na svetu.

TRISTAN VUKČEVIĆ

Tristan Vukčević je u sezoni iza nas imao nešto skromniju ulogu nego što se možda očekivalo, ali je i dalje dobio dovoljno prostora da pokaže naznake svog potencijala u dresu Vašington Vizardsa. Srpski centar je odigrao 49 mečeva, od čega 12 kao starter, uz prosek od 9 poena po utakmici i 13.7 minuta na parketu, što jeste blagi pad u odnosu na prethodnu sezonu, ali u kontekstu timskih okolnosti ima jasnu pozadinu.
 

 

Vašington je veći deo sezone bio u režimu tankovanja, bez rezultatskog imperativa i sa fokusom na razvoj mladih igrača, pa u takvom okruženju ni uloga Vukčevića nije bila potpuno stabilna iz večeri u veče. Ipak, umeo je da iskoristi svoje minute i da pokaže napadački potencijal, a najbolju partiju ove sezone odigrao je protiv Boston Seltiksa kada je postigao 22 poena i nagovestio šta može da donese u pravom ritmu.

Ono što je za njega posebno važno desilo se van parketa, pošto je potpisao trogodišnji ugovor i time obezbedio kontinuitet i sigurnost u NBA ligi, što mu daje prostor za dalji razvoj bez pritiska kratkoročnog statusa. Ipak, situacija u narednoj sezoni bi mogla da bude znatno zahtevnija, jer se očekuje da Vašington bude konkurentniji tim i da u rotaciji imaju veće ime i veći pritisak rezultata, uz igrače poput Treja Janga i Entonija Dejvisa.

U takvom odnosu snaga, minutaža za Vukčevića mogla bi da postane ozbiljan izazov, pošto će konkurencija u reketu i na njegovoj poziciji biti znatno jača, pa će naredni korak u karijeri biti upravo borba za stabilnu ulogu u timu koji više ne planira da gubi utakmice.

NIKOLA TOPIĆ

Nikola Topić je u sezonu ušao kao 12. pik drafta 2024. godine, ali je njegov put do NBA parketa bio sve samo ne uobičajen. Nakon što je prethodnu sezonu propustio zbog teške povrede kolena, a novu sezonu je obeležila još ozbiljnija životna borba, pošto se suočio sa rakom testisa, što ga je na duži period potpuno udaljilo od košarke i odložilo njegov pravi početak NBA karijere.

Ipak, uprkos svemu kroz šta je prošao, Topić je uspeo da se vrati na teren i da upiše prve minute u dresu Oklahoma Siti Tandera. Njegov povratak je bio postepen, kroz rad u Razvojnoj ligi i kroz nastupe u mečevima bez velikog rezultatskog značaja u NBA timu, gde je dobijao priliku u kontrolisanim okolnostima, što je u ekipi koja ima najviše ambicije i jasan cilj osvajanja titule potpuno očekivana situacija u razvoju mladog igrača.

Debi u NBA ligi stigao je upravo u takvom kontekstu, u utakmicama bez rezultatskog imperativa, ali sa ogromnom ličnom težinom, jer je mladi srpski plej konačno izašao na parket posle svega što je prošao. Iako nije bio deo standardne rotacije, svaki njegov izlazak na teren imao je posebnu vrednost u procesu adaptacije na NBA ritam, a već tada je pokazao smirenost u organizaciji igre i dobar osećaj za tempo.
 

 

Kako je sezona odmicala, Topić je nastavio da koristi minute koje je dobijao u specifičnim situacijama, a vrhunac tog perioda stigao je u poslednja dva meča sezone, a posebno na poslednjem protiv Finiks Sansa, kada je odigrao partiju karijere, završivši utakmicu sa 18 poena i 14 asistencija, uz potpunu kontrolu ritma, uz sigurnost u organizaciji napada i sposobnost da konstantno pronalazi saigrače u pravim trenucima, čime je još jednom potvrdio da poseduje visok nivo kreativnosti i zrelosti u igri uprkos ograničenoj ulozi u timu.

NIKOLA JOVIĆ

Nikola Jović je u sezonu ušao sa velikim očekivanjima i novim četvorogodišnjim ugovorom koji je potpisao početkom oktobra, ali je utisak da je godina iza njega ipak korak unazad u odnosu na prethodnu. U dresu Majami Hita odigrao je 47 utakmica, ali je tek jednom bio starter, uz proseke od 17.2 minuta, 7.3 poena, 3.3 skoka i 2.2 asistencije, što jasno pokazuje da nije imao kontinuitet ove sezone u dresu Majamija.
 

 

Sezonu je otvorio više nego solidno i nagovestio da bi mogao da napravi iskorak, a vrhunac tog perioda stigao je 8. novembra kada je protiv Portlanda postigao 29 poena, što je ujedno i njegov rekord karijere. Ipak, taj ritam nije uspeo da zadrži, pošto su usledili problemi sa povredom koji su ga izbacili iz kontinuiteta, kasnije i dodatno zakomplikovali njegovu poziciju u timu.

Po povratku na parket uspeo je da poveže nekoliko dobrih partija i ponovo uhvati ritam, ali ni to nije bilo dovoljno da se dugoročno zadrži u planovima trenera Erika Spoelstre. Kako je sezona odmicala, njegova minutaža je opadala, a uloga postajala sve manja, pa je završnicu dočekao bez značajnijeg mesta u rotaciji, što ostavlja otvoreno pitanje njegove pozicije u timu u narednom periodu.

I sam Jović je tokom sezone isticao da je svestan da ne pruža partije na nivou iz prethodne godine, a pre nekoliko dana je izjavio da je promena sistema igre u Majamiju uticala na njegovu ulogu i način na koji funkcioniše na terenu. Ipak, uprkos svemu, ostao je pri stavu da veruje u svoj kvalitet i da će uspeti da se vrati na nivo iz prošle sezone, kada je nagovestio da može da bude važan deo rotacije tima sa Floride.

BOGDAN BOGDANOVIĆ

Bogdan Bogdanović je u sezonu ušao usporen posle napornog leta i povrede zadobijene na Evropskom prvenstvu, zbog koje je propustio deo priprema i tražio ritam na startu NBA godine. Upravo taj period oporavka ostavio je trag na njegovu kasniju ulogu u timu, pošto nije uspeo da uhvati kontinuitet, a trener Tajron Lu mu nakon nekoliko slabijih partija nije ukazivao veće poverenje.
 

 

U dresu Los Anđeles Klipersa, u koje je prethodne sezone stigao iz Atlante, ove sezone je beležio tek 19.7 minuta u proseku uz 7.4 poena po meču, što su ujedno i najslabiji brojevi od njegovog dolaska u NBA ligu. Najbolju partiju pružio je sredinom novembra kada je sa klupe ubacio 21 poen protiv Dalas Meveriksa, ali takvih večeri nije bilo mnogo, delom zbog forme, a delom i zbog ograničene minutaže koju je dobijao tokom sezone.

Kako je godina odmicala, sve češće su se pojavljivale spekulacije o mogućem trejdu, ali i o potencijalnom povratku u Evropu, pa čak i prelasku u Partizan na kraju sezone. Ipak, sam Bogdanović je takve navode demantovao, jasno poručivši da su u pitanju samo glasine bez konkretnog uporišta. Na kraju je ostao u Los Anđelesu i u završnici sezone uspeo da poveže nekoliko solidnih izdanja, među kojima se izdvaja i poslednji meč u regularnom delu, kada je protiv Golden Stejt Voriorsa postigao 17 poena, podsetio nas na partije iz prethodnih sezona, ali i nagovestio da bi uz veću ulogu u timu mogao ponovo da bude faktor na NBA nivou.

NIKOLA JOKIĆ

Odakle početi i šta reći o ovom čoveku? Nikola Jokić je sezonu otvorio na način koji jasno pokazuje zbog čega već godinama pomera granice NBA košarke, pošto je na startu vezao čak četiri tripl-dabla, što je pre njega pošlo za rukom samo Raselu Vestbruku i Oskaru Robertsonu i od samog početka bilo je jasno da će ovo biti još jedna sezona u kojoj srpski centar ne da igra samo na visokom nivou, već i diktira standarde cele lige.

Tokom čitave godine igrao je u prepoznatljivom ritmu, sa tripl-dabl prosekom i ukupno 34 takva učinka, čime je još jednom potvrdio da je statistika kod njega posledica načina igre, a ne cilj sam po sebi. Možda i najbolju partiju sezone pružio je 25. decembra protiv Minesota Timbervulvsa, kada je ubacio 56 poena uz 16 skokova i 15 asistencija, šutirajući 15/21 iz igre i 22/23 sa linije slobodnih bacanja, u jednom od najimpresivnijih individualnih izdanja viđenih poslednjih godina.
 

Nedugo nakon tog meča usledila je i nezgodna povreda koja ga je odvojila od parketa na oko mesec dana, a po povratku na parket je bilo vidljivo da i on i tim traže ritam, ali kako se sezona bližila kraju, Jokić je ponovo prebacio u svoju prepoznatljivu brzinu i poveo ekipu ka seriji sjajnih rezultata.
 

 

Jedna od partija koja najbolje oslikava njegovu sezonu viđena je protiv San Antonio Sparsa, u meču koji je ušao u produžetak i završio se dramom do gotovo poslednje sekunde meča. Nikola Jokić je i tu bio apsolutni lider Denvera, meč je završio sa 40 poena i 13 asistencija, uz savršenih 0 izgubljenih lopti, ali i niz poteza u ključnim momentima koji su odlučili pobednika. Upravo u završnici produžetka preuzeo je kontrolu, pogađao preko Vembanjame i razbijao svaki pokušaj Sparsa da zatvore utakmicu, potvrdivši još jednom zašto je u ovakvim mečevima praktično nezaustavljiv i zbog čega je već godinama najbolji igrač lige.

 

 

 

 

Denver Nagetsi su regularni deo sezone završili sa 12 uzastopnih pobeda, a Nikola Jokić je ove godine beležio nestvarne proseke od 27.7 poena, 12.9 skokova i 10.7 asistencija, uz 57% šuta iz igre, potvrdivši da je i ove sezone bio jedan od glavnih kandidata za MVP priznanje. I dok se ostatak lige i dalje prilagođava njegovom načinu igre, u njegovom slučaju jedina prava vest više nije kada ostvari tripl-dabl, već kada to ne učini.