NBA 2025/26: Dominacija, haos i sezona kakva se ne pamti

Dođosmo i do kraja. Poslednji dan regularnog dela NBA sezone uvek nosi težinu rezultata, kalkulacija i pozicija, ali ove godine nosi i nešto više - osećaj da je iza nas jedna od najluđih, najhaotičnijih i najraznovrsnijih sezona u poslednjih nekoliko godina. Ovo nije bila sezona kroz koju je dominirala jedna priča. Ovo je bila sezona u kojoj su se paralelno sudarale dominacija, haos, skandali i potpuna promena hijerarhije u ligi.

Počelo je stvarima koje se ne viđaju često. Hapšenja koja su potresla ligu: Teri Rozir i Čonsi Bilaps u centru priče o kladioničarskim manipulacijama. Tema koja je u jednom trenutku pretila da zaseni sve na parketu, a onda, u tipičnom NBA ritmu, gotovo nestala iz fokusa kako je sezona odmicala.

Nije to bio jedini potres van terena. Dalas je presekao, smenjen je Niko Herison, generalni menadžer i čovek koji je povukao, pa možda i najkontroverzniji potez u NBA ligi ikada, trejd Luke Dončića u Lejkerse. Potez koji je promenio pravac franšize i otvorio pitanja koja će se meriti godinama. U istom talasu promena, Čikago je, konačno, krenuo u čistku - otkazi, rezovi i jasan znak da jedan projekat nije uspeo.

Na parketu, međutim, sve je bilo još luđe.

Nikola Jokić je ponovo pomerio granice. Monstruozni tripl-dabl protiv Minesote, dve 50+ partije i kontrola ritma utakmica učinile su da ponovo izgleda kao igrač koji diktira kako se košarka igra. Međutim i njegova sezona imala je trenutak neizvesnosti, prvi put ozbiljnija povreda, koja je u jednom trenutku otvorila pitanje koliko Denver može bez njega i u kakvom ritmu ulazi u plej-of.

 

 

U isto vreme, Luka Dončić je u martu izgledao nezaustavljivo. Preko 600 poena u jednom mesecu, ritam MVP kandidata i osećaj da je u tom trenutku bio najbolji igrač na svetu, a onda... povreda protiv Oklahome, u najgorem mogućem trenutku. Stavio je taj susret veliki upitnik nad sezonu Jezeraša, ali postoji i dalje nada, Lebron Džejms igra fantastično, a Luka, čini se, napreduje iz dana u dan.

 

 

I dok su oni dominirali, desilo se i nešto što niko nije očekivao: Bem Adebajo je ubacio 83 poena. Partija koja izlazi iz svih okvira i koja će ostati kao jedan od najluđih individualnih trenutaka sezone. U utakmici protiv Vašingtona, centar Majamija, koji nikada nije važio za istinskog poentera prebacio je čuveni "rekord" Kobija Brajanta.

Možda i najvažnija priča sezone bila je ona o novim silama. Oklahoma je otvorila sezonu furiozno. Delovalo je da imaju kontrolu nad svima - ritam, odbranu, završnice. Ipak, nije prošlo bez odgovora. San Antonio je pokazao zube i u direktnim duelima razbio tu sliku nepobedivosti, podsetivši da mladi timovi još uvek imaju šta da nauče.

Pored San Antonija, Atlanta i Detroit su napravili najveći iskorak. Timovi koji su do juče bili u donjem domu, sada su postali ozbiljan faktor. Posebno Detroit, čiji meteorski uspon u poslednje dve godine bi trebao biti predmet ozbiljne analize.

Kada smo već kod pozitivnih stvari, ne možemo da zaokružimo priču, a da ne pomenemo Džejsona Tejtuma. As Boston Seltiksa u rekordnom roku se vratio na teren nakon kidanja ahilove tetive i izgleda veoma, veoma dobro. Mnogi su verovali da će ovo biti samo "prelazna" godina za Kelte, dok čekaju oporavak svog lidera, ali su Džejlen Braun i Džo Mazula sa ostatkom ekipe napravili neverovatan posao, pa povratkom Tejtuma ponovo važe za prve favorite na Istoku.

Bilo je i neobičnih trenutaka koji su definisali trenutni karakter lige.

Viktor Vembanjama je javno lobirao za sopstvene nagrade, a zatim je isto učinio i njegov saigrač Keldon Džonson. Situacija koja se retko viđa i koja je otvorila pitanje granica između samopromocije i timske hijerarhije.

Kada smo se već dotakli čudnih situacija koje rađaju animozitet, ne možemo završiti tu priču, a da ne pomenemo šampione iz Oklahome i u tom kontekstu. Način na koji MVP lige, Gildžas-Aleksander, dolazi do određenog dela poena, "prljava" igra Lua Dorta, kritične izjave trenera Dejgnolta... Sve skupa razvilo je kolektivnu emociju koja je izašla van okvira igre i postala deo šireg narativa.

Da i u Oklahomi nešto valja, pobrinuo se Nikola Topić, koji je pobedio najtežeg protivnika i vratio se na teren. Ipak, nisu svi naši momci imali sezonu za pamćenje. Bogdan Bogdanović i Nikola Jović praktično nisu ostavili trag ove godine, dali su neočekivano tih doprinos u sezoni u kojoj se očekivalo više. Posebno od Jovića, nakon potpisa multimilionskog ugovora.

Sa druge strane, Janis Adetokumbo i Milvoki živeli su u konstantnoj neizvesnosti. Priče o odlasku pred krajnji rok za razmene, pa zatim i do sada neviđeni "problemi sa povredom" pred kraj sezone. Janis koji je izjavio da je spreman da igra, dok je u isto vreme klub to negirao. Sve to je ostavilo osećaj nedovršene priče, na koju će morati da bude stavljena tačka dolazećeg leta.

Još jedan sloj ove sezone donela je nova generacija.

Videli smo jednu od najboljih ruki klasa u skorijoj istoriji i verovatno najneizvesniju trku za Rukija godine. Nije bilo jasnog favorita, već konstantna smena argumenata i učinka iz večeri u veče. Kuper Fleg je igrao fenomenalno. Utisak koji je ostavljao na parketu prevazilazio je brojke - kontrola, zrelost i osećaj za igru retko se viđaju kod igrača u prvoj sezoni. Ipak, blagu prednost u završnici drži Kon Knupel. Ne zbog toga što je bio drastično bolji, već zbog konteksta: dok Fleg završava sezonu, Knupel će u narednim danima i dalje igrati utakmice koje nose težinu.

 

 

Valja pomenuti i brojke koje dodatno podvlače koliko je sezona bila posebna. Knupel je već stigao do 270 pogođenih trojki u svojoj ruki godini, što je više od najbolje šuterske sezone Reja Alena (267). Još jedan dokaz koliko se liga promenila i koliko su standardi pomereni.

I na kraju, možda i najvažnija crta od svega: MVP trka.

 

 

Šej Gildžas-Aleksander, Luka Dončić, Viktor Vembanjama i Nikola Jokić. Četiri potpuno različita profila, četiri različita načina dominacije, ali jedan zajednički zaključak - liga nikada nije bila ovoliko raznovrsna kada su u pitanju najbolji igrači sveta.

Ova sezona nije imala jednu priču. Imala ih je deset. Imala je i više od toga. Imala je haos i kontrolu, skandale i istorijske partije, padove i nagle uspone. I zato poslednji dan regularnog dela ne deluje kao kraj, već kao osnova za ono što dolazi, a to je NBA plej-of, to je najbolja košarka na planeti.